Питање:
Хтела бих да вас замолим да ми дате савет како да поступим.
Ради се о томе да ја верујем у Бога и желим да испоштујем постове које је хришћанска Црква установила, али сам пре свега, слабог здравственог стања и постим само средом и петком од пре неколико година, мада се дешавало да ненамерно нарушим пост.
Ја сам у црквеном браку скоро 4 године имам сада 35. год. а удала сам се у 31. Години. Проблем је што мој супруг није верник али је иначе добар човек, са многим позитивним особинама, и ја сам га због тога и заволела и удала се за њега, мада сам и тада приметила његово негодовање у вези моје вере. Али, сада је проблем у браку што ја не могу да испоштујем постове на прави начин, јер мој супруг не жели да се уздржава од односа у време поста или празника и када ја нешто поменем он се наљути и после ми буде још теже. Питам се да ли ћу и колико и ја бити одговорна пред Богом што нисам поштовала постове и празнике онако како треба и како нам наша Црква налаже, и како да поступим правилно (с обзиром на то да муж и жена постају једно тело венчањем у цркви) . Такође, може да се деси и зачеће, ако то Бог да, у време поста и да ли то може да остави неке лоше последице по бебу, јер сам прочитала негде на интернету да није добро да се дете зачне пред велики празник и да су онда супружници криви због неуздржања. Опростите ми ако нешто погрешно кажем и мислим, знам да се ништа не догађа без Божје воље, само бих желела да знам више о томе и како да правилно поступам. Дајте ми молим вас неки савет.
Такође, имам и проблем код васпитања детета јер се мој супруг буни да ја нешто о томе причам детету, јер мисли да је то све заглупљивање. Ја га не кривим, јер је видео неке лоше ствари и створио је лошу слику о томе, али ја бих желела да дете правилно васпитам. У нашем селу су скоро направили цркву, хвала Богу, па сам дете водила тамо, а мој син хоће да иде у цркву, мало је више несташан али се надам да ћу га уз Божју помоћ извести на прави пут, јер је улога мајке у томе много већа и одговорнија, како сам сазнала.
Опростите ми на преопширности.
Унапред захвална и свако добро од Господа!
Н.Н
Одговор:
Драга сестро, Труди се да одржиш и пост и молитву, колико год је у твојој моћи. Кад то кажем, не мислим да се при том треба нешто посебно “напрезати” из све снаге, већ на то да треба бити истрајан до краја, али не и тврдоглав, него смирен и кротак. Смирење, стрпљење, љубав кротост, сажаљење, благост, умереност, скромност, морална чистота, уздржаност, ревност, јесу врлине којима тежимо и које желимо да постигнемо како бисмо се могли назвати хришћанима. Јер, хришћани се познају по томе што иду тим путем према Богу, који је благ, човекољубив, милостив, праведан, дуготрпљив и сажаљив на наше грехе. Он не жели духовну смрт ни једном грешнику, већ да се обрати и жив буде. Стога, и ми морамо тежити ка истом, на начине који су нам могући, у приликама које нам је сам Господ пружио. А Господ је теби дао мужа који, вероватно, од малена или касније у животу, није имао прилике да се боље упозна са правом, истинитом и чистом вером Христовом. Тако ти је пружио прилику да не само радиш на своме спасењу, већ да радећи на себи покажеш и својим најближима примером где и како идемо као хришћани, у чему се трудимо и шта желимо да постигнемо. А то нико не може назвати “заглупљивањем”, јер никако не може бити глупо када се човек користи искуством многих генерација у ономе што је добро и корисно, побожно и благочестиво, када тежи врлинама и мудрости која нам је предана од наших Светих Отаца и апостола, онако како их је сам Спаситељ научио. А наше мајке и баке су, иако неке од њих и неписмене, управо имале такву мудрост, наслеђену од својих предака преко здраве памети и васпитања које се не може добити ни у школи, ни у друштву, ни из неких романа или ТВ серија и емисија, већ само у Вери и Цркви Христовој и у породици која се тога држи.
Практично: не бој се него само веруј. Покушај да приволиш мужа да бар понекад пође са вама у цркву, на неки велики празник или слично, да бар понекад пости ради духовног и физичког здравља, и да бар понекад подржи оно што је добро и што нам наша вера и Црква пружају. А за остало, уз смирење и молитву, Бог ће помоћи.
Пуно те поздравља и од Бога вам свако добро жели, О. Срба
