Пиратерија, подмићивање, забушавање на послу.

Питање:
Помаже Бог и Христос се роди! Поново захваљујем на раније добијеним одговорима и сада имам неколико нових питања. Овај пут моја питања се односе на моралну област у продаји и куповини. Наиме, интересује ме треба ли у неким случајевима учествовати у продаји и куповини било као продавац или купац.Шта тиме хоћу да кажем? Увек постоји питање легалне и нелегалне купопродаје. Најчешћи пример је сива економија и пиратерија.Код нас су те две области питање што бржег богаћења за неког, а за неког другог питање преживљавања.Нажалост, живимо у држави која је држава само “технички”, а практично је “срамота”, (не знам како би то боље или блаже назвао) . Радних места је све мање, а цене лагано константно скачу у многим областима.Куповна моћ просечног грађанина је мала. Многи људи су приморани да се баве сивом економијом да би преживели и да купују пиратске ствари јер им куповна моћ не дозвољава куповину легалних издања. Нпр. пиратски pc-cd са неком игрицом кошта нпр. 150 дин, а легални 3000. Пиратски dvd кошта 200 дин, а легални нпр. 1200 (цене варирају) .Нисам упућен у цене за pc програме, али су разлике између легалних и нелегалних издања велике. Неко је већ поставио питање о куповини нелегалних cd-а и тамо му је уважени отац Срба одговорио да оно што није твоје-није твоје и да је узимање туђег крађа и да ако се неко не слаже да се његови производи користе под одређеним условима, онда се треба тога оставити. Ја се, наравно, слажем да не треба красти и туђе злоупотребљавати, али ми се ипак чини да је ово ипак мало специфична ситуација да би се тако, по мом мишљењу, поједноставиле ствари. Ипак, свакако допуштам да грешим, али бих волео да сад мало разрадимо ту тему. Исто тако, ако би се људи код нас бавили строго легалним послом код нас не би имали баш много шта да раде. Чак се и многа легална радна места продају за своте од чак 2000-3000 евра. Дакле, мито не иде само у сфере “уради ми”, него и “хоћу ја да радим”. Неко ко не може да нађе или плати одговарајући легалан посао, мора, дакле, да се окрене сивој економији или пословању које се креће у “мутним водама”. Многи приватници су се жалили да их једноставно држава дави и спутава у послу, па да су принуђени да “муљају” да би могли да раде. Наравно, ја из свих тих примера искључујем онај отворени криминал типа продаја дроге и илегална продаја оружја, прање новца и остале не само сиве, него, рецимо слободно, црне активности које постоје у свим добростојећим земљама и које се све заједнички зову мафија и мафијашки послови. Ја у ствари хоћу да кажем да код нас у области “илегалног пословања” има и праве мафије и људи који, по мом мишљењу, не желе да буду криминалци него су присиљени да делују илегално да би могли да живе и раде као што смо присиљени да купујемо “илегалне-пиратске-шверцерске” ствари, јер су нам легална добра због цена неприступачна. Истини за вољу, код нас већ кад су цене приступачне за пиратска издања сигурно се купује и шире него што се купује на западу у легалним токовима (то верујем да важи највише можда за pc програме јер нпр. adobe photoshop коста 500 долара, а има и програма који досежу и до 39000 долара) . Дакле, да скратим, да не одем сад у ширу анализу јер верујем да смо се разумели. Поставићу неколико конкретних питања и за свако конкретно питање бих волео да добијем конкретан одговор. 1) Да ли је грех куповати пиратске cd-ове, dvd-ове, игрице или било шта пиратско? Као што рекох, то је већ неко питао и уважени отац Срба је рекао “да оно што није твоје-није твоје и да је узимање туђег крађа и да ако се неко не слаже да се његови производи користе под одређеним условима онда се треба тога оставити”. Ја се, наравно, слажем да не треба красти, али бих ипак приметио да куповином пиратске ствари нисам никог покрао него сам то платио за цену за коју су ми продали. Нисам ја никоме ушао у кућу или у пословни магацин и узео без његовог знања и одобрења шта сам хтео не плативши, па да кажем-украо сам. И ја бих волео највише да имам легалну ствар ако ни због чега другог, онда због квалитета саме ствари јер су многе пиратске несигурнијег квалитета од оригиналних производа. Једноставно, за мене су легална издања превише скупа, а пиратска су ми много приступачнија. На крају крајева, да идем даље, колико је и цена оригинала поштена-колико и сами аутори или трговци “набијају” цене за нешто што можда уопште не вреди толико. Није ли типичан пример пљачкаске цене куповина хлеба (додуше не постоји пиратски хлеб) – плаћамо цену за 1 кг хлеба, а у једној векни има 600гр? Можда је ово са хлебом глуп пример, али сам хтео да га узмем као пример да је и “поштена” цена некад непоштена. 2) Да ли је грех и изнајмити нпр. легални филм у dvd-клубу и преснимити га за себе? Позајмити од неког човека неко легално издање које је он купио за себе и онда га преснимити од њега за себе? Увек стоји упозорење на касетама и dvd-овима да је забрањено неовлашћено умножавање ствари, па онда строго држећи се тог не бисмо требали ни да преснимавамо материјале од правних и физичких лица. А онда се “тај” филм појави на тв и ми га снимимо- у чему је онда разлика одакле сам га снимио? Јесте да се дистрибутер бунио у прва два случаја, али мени је јефтиније да то преснимим него да плаћам високу цену за куповину у радњи тог истог материјала. А и искрен да будем, што да плаћам ако могу да добијем бесплатно без отимања од некога. 3) Шта ћемо са интернетом? На њему има све и то буквално за џабе.Уз добру интернет везу може све да се скине без плаћања.Опет кажем, нисам ја никоме упао на посед да неовлашћено отмем његово, него ето има на интернету бесплатно, треба само кликнути пар пута мишем и имамо шта хоћемо.Да ли је то онда грех? 4) Продаја на улици: људи купују и препродају ствари било купљене код нас било донесене из иностранства јер немају неки нормалан посао.Додуше, мислим да је било и људи којима је улица била други посао јер им је “поштен” посао давао малу зараду или “њима” малу зараду (у другом случају можда су хтели да зараде више, да не живе скромно или су хтели да развију неки свој посао) .Углавном, шта са препродавцима који од тога живе јер немају други посао или им “поштен” посао даје сувише малу зараду. Некад плата од поштених послова нема, касне или су мале да се са њима мало што-шта може постићи, нпр. “школуј и обуци децу, плати све рачуне” и сл. Шта са њима који нису, ајде можда да кажем, вођени неком похлепом у заради него једноставно од тога шиве? И шта ако то раде зато што им сива економија пружа бољу зараду него неки “поштен” посао? 4. питање је исто као и прво – да ли је грех куповати од таквих људи такве ствари, а знамо да је куповина на улици нашироко распрострањена: мајице, чарапе, дискови, алати, тј. што се каже, од игле до локомотиве. Ни на бувљацима, верујем, нису сва добра редовно добављена па опет држава одобрава бувљак. 5) Како гледати на рад у радњама у којима се тргује илегалним производима нпр.у видеоклубовима где се издају пиратски филмови (узгред буди речено, углавном их сви и издају “онако испод тезге”) , рад у играоницама које раде са пиратским игрицама или било која друга делатност где човек хоће поштено да ради, али му газде тргују са илегалним стварима? Да ли да ради на таквим местима ако има прилику? Наравно, опет подвлачим, не мислим на било које илегалне производе, нпр. ја не бих никад пристао да у видеоклубу у коме сам некад радио “ваљам” дрогу испод пулта што се негде и дешавало. Али јесам издавао пиратске филмове.Јесам ли тиме чинио грех? 6) Шта кад људи “изврдавају” у нашој земљи државне законе да би могли да послују? Притом опет подвлачим, не мислим ту сад на неки тешки криминал, као нпр. шверц нафтом и цигаретама навелико са шлеперима и сл. него хоћу да кажем да се многи жале да их држава буквално дави и спутава у почињању пословања и његовом развоју? Жалио ми се човек пре две године који је радио са белом техником да му држава буквално не да да ради, иако је он све поштено радио колико се сећам (не могу да кажем са сигурношћу да није ништа и он “врдао”, али рекао бих да није колико то год чудно звучало за наше данашње
