ОЧИНСКЕ ПОУКЕ

ОЧИНСКЕ ПОУКЕ
(ИЗБОР ИЗ ПИСАМА И БЕСЕДА)
 

 
О УМНОЈ И СРДАЧНОЈ МОЛИТВИ
 
1. Молите се, преклињем вас, према савету апостола Павла: Молите се без престанка(1. Сол. 5;17). Трезвеноумни Оци кажу: “Ако си богослов, онда ћеш се истински молити и ако се истински молиш, онда си богослов!” И заиста, трезвеноумни пустињски Оци уче да се посредством различитих подвига као што су: делање, созерцање (“пракса” и “теорија”) и морална философија трезвеноумља и молитве, човеков ум очишћује, просветљује и усавршава и, према томе, задобија дар богословља, али не академског богословља какво поседују богослови на универзитетима, него богословља које происходи и проистиче са божанског извора, одакле се вечно изливају реке истинског, божанског богословља.
Свети трезвеноумни Оци кажу да ум, који је престао да созерцава Бога, постаје или животињски или зверски. Напротив, посредством молитве, а посебно умне (ноетичке) молитве, ум (нус) постаје боголик и просветљен божанским озарењем.
Човеково спасење зависи од молитве, јер је то оно што га сједињује с Богом и приближава Богу. Кад се човек налази у близини Божијој, сасвим је природно да не скреће са етичког пута, јер обраћа пажњу на сваки корак који ће предузети. Упркос свој нашој пажњи, ђаво не престаје да нас спотиче, јер жели да нас изненади у тренутку слабости и да нас одвуче на свој пут, који увек води стрмоглаво надоле. Из тог разлога се, драга моја чеда, од нас нужно захтева да се увек наоружавамо непрестаном молитвом нашег слатког Исуса.
Не смемо заборавити да ђаволи нападају молитву и да насрћу на њу, како би је помоћу злог лебдења учинили неделотворном. У време молитве, човековим умом круже најразличитије мисли, тежећи да украду плод молитве и да оном, који се моли, оставе само кости, односно труд и напор.
Из тог разлога, онај ко хоће добро да се моли требало би да пре почетка молитве удаљи сваку бригу, а затим и сваку помисао. Ум би, као надзорник, требало да мотри на сваку реч коју изговарају уста, како би молитва постала плодоносни извор божанске благодати и помоћи.
Према светим Оцима, сатана ће се увек постављати као трн и као камен спотицања за свету молитву. То је стога што га молитва обеспокојава и сажиже. Дакле, чеда моја, присилите се на молитву, а помјаните и мене, вашег убогог старца, да би ми се Господ смиловао.
2. Најважнији циљ монашког живота је да монахе чврсто уједини са Богом, који је наш крајњи домет. Кад је човек сједињен са Богом и кад Бог обитава у његовом срцу, онда му ништа не недостаје. У његовој души нема празнине. Поред тога, њему не недостају ни вештаствене ствари, неопходне за садашњи живот. То је још један доказ колико Бог брине за оне који су Му послушни.
Молитва је начин на који се врло присно сједињујемо са Богом. Под молитвом не подразумевамо само то што ћемо се повремено молити пред иконама, него упоредо с тим, а то је оно што морамо чинити, монах користи и пет речи молитве које изговара док ради, једе, седи или се бави било чим другим, без престанка! Тих шест речи изговарамо устима, умом или срцем: ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ МЕ!
Непрестано изговарање ових речи неће нас заморити. У почетку, морамо мало бити истрајни. Касније се, међутим, човек на то навикава и изговара молитву с великом лакоћом, не желећи да је прекине. Када је изговара, он осећа такво духовно ликовање да чак и у тешким тренуцима, ако их буде, не бива узнемирен или забринут. Боље речено, он трпељиво притиче Христу којега преклиње да буде милостив према њему, и Христос га теши и весели. Шта је лепше него у сваком тренутку преклињати Христа и изговарати Његово свето име овим глиненим уснама? Постоји ли већа част?
