Ословљавање ближњих

Питање:
Молила бих Вас да ми кажете како је исправно да ословљавам родитеље мог мужа, а деду и бабу моје деце, ја их зовем татом и мамом по њиховој жељи, ја налазим да је то егоизам, једноставно као да се ругам самој себи, моји су умрли. Научите ме. С поштовањем.
Душанка


Одговор:
Драга Душанка, Не видим ништа лоше у томе. Само по себи, то је уобичајено (бар је било вековима) . Муж и жена су једно. Заједнички им је живот, заједнички су им и родитељи, као и деца и све друго. Међутим, све се може чинити са оваквим или онаквим циљем или разлогом. Често пута ми сами дајемо известан смисао речима, гестовима и догађајима који они, сами по себи немају. На тај начин, ми производимо добро, боље, лоше или још горе. Све зависи од тога како га ми употребљавамо и доживљавамо. Јер, ми смо ти који углавном, нечему дајемо одређени, овакав или онакав, смисао и осеħај. Љубав је та, која нас чини браħом, родитељима, синовима и кħерима. Љубављу Божијом ми смо Његова деца по усиновљењу. Истом љубављу ми свете зовемо Оци и Мајке, са великим М и великим О. Недостатак љубави проузрокује многе компликације у духовном, као и сваком другом смислу. Проблем није у речима, веħ у томе како се оне упуħују и прихватају. Поздравља те, о. Срба

Comments are closed.