поднебље. Шта је сад са њим и његовим послом не бих знао рећи, јер га од тада нигде нисам ни видео) .Уопште, код нас многе ствари не штимају у држави и друштву које би омогућиле нормално пословање и његов развој. 7) Шта кад су људи принуђени, иако то не желе, да подмићују јер нормално не могу да прођу тако што ће или други да плати и прође или ти једноставно неко нешто неће да учини ако му не платиш? Нпр. подмитиш за радно место да га добијеш (спомињао сам већ да се тражи и по 2000-3000 евра) , подмитиш инспекцију да ти не затворе радњу јер многи “муљају”, а други подмите па им не буде ништа, дај доктору у болници да те “боље гледа” итд. Верујем да и сами знате како се овде живи и ради и да знате на шта мислим. И шта са добијеним пословима “преко везе”, како се овде улавном добијају, јер такав посао није добијен слободном конкуренцијом него познанством па макар никоме ништа не платио (био у питању бизнис или радно место поготово) 8. питање слично петом: шта ако ти газда баш ради отворено нелегалне ствари, а кроз радњу и фирму то продаје? Нпр. твој газда је баш пират-пиратерише филмове, а не да их само набавља и издаје? Шта ако је роба у дућан дошла крађом? Шта ако је шверцом? Неплаћањем пореза? Сваки начин је ситуација за себе. Шта онда? А ми, опет понављам, хоћемо само поштено да радимо свој посао, нпр. продајемо, изнајмљујемо или шта већ треба, али без примеса криминала да нпр. сад ми идемо да пљачкамо за газду или тако нешто? Шта кад је мене газда слао у легалну радњу филмских издања да накупујем за видео-клуб јер је тако јефтиније, а за клуб се не купују тако филмови него директно од дистрибутера филмова? Мени се то није допало што сам морао да радим. Јесам ли ја тиме огрешио душу? Узгред буди речено, у тој филмској индустрији сви “муљају” – почевши од видео-клубова, преко биоскопа до дистрибутера.Тако се они око много чега прегањају па се међусобно зову “којот и птица тркачица”. 9) Да ли је грех примати поклон који је пират или илегалан? 10) Да ли је грех примати поклон који је купљен непоштено стеченим новцем? (не знам да ли је истина, али сам чуо да је онај велики лустер у Саборној цркви у Београду добијен од браце Карић. АКО ЈЕСТЕ грех примати ствари купљене нелегалним новцем, како је онда тај лустер примљен од Карића који су пример “правих поштењачина”? Ја се извињавам сада можда на безобразном питању, али ја радије питам све што ме занима него да ми нека питања стоје у срцу и не дају ми мира. Уопште, сва ова питања ме дуго море и ја бих најрадије радио све чисто и тамо где је све чисто, али колико је ово покварена држава и друштво питам се да ли је то могуће. Зато је и поента свих ових мојих питања да ли може човек да у мутним водама да остане ипак чист (ако разумете шта хоћу да кажем -не да се човек бави отвореним криминалом него да ипак силом прилика прихвати, ако је то дозвољено, и пиратерију и сиву економију и рад у радњама где није све законски чисто јер је данас тотално чистих области јако мало, ако их уопште и има /не знам да ли сам јасан, али верујем да се ипак разумемо – моја се поента види кроз сва питања/) Шта, дакле, уопште радити са свим тим и још многим неправилностима које нисам навео? Како се, дакле, уопсте кретати по мрачним зонама земље Србије и уопште овога света? И кад бисмо отишли у неко иностранство могли би да се сусретнемо као гастарбајтери или туристи са свим овим проблемима које сам овде навео- куповина на тезгама, рад на црно и на “сумњивим” местима и сл. Шта, дакле, да се ради? Ја верујем у Господа Нашега и Спаса Исуса Христа и верујем самим тим у ону поруку “не