Освећење дарова

Питање:
Помаже Бог, драги оци. Могу ли се Свети Дарови сматрати освећеним ако је изостављен четврти члан канона Евхаристије на Литургији? Навешћу цитат како бих био одређенији (мислим да је цитат текста са Вашег сајта) . “Свештеник благосиља Свети Агнец и говори: \\И учини овај хлеб часним Телом Христа Твога\\, а народ тихо одговара: \\Амин\\. Свештеник сада благосиља путир и говори: \\А то што је у чаши овој часном Крвљу Христа Твога\\. По други пут народ одговара: \\Амин\\. Свештеник крсним знаком благосиља путир и дискос заједно и говори: \\Претворивши их Духом Твојим Светим\\. Тада народ одговара са: \\Амин, Амин, Амин! \\ Од тог тренутка, силом Духа Светога, часни дарови су освећени и претворени. Претворен је хлеб у истинито Тело Христово, а вино (са водом) у истиниту Крв Његову, иако пред нашим очима остају у свом природном облику.“ Да ли је могуће избећи ово обраћање Духу Светоме на Литургији? Молитвени поздрав и свако добро од Господа Вам желим, као и само речи хвале за сајт. Владимир
Владимир


Одговор:
Драги брате Владимире, Мало произвољно си цитирао текст освећења Часних дарова, који си нашао на нашем сајту, под насловом: ОБЈАШЊЕЊЕ СВЕТЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ. Међутим, није ми јасно што ниси тај одељак цитирао од почетка, а он гласи: “Сада свештеник чита молитву, у којој се директно обраћа Духу Светом, да сиђе и освети дарове, да их претвори у Тело и Крв Христову. Тек после ове молитве усуђује се православни свештеник да благослови дарове последњим, завршним благословом. Настаје најсвечанији тренутак Литургије. Врши се тајна која је недоступна и анђелима. Припремљен благодаћу Духа Светога, свештеник благосиља Свети Агнец и тихо говори: И учини овај хлеб часним Телом Христа Твога”. Римокатоличка црква нема епиклезе, призивања Духа Светог на Часне дарове. Код њих је само једно узношење и то при изговарању Христових речи са Тајне вечере: Примите једите… и Пијте из ње сви… Они сматрају да су дарови претворени у Тело и Крв Христову само овим речима. Није ваљда, да би ти желео, да и Православна црква у својој Литругији поступа тако? То се може и закључити по твом питању: “Могу ли се Свети Дарови сматрати освећеним ако је изостављен четврти члан канона Евхаристије на Литургији? ” Значи, твоје питање се односи на потпуно искључење епиклезе на Литургији, а то је учење римокатоличке цркве. Пре приношења у православној Литургији свештеник чита молитву за призив Духа Светога. Истина, постоји овде разлика између традиције словенске и грчке Литургије. Пракса словенске Литургије увела је, из одређених разлога, у 15. веку додатно читање тропара Трећег часа, са стиховима 50. псалма, уз подизање руку, док грчка пракса овога нема, већ само молитву (у Литургији Светог Јована Златоуста) : “Још Ти приносимо ову словесну и бескрвну службу, и молимо Те, и призивамо, и преклињемо: ниспошљи Духа твога Светога на нас и на ове предложене дарове”. Молитва призивања Светог Духа на Литургији, а која се понавља и у свим осталим Светим тајнама, показује да Црква литургичи исповеда своју веру у Духа Светога, као силу која освећује и да се у свакој Светој тајни понавља Педесетница. Молитва епиклезе је, као и све наше литургичко богословље, молитвено исповедање познатог догмата о Духу Светом. Да ти овде цитирам и једног познатог теолога и литургичара, протојереја Александра Шмемана. У делу “Евхаристија” он пише, у вези схватања претварања Часних дарова и разлика у томе између Истока и Запада: “Током читавих векова ова проблематика је била сведена на два питања: када и како? Када, тј. у ком моменту хлеб и вино постају Тело и Крв Христова? Како, тј. који је узрок тог дешавања? Дакле, када тј. у ком моменту и услед ког “разлога” се врши “пресуштаствљење”. Западна схоластика одговара /да се оно дешава/ у тренутку када свештеник произноси установљавајуће речи: “Ово је Тело моје… ово је Крв моја”. За њу те речи представљају “формулу којом се врши тајинство”, тј. формалан (“неопходан и довољан”) узрок пресуштаствљења. Одбацујући (са правом) латинско учење, Православно богословље са своје стране тврди, да се претварање не врши установљујућим речима, него епиклезом, тј. молитвом којом се призива Дух Свети и која у нашем чину Литургије следи непосредно иза тих речи”. Дакле, драги брате Владимире, ако припадаш Православној цркви, прихвати и њено учење о Евхаристији, укључујући и Епиклезу, освећујућу силу Духа Светога, а која је присутна у свим Светим тајнама и молитвословљима Православне цркве. Без Епиклезе се Часни дарови у Православној цркви не освећују, тј. без обраћања Духу Светом, у овом важном моменту Свете литургије, није могуће претварање Часних дарова, што би био и директан одговор на твоје питање. Благослов Божји нека пребива на теби и твојој породици о. Душан

Comments are closed.