У тим речима садржана је васцела наша вера. Говорећи “Господе”, ми верујемо да смо слуге Божије и да је Он наш господар. Тиме исказујемо поштовање Христу којег смо признали за господара, али се тиме још више указуЈе част нама јер смо слуге таквог господара, који је Бог.
Када кажемо “Исусе”, а то је људско име Божије, присећамо се целокупног земаљског живота Христовог, од Његовог Рождества до Вазнесења.
Када кажемо “Христе”, што означава помазаника Божијег, Цара неба и земље, исповедамо и верујемо да је Христос наш Бог Који је све створио, Који је на небесима и Који ће поново доћи да суди свету.
Говорећи “помилуј ме”, преклињемо Бога да нам пошаље Своју помоћ и Своје милосрђе, јер признајемо да ништа не можемо да учинимо без божанске помоћи. Ово је, укратко, објашњење ових светих речи. Ко год их изговори, искусиће мноштво ствари.
Свим срцем се молим да вам наш слатки Исус подари ову молитву у душама, како бисте окусили духовну сладост молитве и преиспунили се њоме.
3. Ревносна молитва је непосредна духовна нужност за очување круне врлина, односно љубави. Борите се у молитви уколико желите да у вама обитава Христос и Он ће се, као најопитнији војсковођа, борити заједно са вама. Он ће се борити са вама и подариће вам победу.
Кад се докопамо молитве, постајемо као лавови који ричу; не онда кад се молимо немарно или млако него кад се молимо душевном силом. Укрепите се мишљу да је молитва све. Без молитве, очекујте опште назадовање и пад за падом. Ако се током искушења свом својом снагом држимо молитве, сигурно ћемо надвладати ђавола и приложити још једну победу свесветом имену Христовом.
4. Чедо моје, са оружјем молитве бори се за божанске тврђаве. Ко год се бори бива овенчан, али не маслиновим гранчицама него непропадљивим венцима у небеском Јерусалиму!
Ова борба је тога достојна, јер слава коју доноси остаје непропадљива и вечна, док је слава бораца који се надмећу за пролазне ствари привремена и узалудна. Дакле, ми се морамо борити прихватајући жртву и подносећи лишавања, како бисмо и ми недостојни прославили свето име Божије.
5. Чеда моја, преклињем вас, љубави Божије ради, ни за тренутак не прекидајте изговарање молитве Христове. Требало би да ваше усне непрестано шапућу име Исуса, који је поразио ђавола и све његове замке. Непрекидно вапите на 261 шем Христу и Он ће вам свесрдно похитати у помоћ.
Као што не можете украсти усијано гвожђе, па му чак не можете ни приступити, исто се дешава и са душом која молитву изговара са топлином Исусовом. Демони јој не приступају – а како би и могли? Ако би јој приступили, спалио би их божански огањ који божанско Име садржи у себи.
Ко се моли просветљује се, док се онај, ко се не моли, помрачује. Молитва је дароватељ божанске светлости. Из тог разлога је свако ко се моли потпуно озарен, и Дух Божији обитава у њему. Ако нам приступе потиштеност, немар, чамотиња (униније), молимо се са страхом, болом и великом умном будношћу, и истог часа ћемо благодаћу Божијом доживети чудо утехе и радости.
Немогуће је да човек који се моли буде злобан према некоме или да одбије да опрости било какво сагрешење. Све се претвара у пепео када приступи огњу молитве Исусове.
Дакле, чеда моја, молите се спасоносном и освећујућом молитвом Исусовом, да бисте и ви били озарени и освећени. Молите се и за мене, лењивог грешника, да би ми се Бог смиловао због мноштва мојих грехова, као и због мојих безбројних обавеза.
6. Чедо моје, увек се сећај Исуса, како би увек пронашао одговарајући лек за своје слабости. Имаш ли болове? Ако призовеш Исуса, наћи ћеш утеху и просветљење. Да ли патиш? Призови Исуса и, гле, утеха ће осванути у сфери твог срца. Да ли те надвладало обесхрабрење? Не заборави да своје наде положиш на Христа, и твоја душа ће се испунити храброшћу и силом. Да ли те муче плотске помисли, које те привлаче чувственим насладама? Приграби сажижући огањ имена Исусовог и баци га на коров. Да ли те мучи нека световна ствар? Кажи: “Просветли ме, Исусе, како да се суочим са проблемом који је преда мном. Нека се разреши сагласно Твојој светој вољи”, и гле, бићеш миран и корачаћеш с надом.
