ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА! – ПИСМА ДУХОВНОГ РУКОВОЂЕЊА ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!
Писма духовног руковођења за савременог човека
 

 
ПАСТИРСТВО
 
Драга у Господу О.!
У цркву не одлазимо код свештеника него код Господа. У свакој цркви је све Божије. Пођи на исповест код оног свештеника који стоји с крстом и Еванђељем и исповеди се Господу, а свештеник је само сведок твоје исповести.
Нека ти Господ помогне!
 
* * *
 
Драги оче И.!
Братски Вас поздрављам и честитам празнике икона Пресвете Богородице Казањске и Свих жалосних радост. Нека наша Владичица, Пресвета Богородица, укрепи Ваше снаге, Ваш разбор, одлучност II ревност у труду на слави дома Божијег. Људски је страховати због обима посла и због расхода, али је по Божијем све могуће ономе, који пламти духом вере и наде у Бога. У том смислу су ме много обрадовала сва три писма, која сам добио од Вас. Сам пророк Божији је у Вама видео градитеља свога храма и удахнуо у Вас своју пламену ревност. Нека његовим молитвама и његовом помоћи у свему она никад не угасне! Моје срце се радује и због храма Пресвете Богородице Ивиронске. Све је тако живо у мом сећању!
У том храму служио је и времешни старац Аркадије Обољенски, којег су дубоко волели и поштовали сви Орловчани. Време није избрисало из сећања готово никога од оних који су у то време служили у орловским храмовима, јер су сви они били знаменити и богомудри, служитељи Божији.
То, што сте Ви обновили храм Пресвете Богородице Ивиронске, такође сведочи о многим Вашим даровима, о Вашој љубави према Богу и о Божијој љубави према Вама. Иако је у моје срце проникла жалост због фотографија које сте ми послали, оне су посведочиле да је мрскост запуштења храма доспела у руке мудрог градитеља. Сада се свакодневно молим за Вас.
Најважније је, што је храм оживео истог тренутка кад сте Ви ступили у њега. У вези с тим присећам се искуства оца Г. К. из Спасовог Чекрјака поред Волхова, код којег сам ходочастио као дечак. Одређено му је да служи у полусрушеном и умирућем храму и у запуштеној парохији, и он је почео да се моли.
У почетку је био сам, и данас сам, и сутра сам, и током читаве седмице, и током читавог месеца сам. Није ни приметио, како је иза његових леђа молитва почела да сабира паству. Благослов оптинског старца Амвросија открио је у ожењеном парохијском свештенику старца – исцелитеља, који је из страдалника изгонио демоне.
Само молитва и распламсали дух могу да васпоставе како зидине храма, тако и нерукотворене храмове, тј. душе заблуделих, и да их, оживеле, врате Богу. Нека буде тако, Господе, нека буде!
Хвала Вам и за позив да посетим Орел и да се поклоним драгим светињама, да се поклоним далеком детињству. Међутим, тешко да је то за мене сада могуће, јер сам стар и слаб. Сам Бог зна, колико ми још предстоји да обремењујем љубљену земљу, јер душа већ почиње да чезне за небом и да га љуби много више, него земљу. Народна мудрост, међутим, каже: “Припремај се за смрт, али пшеницу засеј!” И ево, моји садашњи усеви могли би да буду и последњи. Сада бих много, много желео не да видим, него да знам да су оживеле драге светиње.
Опростите, драги оче!
Молим се за Вас и за Ваш труд.
С љубављу у Господу,
Ваш убоги богомолитељ.
 
* * *
 
Драги у Господу оче А.!
О временима и роковима не знају ни људи ни ангели, јер је то у власти једино нашег небеског Оца.
Због тога свакодневно живите у Богу: природни крај нашег земаљског живота доћи ће пре свеопштег краја, а тај крај ће постати почетак бесконачне вечности.
Живите тако, да та бесконачност буде радост живљења у присуству Господњем. Ако пак лекари страхују за здравље Ваше попадије, онда сте Ви још више дужни да је чувате. Због тога је потребно да у блиским односима очувате заповести Божије и да узмете у обзир она ограничења која Вам налаже служење код престола Божијег. Тада ће све бити добро. Сваки вид заштите је грех и за мирјане, а о свештеницима да и не говоримо.
Очистите своје срце, и тада ће Ваше служење бити угодно Богу. Професионално појање ретко кад у себи носи живи глас, који допире до Бога. Потребно је да срце буде окренуто ка Богу, и тек тада нико неће обратити пажњу на појање, него ће се сви, заједно са Вама, устремити ка Богу.
Не размишљајте пре времена о преласку у другу парохију.
Препустите се вољи Божијој и из Његове руке све примајте свакога дана, не загледајући се у далеко сутра.
Оцем ћу Вас називати тек онда, када тим људима уистину постанете отац, и када им Ваши духовни савети помогну да победе своју претходну представу о Вама.
 
