ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

 

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!
Писма духовног руковођења за савременог човека

 

 
ПРОМИСАО БОЖИЈИ
 
Драги оче К.!
Вас боли душа! И добро је што Вас боли! Ваше срце се облива сузама и крвљу, и то је најснажније средство пред Богом, које је за нашу Отаџбину и Цркву лековитије од свих друштава, речи и парола.
Уколико бисте том делотворном средству, које исходи из Ваше душе и срца, присајединили љубав, неосуђивање и несумњиву веру у промисао Божији, онда Ваш бол не би био узалудан.
Сада Вас, међутим, непријатељ управо тиме поткрада и удаљује од јединог уистину хришћанског, спасоносног пута, водећи Вас ка узбурканим политичким страстима, које немају ништа заједничко са оним, због чега Ви плачете.
Ни ја, ни Ви, драги оче К., нисмо позвани да судимо о патријарху. Он стоји пред судом Божијим, као и пред судом архијереја. Нама је заповеђена само молитва за оне, којима је Господ поверио власт – молитва до оног времена, док им Господ ту власт не одузме.
Све, што позлеђује душу и срце, требало би – опет до суда Божијег – покривати молитвом и болом.
Да ли државни руководитељи – било да су комунисти, демократи или неки други – имају силу и власт?
Не постоји власт која није од Бога.
За време док је био на катедри, епископ Нон је преживео две смене власти. И управитеља – многобошца (паганина), и управитеља* – хришћанина он је сусрео на исти начин: крстом и поздравном беседом. Међутим, многобошца је поздравио као бич у руци Божијој а православног као милост и благослов Божији.
Не заборавите на то.
У свим временима, светом управља промисао Божији. Зар ћемо и њему судити?
Трпљење, спасоносно трпљење, у свим временима обећава спасење. Спашће се онај ко претрпи (тј. остане до краја веран Богу).
Кад је у питању мој сопствени живот, морам да се сетим благослова који сам добио од патријарха у тренутку дубоке пометње у мојој души.
На моје питање како да поступим када спољашњи и унутрашњи смутљивци захтевају да се иде њиховим трагом, свјатјејши патријарх Алексеј Први је одговорио:
“Драги баћушка, шта сам Вам дао кад сам Вас рукополагао?”
“Служебник.”
“Према томе, испуните све што је тамо написано, а све што затим дође, трпите.”
Нека то и Вама буде одговор.
 
* * *
 
Драги у Господу Е. и Е.!
Добио сам ваше писмо и испунио све што сте ми наложили. За Л. се и сам молим. Оно што нам Бог даје прихватимо без пометње и мудровања. Научите се да благодарите Богу. Он вам је подарио да прогледате (иако, можда, не у потпуности). Међутим, светлост Божије правде и истине није више туђа души. Ономе, који је примио тако велики дар, преостаје да прими и све остало, што му пошаље Господ.
Од Господа, наиме, долази само најбоље, само живот, привремени а утолико пре* – вечни. Не слабите у вери. Светом управља само промисао Божији, и у томе је спасење за верујућег човека, у томе је снага да се поднесу земаљске патње.
Драги Е., не дозволи да те привуче “Добротољубље”, јер још није дошло време за то. Међутим, пронађите “Необјављени дневник” св. праведног оца Јована Кронштатског. Он ће вам помоћи да сазнате како се и одакле иде ка светости. Не журите да и ви себе видите као безгрешне, јер је најбоље да упознате реалност свог унутрашњег живота, тј. своју крајњу слабост и снагу непријатеља, али и свемоћну помоћ Божију, какву добија човек који се смирује због своје слабости. Господ је с вама, и Он вас укрепљује и умудрује.
Молим се за вас и помињем вас.
Брат ће сам, и без мене и без вас, решавати своје проблеме.
 
* * *
 
Драги у Господу Л. и Н.!
Живите тамо где вас је Бог довео и не предузимајте ништа друго. Нити се у манастиру сви спасавају нити у свету сви пропадају. Ви живите утроје, састрадавајући једни с другима и носећи своје и слабости својих ближњих.
Драги моји, светом управља промисао Божији а не ми, смртни људи* – ја, отац К. или отац Н. Идите у цркву, молите се сразмерно својим снагама, трудите се код куће и то ће бити довољно од вас. Ваше болести ће више од било ког другог дела посредовати за вас пред Богом, али само ако живите без роптања и не тражите никакве авантуре. Не постављајте много захтева пред оца А., јер је и он само човек и нема довољно снаге да све вас узме у наручје и обгрли вас љубављу.
Нека вас Бог благослови.
 
