Одежде светитеља

Питање:
На иконама светитеља- архијереја, патријараха светих нисам сигуран за саксос (мислим да је то саксос, али раније је можда другачије изгледао, па бих волео да ми неко то појасни- о чему је ради. Хвала!
Лазар


Одговор:
Драги брате Лазаре, САКОС по свом пореклу није ништа друго него далматика (tunica dalmatica) или дивитисиј, који су носили византијски императори у свечаним приликама, под лорама или омофором. Неки у сакосу виде парадни стихар, који су облачили византијски цареви, када су бивали посвећивани за чтечеве. Теодор Валсамон, у 28. одговору александријском патријарху Марку, каже: „Патријарсима су дарована одликовања облачења – сакос и полиставрион и овим украсима украшавали су се само они, који који управљају крајевима васељене“. Димитрије Хоматијан, архиепископ бугарски (XIII век) каже: „Сакос се употребљава само три пута у току целе године, на велике Господље празнике, тј. на Васкрсење Христово, на Празник силаска Светог Духа на апостоле и на Рођење Христово“. У остале дане и патријарси, као и епископи, носили су фелоне, али за разлику од презвитера, на архијерејским фелонима су били представљени крстови и гаме (грчко велико слово Г) , па су се називали полиставриони (многокрсни) или гаматији. Тешко је одредити каквог облика је била ова одежда. Највероватније да се ради о полиставриону, који су на дар добили епископи значајнијих градова, а који је за дуго време остао одликовање патријараха и митрополита. Епископи су код нас, још крајем XIII века, носили обичне беле фелоне, док су полиставрионе носили само архиепископи. Епископ моравички Јевсевије представљен је у ариљској цркви у белом фелону, док је архиепископ Јевсевије, непосредно поред њега, представљен у полиставриону. Судећи по живопису сакос се у Србији одомаћио тек у XIV веку. На нашој територији први је у сакосу представљен архиепископ охридски Константин Кавасила, у цркви Богородице Перивлепте из 1295. године. Овај сакос, као и онај на српском архиепископу у цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, су још увек веома скромни. Имају свега по четири реда крупних крстова. Прави парадни сакос појавиће се тек у цркви Богородице Љевишке у Призрену из 1307. године, у који је обучен Свети Сава. Полиставриони фелон и сакос, као специјална архијерејска одјејања, имају веома богату символику. Свети Симеон Солунски каже да се ахријерејски фелон са много крстова ставља на врат ради изображавања Христових страдања. Он символише и Онога који је крстом и страдањем испунио вечну правду и победивши мучитеља људи, даровао нам је истиниту слободу. Зато се при облачењу фелона говори: „Свештеници твоји, Господе, обући ће се у правду…“. И заиста, правда нам је кроз крст даровала радост. Слично тумачење налазимо и код Теодора Валсамона. „Полиставриони фелони символишу славу и силу Часнога крста, троуглови (гаме) на њему – крајеугаони камен – Христа“. Сакос означава одежду смирености и покајања (иако је царског порекла) . Њу су облачили и византијски владари, да би показали своју смиреност пред Царем небеским. Зато је учитељи Цркве сматрају за ону одежду (хламиду) , тј. пурпурну хаљину, у коју је био обучен Спаситељ (Јован 19, 2) , када су му се војници ругали.; да би се архијереј, носећи ту одежду и примајући на свој образ пољубац од служашчих, схватио да је Исус Христос био учитељ највећег смирења и сећајући се тога, одбацио од себе сваку гордост. Епископи на сакосу носе звонца, која потсећају на звонца са Аронове одежде, која су оглашавала његов излазак пред Господа. Звонца, која архијереји носе на сакосима, показују да су и она дужна, по угледу на старозаветно златно звонце, увек оглашавати у храму реч Божју – учења, забране, карања и мољења. Надам се да ће ти ово објашњење помоћи да схватиш разлику између полиставрионог фелона, који су облачили архирејеи раније и сакоса, савремене архијерејске одежде. ХРИСТОС ВАСКРСЕ! У братској љубави поздравља те о. Душан

Comments are closed.