* * *
 
Драги у Господу А.!
Неопходна је твоја одлучност приликом избора животног пута.
Твоје срце се приклања породичном животу. И то је подвиг, исто као и монаштво, ако не и сложенији. Наиме, тада ниси одговоран само за себе, него и за супругу и за децу. Мораш, међутим, да одлучиш. Без животног подвига нема ни спасења.
Исто тако, потребно је да по срцу одабереш своју супругу, добро знајући за какав животни подвиг одабираш свог сапутника. Ако се пак ожениш а она буде сметња, онда је то пропаст за свештеника.
Моли се Господу и тражи да ти подари помоћницу за живот и за служење у Цркви.
Потребно је да испуниш и благослов владике.
Нека те Бог умудри!
 
* * *
 
Драги Р.!
Пред тобом је први озбиљан испит и избор: или – или.
То је и провера, колико су озбиљне твоје намере да служиш Богу и људима у свештеничком чину. Тај избор мораш да начиниш ти сам. Ја сам дужан само да ти посведочим да је Богу потребна чиста жртва, и да невеста будућег свештенослужитеља мора да буде девственица. Исто тако и онај, који се припрема да прими свештенички чин, мора да буде девственик.
Сада видим мноштво катастрофа, када преступе постојеће црквене каноне. Као крајњи исход добија се служење које није на спасење него на пропаст.
Размисли о свему и све одмери: или служење Богу у чину или женидба са Н, али тада не може бити ни говора о свештеничком чину.
 
* * *
 
Драги оче Г.!
Ја ћу бити рђав утешитељ у Вашој ситуацији. И колико год да саосећам са К., толико сам испуњен недоумицама у погледу Вас.
Драги оче, она неће одговарати, јер све до сада живи у потпуном незнању о основама духовног живота, одакле проистиче и све остало, јер је духоснова живота. То, што Ви знате, за њу је сакривено. И као што нема дима без ватре, тако нема ни болести без греха. Несумњиво да је за њу та болест пут ка спасењу, уколико у њој преовладају осећања да све треба да претрпи у Богу и Бога ради.
То, што Ви планирате да учините с њом, опет представља Ваше уплитање у промисао Божији. Осим тога, то је повезано са грехом саблазни за многе. Ваше блиско присуство никако није спасоносно за К.
Како би било добро, кад бисте Ви били у стању да на духовни начин процените све, што се тиче Цркве, што се тиче К. и људи који Вас окружују!
“Ко саблазни једног од ових малих…”
Ми смо свештенослужитељи. Уколико саблазан буде потицала од нас, како ћемо пред Богом одговорити за душе које су рањене нашом неразумношћу, како ћемо одговорити за оне, који су нашом кривицом отпали од Цркве?
То, што сте у писму рекли да бринете о спасењу К. душе, даје ми наду да помислим да ћете послушати мој савет, јер и ја сада превасходно мислим о души К. и о Вашој души.
Оно, што за њу можете да учините у Москви, учините. Међутим, ни у ком случају не отежавајте њено стање преласком у Б.
Нека Господ управи наше животне путеве ка добру.
 
* * *
 
Драги оче Д.!
Ви опет мудрујете, и опет се прихватате нечега, што Вам Господ није одредио. И Ви и ја смо само свештеници, и требало би да своје пастирско дело савршавамо у оним околностима и у оној средини коју је Господ благословио за дати временски период.
“Нама није било поверено да учинимо тако, да истина тријумфује. Нама је поверено само да сведочимо о њој”, рекао је један мудрац. Ја Вам само понављам његове речи. Нама самима је потребно да живимо ради спасења и да чинимо све што зависи од нас. Ви сами одбијате од себе склоност ка духовном труду, јер га у мислима унапред осуђујете на пропаст. Таква мисао није у духу Христовом и није по Богу, него по људским расуђивањима. Све то потиче одатле, што је у нашим животима мало места дато Спаситељу. Свештеномученик Јустин је још у 3. веку говорио да није у власти хришћана да прекрате прогоне Цркве и вере: “Прогони ће трајати све дотле, док не дође Господ и све ослободи.” Требало би да се ми, верујући, у тренутку кад Господ дође, нађемо покрај Њега: Бдијте, стојте у вери, мушки се држите, снажите се. Све да вам бива у љубави (1. Кор. 16; 13-14).
 
