Onanisanje i gnev

Pitanje:
Poštovani oče, Kako da se oslobodim strašnog greha onanisanja i bludnih pomisli koje proizvode ovaj greh, kao i strahovitog gneva koji u poslednje vreme osećam, naročito u odnosu prema majci Slava i hvala Bogu na svemu! Amin.
N.N


Odgovor:
Dragi N.N, Ovo je tako teško pitanje da prost i jednostavan odgovor ne mogu da vam ponudim. Vi se suočavate kao i većina roda ljudskog sa realnošću grehovne prirode, čiji su njeni najjaći simptomi želje tela. Malo je takvih koji su obdareni da nemaju te ostrašćene želje za nasladom tela, osim ako nekom bolešću nisu sputani, pa i ne znaju za te teškoće i muke kroz koje posebno mlad čovek prolazi. Strast po svojoj nastaloj prirodi nije lična greška nego realnost njenog stanja, jer je nastala smrt, i prvi njeni biblijksi simptom kod naših praroditelja javili su se tako što su oni počeli da se stide sami sebe, te svoje nagote, da su se zbog nje čak i “krili” od Boga. Kada kažemo “onansianje” ono u stvari ne odgovara smislu samog problema kod čoveka, kada strada od manstrubacije ili samozadovoljavanja. Nekako se kroz istoriju tako prezentovalo, po biblijskoj ličnosti Avnaniju, što je nešto sasvim drugo. “Onanisanje” je ustvari bogoborstvo u prisustvu drugog pola da se prekine začeće. Čak ne i to, nego otvoreni prkos Avnanija da ne podigne seme bratu svom, kako mu je Bog naredio, nego je namerno “prosipao” svoje seme i tako grubo narušavao svoje poslušanje koje je dobio. I tu je proradio egoizam i egocentrizam, jer je znao “da neće biti njegov plod” (Bitije 38, 9) . Poneo se kao bogoborac i zato ga je Bog ubio, i to ne zbog samog seksualnog čina, koji je u to vreme bio sasvim normalan i po zakonu da se produži seme pokojnog brata, što znači da je moglo da se spava sa svojom snajkom – udovom. Cilj je bio začeće i plod a ne strast; jer je svako imao pravo na nadu da će Mesija da dođe iz njegovog kolena. Ali on se zlom poneo, i “prosipao je svoje seme”, samo sa tim ljubomornim ciljem “da ne rodi decu bratu svome”. Direktno neposlušanje, a i zavist i nedostatak ljubavi! Ali bolesni puritanizam je nekako izvitoperio probleme ljudske seksualnosti pa se i rukoblud meša sa slučajem Avnanija. Ovde nastaje zbrka biblijskih ličnosti, pa se često povezuje ovaj greh za Ananija, ili Onanija. A Ananije je bio prorok, i još jedan od tri mladića sa prorokom Danilom, a takođe je poznat i Ananije u Delima Apostolskim, kada je skrivao novac a apostol Petar ga izobličio tako što je ovaj odmah umro.
Neki ono mesto u I Korinćanima (6, 9) uzimaju prilično zdravo za gotovo, pa doslovno tumače da ovaj širokoprostranjeni greh vodi van Carstva Nebeskog. Sveti Teofilakt nije baš jasan kada kaže da apostol Pavle: “rukobludnicima naziva one, nad kojima se izvršava sramno delo, a zatim nabraja one, koji izvršavaju sramna dela”, ali je jasan kada želi da kaže da ne možemo tako strogo da uzimamo ovaj greh, recimo ništa manje od greha koji se u našoj savesti javlja kao nešto sasvim bezazleno, pa navodi: “Hristos je rekao da je dostojan pakla onaj, koji svom bratu kaže: budalo (v. Mt. 5; 22) ”. A pijanstvo ravna u kategoriju preljube i čak protivprirodnog bluda. Ovde ovaj otac želi da kaže da svaki greh u svojoj suštini potiska iz carstva Boga Slave, i zato se mi na sv. Ispovesti uvek “vraćamo” Crkvi i Hristu, kako i sama molitva svedoči. Ovde možemo da navedemo i Gospodnje reči u Mateju 5, 28, da i sam pogrešan pogled na ženu bližnjeg stvara preljubu, što po ovim gore navedenom kriterijumu izdvaja iz Carstva našeg Boga Slave.
Greh tela se jedino ukroćava postom i trudom – smirenjem tela (slabljenjem) , a naravno i molitvom svih vrsta, a i samim sozercanjem Slave i Imena Božijeg. Strogi monaški život i “zidovi” manastira rešavaju ovu opšteljudsku strast, dok u svetu ritualnog pokreta tela koje je tu pored nas čim pređemo prag našeg doma i današnjeg preteranog modernističkog snishođenja Crkve prema laicima, t.j uprošćavanjem pitanja “jednog ideala Hristovog” (sv. Ilarion Trojicki) , borba sa ovim grehom postaje više simbolična, a samim tim za one koji se iskreno brinu i vrlo teška, čak preteška. Borac sa ovim grehom, kao i raznim vrstama preljube sve je usamljeniji, i sve je manje pomoći sa strane, čak i u shvatanju ozbiljnosti ovog problema. Nažalost, danas u pogrešnom tumačenju “teologije opravdanja”, a pokrenuti liberlano reformisanim protestantizmom, neki pitanja morala i etike sasvim drugačije formulišu, da je istinski borc za bestrastnost (Hristoupodobljenje) zaista ostavljen sasvim usamljen i čak zaboravljen.
Treba poslušati ap. Pavla, da je “bolje da se ženi nego uspaljuje”, a ako to ne ide od ruke, onda možda možemo po slabosti svog tela, i greha u njemu, da se setimo sv. Petra Damaskina, koji nam kaže da nam se nekada određeni gresi dopuštaju radi našeg smirenja –posramljenja. Da bude neka vrsta ispomoći da se ne pogordimo, tipa kako mi sve možemo silom volje da činimo. Našim pokretima a ne darovima Božije blagodati. Sila volje u otsustvu ljubavi i poslušanja može da bude velika prepreka na podvižničkom putu pravosalvnog hrišćanina, koja može da odvede u prelest, i danas vidimo mnoge javne ljude koji duboko u njoj grcaju. Želeo bih da vam dam neku utehu. Molite se Bogu; postite kada vas napast pritegne; ne saglašavajte se i kada padate – ma koliko to protivurečno zvučalo, nego tražite nove puteve da se nekako izborite. Ne prihvatajte to kao nešto “normalno”, niti slušajte ljude i čak neke “teologe” koji vam to javno govore (jer bi onda i Adamov greh bio “normalan”) . Još više ne padajte u očaj, to je nešto našta mora da obratite veliku pažnju. Sa svojim duhovnikom često o tome razgovarajte, a ako je on dobar i iskusan, naći ćete prijatelja i pomoćnika da nekako ublažite stradanje od ovog greha, i da ga na kraju savladate. Ali to nije lako, jer je ovaj greh najjčai priznak direktne smrtnosti ljudske priode, što je strast i požuda tela.
Još i ovo u vezi vaše majke. Za problem otvaranja prema suprotnom polu, i čestog straha u komuniciranju sa njima po nekim psihološkim analizama tu frustraciju usmeravamo prema majci, kao ženskom polu, jer u ovom slučaju ne postoji barijera straha od tog istog pola, jer je naša majka. To može da pređe i u vrstu sadizma. Vi kao pravoslavni hrišćanin to mora odmah i bezuslovno da iskorenite. Bez odlaganja! Želim vam sva blaga od Gospoda
oLjuba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *