Питање:
Поштовани оци, Имам два питања и молила бих Вас да ми одговорите: 1. Моја мајка је 1995. године у децембру месецу сањала свог покојног оца који јој је у сну поручио да се моли Пресветој Богородици, због деце… Још је рекао и зашто, али мајка није то запамтила јер се много уплашила и пренула из сна. Само је запамтила то… због деце…Пробудила ме је и заједно смо погледале у црквени календар. Био је 25 децембар по новом календару и како смо ми већ то гледале не знам. Нисмо онда ни ишле у Цркву нити познале Господа на прави начин, онако како у пуној вери треба, и први празник који смо у календару виделе био је 4. децембар, Ваведење Пресвете Богородице. Пошто је 4. децембар био прошао, мајци је било криво и обећала је себи да ћемо следеће године славити тај дан. Успут, она је то све испричала локалном свештенику који јој је рекао да је то заветна слава и да треба да прославља тај дан. Иначе, то је била девојачка слава њене баке по оцу. Те, 1996. године мој отац се тешко разболео, брат ми је доживео тешку саобраћајну несрећу, а ја сам тешко сгрешила пред Господом. Када је дошао 4. децембар, прославили смо славу и славимо је сада сваке године. Моје питање је да ли веровати овом сну, да ли иста значи и како се поставити? Ја се трудим да живим у Христу, прослављам сваки празник Богородице, али ме мучи то што је сан у питању. Помозите ми, не знам како да се поставим у овој ситуацији. 2. Друго питање моје је везано за тзв. општу исповест у цркви, која се усталила код нас. Иако треба да се исповедамо појединачно, општа исповест (мислим на исповест када ми грешници не говоримо своје грехе, већ нам се очита само молитва) и даље постоји. Када треба ићи на ту општу исповест и да ли уопште после тога можемо да се причестимо? 3. Шта се дешава са човеком који учини самоубиство? Деда мог мужа се убио, његова сестра такође, а моја свекрва је сада стално у неким психичким кризама и иде код психијатра, а пар пута је говорила да ће се убити. Ја не верујем у психијатрију и не знам како да се поставим у овој ситуацији. Она добија само седативе и после 15 мин. разговора доктор постави дијагнозу. Упутила сам је на богоугодну литературу и она каже да јој то прија, али брзо се удаљи од свега. Већина људи мисли да је то болест, да постоје генетске предиспозиције у породици. Шта се то деси у једној породици када више њих почини самоубиство? Шта да чиним да помогнем својој свекрви? Хвала Вам на одговору Мир Вам од Господа
Тијана
Одговор:
Драга Тијана, У вези сна твоје мајке, погледај рубрику “Духовни живот, снови и борба са искушењима”, тамо ħеш наħи доста одговора на сличне теме. Конкретно, на твоје питање бих одговорио слично као и на ово, из исте рубрике: http: //svetosavlje.org/pastir/index.php? did=1&qa=891 Има више облика “опште исповести”. Један од најчешћих је када се много верних појави на 15-20 минута пре Литургије или Причешћа и сви они желе да се ипсповеде. Обзиром да је то због краткоће времена немогуће, нарочито ако свештеник сам служи Литургију, он онда упути неколико општих речи или питања свима заједно, и прочита им разрешну молитву. Проблем је у томе што се верни не јаве на време свештенику, неколико дана или недеља раније, затраже исповест и питају када би било најзгодније да дођу ради ње. Али, ти ниси написала конкретно о чему се ради и ја не знам шта бих више од овога рекао. Претња самоубиством и депресија су знак да некога демон напада, то јест, убацује му своје мисли, сугестије и разна осеħања која воде у депресију. Пре свега, човек сам мора да игнорише такве посмисли и сугестије. То нико други у његово име не може да уради. Што се нас осталих тиче, ми можемо помоħи тако, што ħемо упражњавати свој сопствени хришħански живот и врлине: саосеħања, тешења, саветовања (опрезно и ако је потребно, ако се то од нас тражи) , и уопште сваке помоħи коју смо у стању да пружимо. Осим овога, за своју мајку и свекрву наравно, као и за све своје ближње, можеш и треба да се молиш. Остало је до њих и Господа који им може помоħи да се одбране од зла. Поздравља те, о. Срба
