ОЧИНСКЕ ПОУКЕ

 

ОЧИНСКЕ ПОУКЕ
(ИЗБОР ИЗ ПИСАМА И БЕСЕДА)

 

 
О ВЕРИ, НАДИ И ТРПЉЕЊУ
 
1. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји(Јн. 14;27).
Чеда моја, верујте да Бог неће допустити да будете искушавани преко своје снаге. Заједно с искушењима доћи ће и помоћ Божија.
Наш Христос каже: ако вас мрзи свет, знајте да је и Мене омрзнуо пре вас(Јн. 15;18). Ако су Ме прогонили, хулили и проклињали, онда ће и вас прогонити, хулити и проклињати. Они ће то чинити јер не знају Бога и јер не знају шта чине(Лк. 23;43).
Ми, чеда моја, знамо Бога и свет нас мрзи зато што Га љубимо и што смо Његови, јер свет није сагласан са Њим.
Будите храбри, чеда моја: ми смо следбеници Онога којега су они разапели. Тако ћемо и ми бити распети пробама и искушењима. И као што је Он био васкрснут, тако ћемо и ми васкрснути и прославити се с Њим у векове векова.
Ђаво је подигао буру, али она ће се утишати, јер је Бог свемоћан и ништа се не може догодити без Његове божанске воље.
Христос је међу нама. Христос царује у свима који су у Христа крштени и ми се не плашимо. Вероватно ћемо пасти у искушења, али наш Избавитељ је близу, јер каже: Ја сам победио свет(Јн. 16;33). Према томе, и ми ћемо такође победити, чак и ако се за тренутак море претећи заталаса. Никога се немојте плашити. Плашите се само Бога који може да нас баци у огањ паклени, уколико не будемо обазриви.
Дакле, блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царствo небеско(Мт. 5;10). Не заборавите шта су пропатили хришћани древних времена да би сачували веру у Христа. Скривали су се у катакомбе, били су прогоњени, патили су. Блажени смо и ми који смо прогоњени због наше жеље да се клањамо Богу и да очувамо своју чистоту.
Много тога ћемо проћи. На крају ће, међутим, победити Распети Исус, јер је Крст наше прослављено знамење. Не плашите се. Бог је с нама.
2. Уздај се у Бога који се брине о Својој творевини. Ако ни лист не пада с гране без Његове божанске воље, колико ће се тек онда бринути о човеку, хришћанину, Свом сину по благодати? Међутим, вас узнемирује ђаво који познаје вашу слабост и жели да вас мучи.
Кад темеље поставимо на уздање у Бога, онда смо их поставили на стену, па чак и ако буде дувао ветар и ако буде дошла олујна грмљавина, неће нас надвладати. Међутим, када темеље поставимо на уздање у наше сопствене напоре, темељи су онда постављени на песку и лако ће пасти.
Не тугујте. Све ће то проћи. Тако је постављен пут оних који ће бити спасени: кроз патње и недаће.
3. Зашто си суморан и зашто те прождире бол? Дух бола захтева да утешиш самог себе, како би надвладао помисли очајања које долазе од лукавога. Ако послушаш иједан савет лукавога духа бола, никад нећеш бити у стању да угледаш радост надања. Све што је записано у божанском Писму записано је ради наше поуке, како бисмо се тиме могли борити против онога ко нас обмањује, против погубног змаја.
Када је многомилостиви Отац видео повратак блудног сина, похитао је да га пригрли и да га нежно пољуби. Није обраћао пажњу нити на његову прљавштину нити на његово целокупно жалосно стање, како унутрашње, тако и спољашње. Ко може описати његова очинска осећања у тренутку кад је загрлио љубљено чедо које је сматрао мртвим и изгубљеним, а затим угледао како се враћа жив и покајан? Његова дела показала су његова осећања: истог часа га је уздигао на његов претходни положај сина и наследника.
Коме су ово говорила најпоштованија уста Господња? Зар то није речено ради наше утехе да бисмо и ми, кад нас узнемири олуја очајања, могли да привежемо свој чамац за спасоносно сидро уздања у љубав и састрадање нашег Небеског Оца?
Господ је Своју Цркву на земљи основао као Своју невесту, да би посредовала за Његову децу. Оставио нам је велико тајинство божанске Евхаристије да бисмо се очистили, посветили и сјединили са Богом. Ако је крв “јунаца и јараца” чистила грешнике у Старом завету, колико ће нас тек крв Христова очистити од наших грехова! Ако крв јараца и јунаца и пепео од јунице, којом кад се кропе нечисти освећује их да буду телесно чисти, колико ће више крв Христа, који Духом вечним принесе себе непорочна Богу, очистити савест нашу oд мртвих дела(Јевр. 9;13-14).
Ђаво, којем се због зависти и мржње не допада да види да је човек духовно срећан, све распирује да би изазвао горчину и тровање. То је његова радост и добитак. Што се нас тиче, трудимо се да утешимо саме себе тиме што ћемо се на духовни начин супротставити његовим подвалама.
Ко се икад уздао у Бога и био посрамљен? А ко је икад очајавао и био спасен? Ђаво се плаши човека који се нада, јер опитно зна да имамо многомилосрдног Бога. Ако дете које се узда у свог сопственог оца никад неће погрешити, колико се тек то може рећи за оног ко се узда у Оца над очевима, чија се љубав не може упоредити са било којом другом љубављу, и која је од сваке друге љубави далеко као небо од амбиса!
Ако неко смртно сагреши десет хиљада пута али се свим силама примора на покајање, неће бити посрамљен све дотле док се нада.
За кога је Христос страдао? Зар није страдао за наше душе које је змај ранио? И ко год погледа на змију од мједи, оздрави(4. Мојс. 21;9).
И ти, смирена душо, треба да се надаш у најслађе милосрђе нашег Небеског Оца, који никада никога није одбио нити се од њега одвратио. Он прима свакога, јер се бесконачно пространство Његовог милосрђа никад не може испунити. Он је милосрдан према првима, али не искључује ни последње, будући да све подједнако прихвата услед Своје велике доброте.
Што је грешнији покајник, то је већа слава милосрђа Божијег. “Слава милосрђу Твоме, слава домостроју Твоме, Човекољупче!”
 