У свему и кроз све постави име Исусово као темељ, подршку, украс и заштиту, и не плаши се непријатеља. Међутим, кад кроз нешто будеш пролазио без имена Исусовог, требало би да се плашиш. Не очекуј да се исцелиш ако не користиш лекове, јер he исход бити труљење.
Присили се на молитву, чедо моје. Тада ћеш у души осетити велику корист, освежење и спокојство.
7. Призови име Исусово. Он је спреман да помогне свакоме ко то затражи. Не заборави на молитву, јер се молитвом освећује васцело човеково биће. То је једина ствар коју они, што се не подвизавају до проливања крви, не могу да учине.
Шта је лепше од молитве? Ко год се моли, бива просветљен и долази до познања воље Божије. Наравно, ако се добро моли. А кад се добро моли? Кад молитве које упућује Богу имају све саставне елементе. А који су то елементи, који молитву чине угодном? Смирење, сузе, самопрекоревање, простодушност и, посебно, послушање сједињено с љубављу. Молитва излива светлост, и та светлост обасјава спасоносни пут какав жели Бог.
Молитва треба да буде неослабљена Ако се молите на тај начин, са свих страна ћете бити нерањиви. Кад вас обузму острашћене помисли, латите се молитве напрегнуто и ревносно, и истог часа ћете наћи утеху. Чврсто се држите молитве Исусове.
8. Изговори молитву са болом и душевним плачем, и осетићеш се сасвим другачије. Обрати пажњу једино на самога себе! Тада ћеш видети себе и осетићеш бол, и тај бол ће ти донети милост Божију. Док изговараш молитву, не обраћај пажњу на откуцаје срца. Само сачувај свој ум да не одлута од молитве, јер је то средиште и циљ молитве.
Непрестано се моли молитвом Исусовом, и она ће све довести у ред. Ко год се моли бива просветљен, док онај ко се не моли бива помрачен, а такав сам и ја сам. Молитва је светлост небеска, и ко год унутар себе или на уснама има молитву, има и светлост молитве која извире унутар срца. Она га просветљује шта да мисли и како да се сачува од ђаволских замки.
9. Присилите се на молитву Исусову, и она ће вам постати све – храна, пиће, одећа, светлост, утеха и духовни живот. Ова молитва постаје све за онога ко је поседује. Без ње се не може испунити душевна празнина. Да ли желите љубав Христову? Чезните за молитвом и пригрлите смирење, и тада ћете схватити да је Царство Божије унутра у вама.
Не дозволите да вама управљају зле помисли. Не оклевајте да их удаљите молитвом. О, каква чуда чини та молитва! Завапите молитвом, и ваш ангео чувар ће вам послати духовни миомирис! Ангели су веома радосни кад се човек моли молитвом нашег најслађег Исуса. Нека Исус буде наслада ваших душа.
10. Изговарајте молитву без престанка. Нека вам Бог подари благословен почетак! Нека вас молитва не напушта или, боље речено, не напуштајте ви молитву, јер је она живот душе, дисање срца, миомирисно пролеће које у души борца ствара духовни процват.
Чеда моја, молитва и смирење су свемоћно оружје које са недреманом пажњом непрестано морамо држати у рукама. Оно ће нам, уз помоћ Божију, донети победу над демонима.
11. Будите трпељиви, чеда моја. Не губите храброст. Напрегнуто изговарајте молитву. Нека се ваш ум не расипа на земне ствари, чак и ако имате брига. Сматрајте их пролазним. Само, нека вам пред очима непрестано буде молитва и сећање на смрт. Свагда видим пред собом Господа. Он ми је с десне стране да не посрнем(Пс. 16;8). Ако се молите снажно и без престанка, нећете пасти. Разумећете, међутим, да ћете искусити свеопшти пад ако занемарите молитву.
