Очувати старо кумство

Питање:
Помаже Бог Молим Вас за савјет у вези са једним проблемом за који нисам сигуран да сам у стању да га ријешим сам. Ситуација је, отприлике, сљедећа. Рођен сам у Сарајеву. У Београд сам дошао 1992. године, „привремено, на школовање”, а човјек који ми је био кум на крштењу је са породицом остао да живи у Републици Српској. Но, у међувремену је мој привремени боравак постао сталан, овдје сам се оженио и добио дијете. Посљедица тога је да би младић о којем сам размишљао као о куму за сина (син човјека који је мене крстио, а касније и вјенчао) своје кумче виђао два, у најбољем случају три пута годишње (на по неколико сати) . Желим да крстим сина, али нисам сигуран шта је исправан избор. Очувати старо кумство, чак и у ситуацији када су практично немогући ма какви редовни контакти. У Београду сам и сам био кум на крштењу једног дјечака, па би једна од могућности била да, упркос његовој младости, позовем њега да буде кум мом дјетету. Свештеник који ме је крстио на Палама је премјештен (надам се да је премјештен исправан израз) у Београд, па сам размишљао и о њему као куму. Не знам колико је то препоручљиво. Сем ове три могућности можда постоји и још нека која ми није пала на памет. Опростите ако писмо звучи исувише хладно и безосјећајно, само сам се трудио да што прецизније опишем читаву ситуацију.
Младен


Одговор:
Бог Вам помогао! Мислим да нема потребе да се превише око свега тога секирате. Код нас у народу постоји тај неки обичај да кумство мора да буде традиционално. Међутим, гледано са стране учења Цркве, кум треба да буде онај ко ће да преузме духовно очинство над кумчетом, те да се увијек труди да га у вјери и истини васпитава.
Препоручујем да се о томе посавјетујете са вашим парохом, јер ће Вам он то много подробније објаснити у
разговору, него што бих ја успио овако пишући на више страница.
срдачно о. Страхиња

Comments are closed.