брините шта ћете јести, пити и обући”, али како се конкретно снаћи у животу? Колико сам ја схватио, наша вера учи да нам је све у животу од Бога-околности живота, шта нам други раде и говоре, шта ми успевамо и не успевамо да урадимо у животу и разним ситуацијама и сл., дакле, да је све то дејство Божјег промисла и допуштења. Исто тако даље схватам да се онда у свему треба уздати и надати у Бога па макар се ми за нешто не молили директно (нпр. ја се не молим Богу да нађем посао, али се надам да ће ми Он дати неки посао који ће бити у реду са моралне стране, а и да мене макар донекле задовољи као човека јер нико не воли да ради шта било него би хтео да га посао макар мало испуњава.Ту ипак додајем оно -“нека буде воља Твоја”. Ипак, Божја је задња) . Али како препознати шта је воља Божија, а шта није – шта Он одобрава, а шта не одобрава. Шта и где смемо да радимо и купујемо, продајемо и сл., а ста не? Шта кад нам нешто треба, а ми, дакле, то нађемо у сивој зони-сивој економији-пиратски дискови, џемпери са тезге и сл? Шта кад нађемо посао који по нашој оцени има у себи прљавштине-“муљање” код газда у продавницама, избегавање плаћања пореза за производе, издавање пиратских игрица и филмова (видео-клубови и играонице) , дакле, уопште једна свакодневница. Опет кажем да ми радећи на таквим местима ништа својевољно не радимо лоше и никога не поткрадамо продајући или издајући такве ствари, или уопште шта носи сам посао по себи? Има и она крилатица која би гласила “радим поштено за газду криминалца”. 11) Сматра се генерално, што и ја лично сматрам, да су већина приватника код нас обични експлоататори и да терају да се ради више него што треба, а да те плаћају мање него што треба. Хтели би многи да ти узму задњу кап крви, а да ти што мање плате ако може. И ако може да радиш за двојицу или тројицу, ако може да не мора да даје две или три плате. Још ако може да те не пријави, онда још боље – баш има среће у свему..Шта ако се таквим људима избегава да ради више него што ми то процењујемо да је поштено да радимо и да примамо неправедно малу плату. Да ли је то грех? Да ли је врлина радити као гладни коњ за некога за сумњиву плату и одузети себи слободно време јер нам га посао одузима? Јесмо ли ми грешни ако донекле свесно забушавамо и трудимо се да избегавамо
додатна ангажовања на послу јер се, уопште, убисмо од посла на такав начин и мало шта добијамо заузврат од онога што заслужујемо. Притом не мислим на оно “радио или не радио свира ти радио”, него на “што ја да радим толико кад од тога немам ништа, ја све дајем, а ништа не добијам, нећу да ме неко експлоатише, нећу да будем будала и овца за шишање”. Ово задње 11.питање и нема баш везе са општом темом коју сам покренуо овде, али је исто битно и свакодневно у животу, па сам га зато сада и поставио да га не пишем после као одвојено питање. Пуно поздрава и хвала на одговорима.
Горан


Одговор:
Драги Срђане, Једна једина мрља поквари и најлепше одело.
Можда ме утисак вара, али ми изгледа као да си ти све ово писао као оправдање нечега у шта ни сам не верујеш. Потрудио си се детаљно да опишеш болести нашег друштва. Али може ли друштво бити болесно а да су поједнци у њему здрави? Изгледа као да говориш: ето такве све болести владају код нас, па кад оне већ владају у друштву, могу ли и ја макар мало да будем болестан, а да зато не будем крив пред Богом и пред својом савешћу? Мислим да би било најбоље, најпрактичније и најкорисније да сва ова питања поставиш својој савести, јер то је њена област. Препоручио бих ти да прочиташ беседу Св. Јована Златоустог “Противу лечења код врачара” http: //www.verujem.org/sveti_oci/zlatoust_protiv_vracara.html Покушај да у њој замениш физичке болести друштвеним и физичке потребе лечења и преживљавања друштвеним и економским потребама. Мислим да ти то може помоћи да нађеш неке одговоре.
Уз поздрав: Ваистину се роди Спас! о. Срба

Comments are closed.