12. Истрајте у молитви. Немојте мислити да се велике ствари могу постићи тако лако. Трудићете се, и знојићете се, а Бог ће видети ваш труд и смирење и тада ће вам лако подарити дар молитве.
Уколико више будете изговарали молитву, утолико ћете ме више обрадовати, а превасходно ћете обрадовати Бога, и утолико ћете више олакшати својим душама. У том смислу морате помагати једни другима. Када гласно изговарате молитву, а неко други је не изговара и ум му лебди унаоколо, чим зачује да је други изговара пробудиће се из сањарења. Тада ће га савест прекоревати јер не изговара молитву него само седи и допушта да му ум лута. Због тога ће и он почети да изговара молитву, и на тај начин ће се испунити изреке; Брат који помаже брату сличан је граду утврђеном и високом(Приче Сол. 18;19) и Носите бремена један другога(Гал. 6;2).
13. Молите ce што je чешће могуће. Покушајте да осетите умилење и да јецате, и видећете колико ћете олакшање осетити због помисли и тескобе.
Молитва је човекова беседа са Богом. Онај ко се моли скрушеног и смиреног духа испуњен је божанским даровима и блаженствима, односно радошћу, олакшањем, миром, утехом и просветљењем, тако да и сам постаје блажен. Молитва је двосекли мач који одсеца очајање, спасава од опасности, ублажава тескобу, итд. Молитва је превентивни лек за све болести тела и душе.
Исто тако, преклињите Мајку Светлости, пренепорочну Богородицу, да вам помогне, јер је Она наша највећа утеха после Бога. Кад човек призове Њено пресвето име, истог часа осети Њену помоћ. Она је Мајка. Док је била на земљи као људско биће и наша састрадалница, страдала је због истих оних ствари због којих страдамо и ми. Због тога је веома сажаљива према ожалошћеним душама и брзо им притиче у помоћ.
14. Нека нам грло промукне од даноноћног призивања најслађег имена Исусовог, и оно ће за духовно грло, тј. за срце постати слађе од меда и саћа(в. Пс. 19;10). Ниједно друго име није у стању да надвлада страсти које су у нама, изузев имена Исусовог. Ниједно друго име није у стању да одагна таму из срца и да учини да озарење просветљујућег знања заблиста у уму, изузев имена Исусовог. Наоружаћемо се тим именом и у сваком рату и бици призваћемо га у помоћ као војсковођу. Он ће доћи на наш први позив. Тад ће се душа испунити храброшћу и одважно ћемо ступити у невидљиву битку, имајући Исуса за свог заштитника.
Боримо се у својим помислима, увек се уздајући у Бога. Будимо увек наоружани молитвом и будношћу. Стражаримо увек због лопова, односно због помисли које долазе слева, с тим што ни оне које долазе здесна нећемо оставити неистраженима, како не бисмо прихватили зле помисли које се претварају да су безазлене.
15. Делајте на умној молитви са много ревности, трпљења, упорности и смирења. Требало би да знате да се тај метод молитве не може задобити случајно. Он захтева велику борбу, као и много времена. Не смемо заборавити да ћаво мрзи умну молитву више него што можемо да замислимо и да ћемо на најразличитије начине наићи на његово ватрено противљење. Дакле, морате имати одважности, храбрости, трпљења, упорности, смирења и љубави према Исусу.
Не дозволите да вас обесхрабре прве тешкоће у борби. Добре ствари се задобијају трудом и болом. Међутим, кад угледате плодове – и то какве плодове! – рећи ћете себи: “Вредело је потрудити се за овакве духовне плодове!”
16. Од сада се молите, молите, и непрестано молите! Чуда која ствара пламена молитва не могу се нити описати нити објаснити! Многи се питају како се море повлачи и како се заустављају јаки ветрови! Често се дешава да искушења подсећају на страшне олује и немилосрдне ветрове који прете потпуним уништењем. Међутим, кад молитвено завапите: Учитељу, изгибосмо(Лк. 8;24), видећете да се све чудесно умирује и да смо спасени. Амин.
