Питање:
Помаже Бог! Супруга и мајка Наталија Симић упокојила се у Господу 24. септембра у болници. Био сам присутан са својом дјецом тренутку када је предала душу Господу. Ја сам јој склопио очи, и затворили смо завојем уста. Не можемо реци да је било било каквог израза спокојства или олакшања на мртвом тијелу које је преузело погребно друштво. Након пар дана тијело је
прије сахране донешено у капелу на гробље, и погребници су отворили ковчег. Били смо и још увијек смо у болу, јер иако знамо да душа излази из тијела и налази спокој (душа праведника, наравно) , ипак је тај физички растанак јако болан због неизмјерне љубави према покојници. Тај бол није нам допустио да питамо погребника да ли су они док су уређивали тијело
намјестили осмјех задовољства, који због болести дуго није виђен за њенога живота. Вратили смо се кући и разговарали међу собом, и коначно назвали да питамо погребнике о томе. Одговор је био негативан, и рекли
су да они то никада не раде. Молим вас да ми одговорите, да ли се то душа на тренутак вратила у беживотно тијело како би нам пренијела поруку да је она нашла мир на небу, и да би ублажила неизмјерну бол? Да ли сте се сретали са сличним случајевима? Молим ваш за одговор
Вељко
Одговор:
Бог Вам помогао! Искрено не знам шта бих Вам рекао. Не мислим да се душа како ви рекосте “враћала у тијело”, али тај осмијех спокојства се често виђа на лицу покојника. Већином код оних који су били дуго и тешко болесни. Лично мислим и вјерујем, да одлазећи у живот и покој вјечни, гдје нема болести ни жалости ни уздисања умирући и нама шаље поруку о благости Божијој.
Молите се Богу за покој њене душе и нека Вам Благи Господ дарује утјеху.
срдачно о.Страхиња
