ОТАЦ АРСЕНИЈЕ (1893-1973): ЈЕРОМОНАХ, ПОЛИТИЧКИ ЗАТВОРЕНИК, ДУХОВНИК

 

ОТАЦ АРСЕНИЈЕ (1893-1973)
јеромонах, политички затвореник, духовник

 

 
“ПРАВЕДНИ” НАДЗОРНИК
 
Стари надзорник је смењен и на његово место је доведен нови, који због строгих захтева о спровођењу прописа у логору, као и због праведног приступа затвореницима, доби надимак “Праведни.” Нови надзорник није испољавао никаква осећања према оцу Арсенију; ако му нешто не би било по вољи, имао би обичај да подругљиво каже: “Оче, врло је битно да се служба одвија према типику.” Тада би одлазио и враћао би се кроз сат времена да би проверио да ли је отац Арсеније обавио посао на задовољавајући начин.
Тог лета, нешто се веома необично догодило “Праведноме.” Једног дана, док је надзорник обављао редовни преглед барака са околином, отац Арсеније је чистио стазе између барака. Он одједном виде надзорника како, пошто је завршио преглед, вади из џепа новчаник. Извадио је нешто из новчаника, вратио га у џеп и изгубио се из вида.
Чистећи тако стазе, отац Арсеније дође до места где је “Праведни” застао и на земљи угледа црвену књижицу. Подиже је и виде да је то надзорникова партијска књижица. Отац Арсеније стави књижицу у џеп и, пошто заврши са чишћењем стазе, оде да поспреми бараку. Док је чистио, гледао је свако мало кроз прозор, не би ли угледао надзорника. Кроз два сата виде “Праведнога” како јури према њему у паници. Отац Арсеније изађе из бараке и пође му у сусрет.
У то време је губитак партијске књижице, посебно у логорима, значио смрт, и “Праведни” је то добро знао. Јурио је по стазама између барака, а на лицу му је био исписан ужас. Уплашено је бацао поглед лево и десно и видео да је неколико људи туда већ прошло. Отац Арсеније му приђе и рече му: “Друже надзорниче, дозволите ми да вам нешто кажем.” Надзорниково лице се смрачи од гнева. “Склањај ми се с пута, попе!” повика и хтеде да га удари. Отац Арсеније му ћутећи пружи партијску књижицу, окрете се и пође према бараци.
Надзорник зграби књижицу и повика: “Стани!” Прилазећи му ближе, упита: “Ко те је видео?”
“Нико ме није видео, друже надзорниче. Пронашао сам књижицу пре отприлике два сата овде, на стази.”
“Праведни” се окрете и оде. Ништа се није много променило, али сада његови захтеви према оцу Арсенију постадоше све строжији. Многи су помислили да је намислио да се реши оца Арсенија као опасног сведока. То је био чест поступак у логору; надзорник би усмртио затвореника, уз оправдање да га је овај напао. Често би се за тако нешто добијало и унапређење.
Постојало је много начина да се логораш ликвидира, а да нико из логорске управе за то не одговара.
Време је пролазило.
Испричао Андреј Иванович, некадашњи надзорник логора у коме је отац Арсеније провео много година. Коришћени су и описи које је забележио сам отац Арсеније.
 
 

 
 

5 Comments

  1. I mene je odusevila i rasplamsala u dubinu jaki i dobri Otac Arsenije.Knjigu sam otkrila tj ceo tekst na blogu nekom i to je jedno svedocanstvo iz njegovog zivota.Ja sam je dozivela istinitom i jedna draga knjiga , Za preporuku svima!

    • Дивна и предивна књига ‘Руски новомученици ХХ века’ у издању ‘Образ светачки’

  2. Da li moze da se kupi stampano izdanje ove knjige?

  3. Zoran Milosavljevic

    Postovani,

    Ova knjiga (ОТАЦ АРСЕНИЈЕ (1893-1973): ЈЕРОМОНАХ, ПОЛИТИЧКИ ЗАТВОРЕНИК, ДУХОВНИК) mi se veoma dopada ali mi nije jasno da li su dogadjaji i licnosti izmisljeni ili stvarni.
    Da li je otac Arsenije stvarno postojao?
    Da li mozete da mi pojasnite?

    Pozdrav,
    Zoran