17. Чедо моје, примио сам оба твоја писма. Ти тежиш да задобијеш божанску љубав и непрекидну молитву. То су најузвишенији благодатни дарови, који захтевају патње, искушења, време, итд. Према томе, чедо моје, твоја искушења су уобичајена и не би требало да се чудиш што их имаш. Бори се да непрестаним изговарањем Исусове молитве задобијеш божанску љубав. Немој очајавати при сваком паду, него се припреми да узвратиш ударац!
18. Живимо у овом испразном свету, али он не сме да нас привуче и да обузме наше срце, тако да умртви његове духовне снаге и да га разлучи од Бога и Творца. Дакле, чедо моје, морамо се непрестано молити како бисмо непрекидно општили са нашим Исусом и од Њега црпели снагу којом ћемо се победнички суочити са сваким демонским нападом. Молимо се Исусовом молитвом и чудотворац Господд ћа нам, као прво, опростити мноштво наших грехова, а као друго помоћи ће нам да Његовом благодаћу победимо плот (тело), свет и ђавола, наша три велика непријатеља. Осим тога, молитва ће нам прибавити радост и мир у Богу.
Помисли колико нам је потребна душевна радост, посебно божанска радост. Због тога се по сваку цену побринимо да искористимо сваки тренутак слободног времена и да га употребимо за молитву.
19. Моли се, чедо моје, јер све зависи од молитве, а посебно спасење наших душа. Кад се молимо с болом и смирењем, Бог чује нашу молитву и одговара сагласно ономе што је на нашу корист. Након што се помолимо за нешто, често се дешава да се воља Божија изрази на начин који је потпуно различит од онога за шта смо се молили. То нас често ражалошћује, јер се није извршила наша сопствена воља. Ми не разумемо дубине божанских одлука и, упркос свим размимоилажењима измећу божанске и наше воље, свемогући Бог на много различитих начина извршава оно што ће бити на нашу корист.
Због тога, чедо моје, прикупимо све своје душевне силе да бисмо истрајали и применили ону велику врлину која се назива Трпљење.
20. Нека је слава Његовом светом имену, јер смо га познали и клањамо му се колико год је то у нашој моћи, уклањајући се од пометње и испразности овог века. Слава Ономе који нас љуби и опра нас од греха наших крвљу својом(Откр.1;5).
Кад се срце ослободи овоземаљских ствари и кад се буде бавило изучавањем божанског Писма, знај, чедо моје, да ће испразне помисли одлетети и да ће се ум ограничити на размишљање о божанском. Он се више неће занимати за садашњи живот, него ће се великим наслађивањем непрестаним богомислијем уздићи до Бога. Непрестаним призивањем имена Божијег посредством молитве “Господе Исусе Христе, помилуј ме”, човек задобија осећање за други живот, за будући век и за наду коју имају праведници. Он предокуша величанственост тог живота и задивљено каже: О дубино премудроcтu и неистраживог разума Божијега(в. Рим. 11;33), јер је Он приуготовио други свет који је толико чудесан, да би у њега увео разборите људе и сачувао их тамо у бесконачном животу.
21. Чеда моја, ревносно делајте на духовном миомирису. Говорим вам о молитви, светој беседи са Исусом, која вам обилато обезбеђује Његове благослове. Да, чеда Духа, љубите молитву свим срцем, како би сви ви постали миомирис благодати и како бисте слатким благоухањем мирисали онима који су у вашој близини, тако да кажу: “Уистину, монаштво чини да монаси посредством божанске благодати одишу ангелским миомирисом!”
Дакле, нека нечисте страсти буду далеко од вас јер оне стварају неугодан мирис и остављају лош утисак.
22. Присилимо се, чеда моја, на молитву нашег најслађег Исуса, како би нам подарио Своје милосрђе и како бисмо се сјединили с Његовом благодаћу, да бисмо извршили Његове свете заповести и задобили Његову љубав. Када то стекнемо, постаћемо богови по благодати и причасности, и тада нам пут нашег Исуса неће бити суров и стрм него сладак и угодан. Тада ћемо с лакоћом извршавати Његове заповести.