ОТАЦ АРСЕНИЈЕ (1893-1973): ЈЕРОМОНАХ, ПОЛИТИЧКИ ЗАТВОРЕНИК, ДУХОВНИК

 

ОТАЦ АРСЕНИЈЕ (1893-1973)
јеромонах, политички затвореник, духовник

 

 
САЗИКОВ
 
Време је пролазило, а Сазиков се све више везивао за оца Арсенија, старао се о њему и причао му о себи, о свом детињству. Његова породица, родом из Ростова, беше образована, а он сам је завршио ростовски индустријски институт и постао инжењер. Затим је, сасвим случајно, почео да се дружи са неким “пријатељима”, који су га повукли за собом у свет подземља, после чега му је цео живот кренуо низбрдо, те је скоро дванаест година живео у међу најгорим криминалцима. Понекад би се освртао на свој живот и питао како се све то догодило, али није успео да смогне снаге да изађе из тог круга.
Једну варијанту своје животне приче испричао је логорским властима и својим пријатељима, но оцу Арсенију је испричао истину о свом животу, не тајећи ништа.
На крштењу су му дали име Серафим, по Св. Серафиму Саровском. Мајка му је била побожна жена, водила га је са собом у цркву и учила га вери, све до његове четрнаесте године. Умрла је кад му је било двадесет две. Отац их беше давно напустио. Када му је мајка умрла, Серафима као да је понела бујица: као што то обично бива, почео је са ситним крађама, које су касније прерасле у оружане пљачке, пијанке, жестоке туче и на крају убиства. Злочинима није било краја. Кад се једном крене овим путем, више нема заустављања. Ако неко и покуша да изађе из овог кола, “пријатељи” ће се врло брзо побринути да се врати натраг.
Заборавио је шта га је мати учила; стварни живот се много разликовао од њених поука. О Богу никада није мислио. Да ли је уопште могуће пронаћи Бога у свету злочина? Осим тога, било је толико много других ствари о којима је морао да брине.
Повремено је имао сукобе са Сивим. Сиви је био чудан човек: невероватно окрутан, но понекад би из њега синуо бљесак његове истинске душе – заиста је имао компликовану нарав.
Сазиков је раније радио на пословима где се крао велики новац. Запошљавао би се у великим фирмама, робним кућама или на другим местима где је свакодневни промет новца био велики. Док је радио свој посао, помно би пратио начин рада дотичне фирме. Жене су му биле од нарочите помоћи, јер је био висок и наочит, лепо обучен и речит. Своје послове је обављао беспрекорно, па су га претпостављени увек хвалили. Сви његови папири и радне дозволе увек су били у савршеном реду. Имао је и велико знање – школовао се за инжењера. Добро је познавао и економију, те је постао веома цењен у робним кућама и сматран за великог стручњака. Увек би добро проучио одлике свог радног места, добро би упознао начин пословања фирме, и на крају би му полазило за руком да присвоји огромне количине новца из касе.
У већини случајева крађе су пролазиле глатко, мада је неколико пута одлежао казну по затворима и логорима. Обично су га хватали у ситнијим крађама, док се за проневере у којима се радило о баснословним количинама није ни знало. Ипак, један “пријатељ” је под претњом иследника одао властима да је Сазиков учествовао у великим крађама новца. Тада је осуђен на смрт стрељањем, но уместо тога га послаше да умре у “специјалном” логору.
“Кад сам вас упознао, оче Арсеније, запањили сте ме”, рече Сазиков једног дана. “Све што чините, ради других чините. У почетку сам мислио да сигурно имате неке користи од тога, или да нисте при здравој памети. Но, посматрајући вас, схватио сам да ме подсећате на мајку. Многе ствари које ме је учила кад сам био дечак почеле су да ми се враћају. Запрепастио сам се кад сте ме назвали крштеним именом – Серафим. Мислио сам, да нисам можда бунцао у сну, или док сам био болестан, но после сам увидео да се сличне ствари догађају и другима, када сте ви у питању.
“Пажљиво сам вас посматрао, све док нисам сасвим јасно схватио да ви не живите себи, него другима, а све у име вашег Бога. Тада сам и ја почео да се осврћем на свој живот и увидео да сам увек живео само за садашњи тренутак, без имало бриге за будућност. И, мислио се – куда ме је то одвело? Немам правих пријатеља – само “другаре.” Никоме нисам потребан, а ако ми неко и помогне, то чини само из страха.
“Дирнули сте ме у срце. Потпуно сте разоружали својим примером. Одлучио сам да раскрстим са прошлошћу. Ипак, то је веома тешко – кад се окренеш од оваквих “пријатеља”, они ти зарију нож у леђа. Иначе, само да знате да вас и Сиви посматра. Криминалци су у логорима душе изгубљене, нарочито у специјалним логорима. Не боје се ничега, пошто знају да ће ионако умрети. Ми смо, у нашој бараци, успоставили некакав ред, али са оваквим људима то није лако. Знам да ћу скончати свој живот у овом логору, али хтео бих да пођем вашим путем, хтео бих да верујем.”

5 Comments

  1. I mene je odusevila i rasplamsala u dubinu jaki i dobri Otac Arsenije.Knjigu sam otkrila tj ceo tekst na blogu nekom i to je jedno svedocanstvo iz njegovog zivota.Ja sam je dozivela istinitom i jedna draga knjiga , Za preporuku svima!

    • Дивна и предивна књига ‘Руски новомученици ХХ века’ у издању ‘Образ светачки’

  2. Da li moze da se kupi stampano izdanje ove knjige?

  3. Zoran Milosavljevic

    Postovani,

    Ova knjiga (ОТАЦ АРСЕНИЈЕ (1893-1973): ЈЕРОМОНАХ, ПОЛИТИЧКИ ЗАТВОРЕНИК, ДУХОВНИК) mi se veoma dopada ali mi nije jasno da li su dogadjaji i licnosti izmisljeni ili stvarni.
    Da li je otac Arsenije stvarno postojao?
    Da li mozete da mi pojasnite?

    Pozdrav,
    Zoran