* * *
 
Драги оче А.!
Христос васкрсе!
Много ме радује што нам се указала могућност да се сусретнемо лицем у лице. Ниједно писмо, па чак и оно најисцрпније, не може да замени сусрет две душе.
Требало би заблагодарити Богу, јер се то сада веома ретко догађа. Наиме, моја старост је спремна да нападне и душу, а не само тело.
Драги оче, независно од тога хоћемо ли ми или не да се сагласимо са својим уделом и са својим положајем, ипак ће бити онако, како подари промисао Божији који прозире и нашу садашњост и нашу будућност, водећи нас ка испуњењу оних обећања, која смо добровољно преузели на себе.
Све нам то служи на добро, на спасење и на будућу радост На основу искуства Вам кажем да, уколико брже срцем прихватимо оно, што нам је Богом дато, утолико ће нам бити лакше да носимо лагани јарам Божији и Његово лагано бреме. Оно постаје тешко услед нашег унутрашњег противљења.
Нека Вас људи не збуњују. Једно је човек који живи сам у келији и под нечијим старешинством; међутим, он сасвим неочекивано постаје други, кад живи у отменим собама и кад је другима старешина.
Много сажаљевам све старешине и молим се за њих. Њихово искушење је тешко: и одоздо их притискају, и одозго им је тесно, а често им и они најближи у неким ситуацијама постају далеки. Око њих све трепери, и тешко им је да разаберу ко с чим долази.
Ни унутрашњи непријатељ не мирује, јер их надима високим мишљењем о самима себи. Кад Господ не би помогао, било би врло мало оних који би прошли то животно искуство тако, да им буде на спасење.
Молите се за оца Г. Што се тиче исцељивања људи, не би се требало позивати на мене.
Сматрам да би тиме требало да се баве једино лекари. Свештенослужитељима су дата другачија средства за помоћ људима.
Ваше унутрашње снаге поткопава Ваша радозналост у односу на све што се око Вас дешава. Вама је сада тешко управо због тога. Ви све до сада нисте прихватили Н.ски манастир као место свог спасења, и непријатељ управо због тога и насрће на Вас.
Разуме се да је добро да дела владике Венијамина објавите на руском језику. Нека Вам Бог помогне у издавачкој делатности.
Што се тиче болесне жене која се везала за Вас будите веома опрезни, да она не би свезала вашу унутрашњу слободу. Строжије се односите према њеним претензијама на Ваше време, а телефонске разговоре у потпуности искључите. Она би желела да је Ви прихватите у своје руке, али Ви немате снаге да је носите. Морам Вам рећи да монахе таква брига води ка монашким искушењима. Умудрите се да све жене, и оне духовно јаке и оне духовно слабе, држите на потребном растојању. Не сме се допустити да оне нама руководе (а чему теже свим дозвољеним и недозвољеним средствима). Ради њихове духовне користи, дужни смо да останемо оно што јесмо. Обећавам да ћу се помолити и за Вас и за њу. Донекле сам и узнемирен због таквог Вашег искушења. Видео сам Ваше ноге и молићу се за њихово исцељење, па чак и за операцију. Ако не постоји други начин да се доведу у ред, онда би их требало оперисати. Не журите у други свет, Ви још нисте прошли кроз сва искушења, још се нисте прекалили за Голготу.
Молите се да Вам Бог подари живу веру и несумњиву наду једино у Њега. Наиме, једино Он и управља светом, и у томе је наша снага и сила. Све је Њиме, све је од Њега и све је ка Њему.
Ваистину, ваистину васкрсе Христос!
Требало би да једино Господ буде Владар Вашег срца и ума.
 
* * *
 
Слуго Божији Ј.!
Ничему не могу да Вас посаветујем, Вама су већ све рекли они, с којима сте разговарали о свештенству. О каквом свештенству да говоримо кад ни свој живот не можете да уредите и кад у искушењима напуштате уздање у Бога?!
Сад је настало такво време кад само вера да промисао Божији устројава живот може да надвлада све животне тешкоће.
Ако је циљ живота одређен као спасење душе за вечност, онда ћемо кроз сва искушења проћи уз благодарење Богу и остајање у истини.
 
* * *
 
Драга мати Е.!
Духовна слобода плаћа се скупом ценом страдања. Не говорим о оним духовним прогонима кад су ми предавали указе – “ради користи Цркве” и “ради општег добра”, него о седам година тамнице и прогонства и живљења у најразузданијем друштву.
Зар није управо због нас написано да ће сви, који буду желели да живе благочестиво, бити прогоњени? Ти прогони не потичу ни од јерархије ни од људи; то је наш спасоносни животни крст, који одважно морамо носити до самог краја, да не бисмо уништили плодове крста.
“Господе, теби је све познато, учини са мном како год хоћеш!”
То се односи и на Вашег свештеника. Код Бога нема заборављених људи, и промисао Божији мотри на све. Светом управља Бог само Бог и нико други.
Што се тиче (монашког) пострига жена које имају малолетну децу, ја га никад нисам благословио. Ко сам ја да бих се препирао са Богом? Он јој је заповедио да буде мајка, и то је подвиг који треба да потраје читавог живота.
Сад је постало модерно да се све буде истовремено: и монахиња, и мајка, и супруга. Међутим, ја сумњам да ће то грађење куле и вавилонска мешавина довести до спасења!
Избор животног пута човек прави једном, и само се према посебном дејствовању Божијем човеку указује прилика и за другачији начин живота. Ако Сам Господ ослободи човека оних обавеза које је овај прихватио приликом избора животног пута – ако се упокоје супруга или деца – онда је то од Бога. Све остало је својевољност и самовоља. То Вам је одговор и за Т. која још увек није постала свесна хришћанка и која у том погледу храмље на обе ноге. Међутим, и Ви и отац Е. је већ сматрате монахињом!
Да ли је то озбиљно? Нека то одлучи сам Ваш свештеник. Уосталом, и Свјатјејши је издао указ, којим се забрањује “домаћи” постриг, будући да сви, који желе да прихвате подвиг монашког живота, треба да буду у манастиру.
Ви у својој ослепљености сматрате да сте спаситељи и помоћници оцу Е. Ви, међутим, нећете одговарати за то како сте њега спасавали, него каква сте монахиња Ви били. О свему томе би требало да размишљате. О свему добро размислите заједно са оцем Е. Биће то ваш заједнички испит пред Богом.

One Comment

  1. Предраг

    Oво је нешто скоро најбоље што сам прочитао!
    Такође и писма и савети о породичном животу.
    Предиван и богомудар старац Јован Крестјанкин.
    Хвала Светосављу за ову књигу.
    Хвала оцу Љуби Милошевићу.
    Нека вас Господ укрепи у даљем раду.