* * *
 
Драги оче А.!
Питања која ми Ви постављате не могу се решити формално. Требало би да увек имате на уму оно што нам је речено: “Слово убија а дух оживљава”. Уз формални приступ, у човеку се могу убити зачеци духа који су у њему тек проклијали и који се могу сузбити једном једином речју. Да би човек престао да се приказује у лажном светлу, свештеник стрпљиво треба да се потруди да човек не следи његове својевољне наредбе него да, поставши свестан да је оно што је учинио грех, који га омета да се приближи Богу, и да сам, али неизоставно* – сам, дође до закључка да нема потребе да се приказује у лажном светлу. Ви сте, драги оче А., узели мач у своје руке. Међутим, одговорите самоме себи, да ли сте Ви искусан хирург, и хоћете ли на смрт засећи оне, за које ћете морати да одговарате јер су они ишли ка Богу али сте се на њиховом путу нашли Ви са мачем? Многи још недовољно познају основе вере. Међутим, зар нисмо ми призвани да их поучавамо, саветујемо, уразумљујемо и исцељујемо? Хируршка операција одлаже се за крајње случајеве, кад су исцрпена сва остала средства.
У погледу невенчаних бракова, погледајте 1. посланицу Коринћанима, гл. 7: Ако нека жена има мужа неверујућег и он се приволи да живи с њом, нека Га не оставља (ст. 13). Жена ће можда читавог живота морати да носи крст, молећи се за неверујућег мужа и трпећи његове испаде, а Ви јој још отежавате тај крст, удаљујући је од Извора живота* – од Господа. Мајка великог васељенског учитеља, Григорија Богослова, била је хришћанка, док је његов отац био многобожац (паганин). То им није сметало да имају свету децу, нити да касније и сами постану свети.
Будите опрезни, оче!
Господ је дошао да би спасао грешнике, и велика је несрећа ако се свештеник појави као препрека на путу.
И зашто Ви бринете о штедним књижицама оних, који долазе да се кају? Старе жене сакупљају динар по динар и остављају га на штедну књижицу, да им несташна младеж не би отела уштеђевину ц да би себи могле да обезбеде хришћански погреб и помен у цркви. Ни Ви их, сигурно, нећете бесплатно помињати. И Ви, такође, треба да једете хлеб, а ожењени свештеници треба још и децу да прехране.
И Вама, драги оче А., говори велики Отац и учитељ Цркве: “Све делајте с расуђивањем и на корист.” Не заборавите ни ово: Милости хоћу, а не прилога.
 
* * *
 
Драги оне А.!
Примио сам Ваше очајничко писмо и пожалио сам онога, који Вам је дао благослов за примање чина. Канонске препреке, које су Вас свезале, не могу се разрешити људским одлукама. Ви се мучите, јер Ваша повређена воља није навикнута да се покорава нити гласу разума, нити болу срца. Страх Божији је благо које данас ни са свећом и у пола белог дана не можеш да нађеш, јер је вера много више у уму него у срцу. Жалим због Вас, и то је моја молитва; више од тога нисам у стању да учиним. Без Ваше одлучности да се супротставите греху тешко да ће до краја живота доћи до побољшања. Нису у питању само алкохолна пића, него и све оне разоноде које подстичу на њих. Ви све то и сами разумете, па придружите разумевању и напор да га спроведете у дело.
Ђавоимани сте постали још онда, кад Вас је привукла рок-музика. И шта сад да учините? Уколико не можете да скупите снагу и да се супротставите непријатељском насиљу, требало би да се привремено удаљите од служења код Св. престола. Бавите се изградњом, помажите у цркви, али се удаљите од Св. престола, јер ће Вас у противном непријатељ погубити и у овом животу и у вечности. Сажалите се на самога себе. Миропомажите се и поверујте Богу тако, да осетите како Вам Он реално помаже. Ја ћу се молити за Вас.
Ваш живот је још један страшан пример да се канони не могу газити. Пропаст почиње да прогони човека. Потребно је да најпре духовно оживите и да у потпуности оснажите, и тек тада се можете вратити служењу. С искреном љубављу и бригом за Ваше спасење.
 
* * *
 
Драги оне С.!
Поставите себи питање, да ли сте примањем чина постали свештеник Божији, да ли се нешто изменило у Вашем животу, да ли сте за своје суграђане уистину постали духовни отац?
Страшно је то што ми Ви пишете. Непријатељ Вас је свезао и пре примања чина. Наиме, постоје грехови који човека за свагда лишавају могућности да стоји код престола Божијег. Свеукупност свега тога ствара у Вашој души празнину, и питање: “зашто и чему све то” постаје животна реалност.
Ви чак и не постављате питање свог сопственог спасења, а о Вашој пастви да и не говоримо. То је страшно, веома страшно, и ако се не освестите, пакао ће наступити још овде, на земљи.
Требало би да се исповедите код архијереја, јер од оних грехова, које помињете између редова, не може да разреши свештеник него само архијереј.
 
* * *
 
Драги оче П.!
У Почајеву су Вам поставили тачну дијагнозу Ваше болести. Њен узрок је јасан и Вама, јер се Богу не можете изругивати.
Неопходно је да се исповедите свом надлежном архијереју јер ти грехови, које Ви помињете, почев од њиховог скривања пре рукоположења, представљају канонску препреку за Ваше служење код престола. Мораћете да изаберете. Уколико се не исповедите архијереју и ако наставите да служите, последице могу бити страшне и у погледу Ваше болести, и у погледу Ваше будуће судбине. Јереј (свештеник) не може да реши Ваш проблем, он нема такву власт.
Нека Вас Бог умудри и нека Вам помогне да постанете свесни да сте у власти мрачних сила.