4. Зашто због разних догађаја патиш и јадикујеш више него што је потребно? Ми се не налазимо изван Божијег промисла, да би нас руководио пуки случај. Према томе, све што нам се дешава, дешава се с Божијим знањем, тако да се неће десити ништа што превазилази нашу снагу!
Нека се угуше у бригама они, који не верују у Божији промисао. Они су сигурно оправдани. Ми, међутим, који верујемо да је Бог свуда присутан и да не постоји ниједно створење које би било изван Његовог провиђења, нисмо оправдани кад бринемо више него што је неопходно, јер таквим поступком показујемо недостатак вере и просветљења.
Блажен је човек који се узда у Бога, јер је као лавић без страха(в. Приче Сол. 28;1). Ако је Бог Онај који то допушта, нека буде воља Твоја, Господе! Јер ко познаде ум Господњи? Или ко му би саветник(Рим. 11;34)? Ко је у стању да испита вољу Господњу? Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско(Мт. 18;3), односно (ући ћете у њега) кроз веру и незлобивост.
5. Страшна бура подигла се на Тиверијадском језеру. Претећи ветар покушавао је да потопи крхки чамац у којем су били Исус и Његови ученици. Ученици су били престрашени. Нико није мировао, осим Господа живота и смрти. “Пробуди се,Учитељу”, завапили су у очајању, “изгибосмо” (в. Мт. 8;25).Тада је Он, који све држи у Својој руци, устао и прекорео море и ветар, и настала је велика тишина. Поверујмо и ми у моћ Исусову: кушач ће предати своје оружје и завладаће велика тишина.
Чије љубави ради подносите патње? Ради кога ви због сестара излажете опасности своје животе? Чије заповести извршавате из љубави према Њему? Одговорићете: “Љубави Христове ради, јер се у Њега уздамо да ће се све ствари, посредством Његове силе, добро завршити!”
Добро, врло добро, јер је Он Тај који је избројао све власи на вашим главама. Како можемо и да помислимо да ће се нешто десити без Његове воље? А ако нас већ штити Божији промисао, због чега онда да страхујемо? Зар не би требало да се плашимо Њега, који нас због наших грехова може бацити у огањ паклени?
Уместо да будете храбри и да се, због Његове славе, хвалите нашим Христом који вас је удостојио да се борите на тај начин, ви сте, напротив, испуњени болом, помислима и гунђањем. Понављам: морате се хвалити тиме што је вас, ниске и недостојне, Бог удостојио да постанете оруђа Његовог божанског промисла за спасавање изабраних душа, за које је умро наш Христос!
Не жалостите се, Бога ради! Не тражите да изгубите награду, која ће бити велика на небесима!
Проповедање речи Божије је најмања врлина; међутим, жртвовање за Њега је САВРШЕНА ЉУБАВ, односно полагање наших живота за ближње. Свакако да је таква врлина напорна и опасна. Међутим, да ли се неки висок положај може задобити без муке и труда? Не заборавимо значење божанског Распећа, јер и ми морамо бити мали спаситељи када то, по вољи Божијој, време буде захтевало од нас.
Посматрајмо Бога као свог Оца. Отпочинимо у топлини Његовог сигурног наручја, јер Он зна како да све устроји на нашу корист. Ми као људска бића, а ја најпре од свих, у почетку губимо храброст и испољава се наша људска слабост. Тада, међутим, долази добри Киринејац, божанска благодат, и носи наш крст, тако да се лакше успињемо уз Голготу.
Зар се Христос није уплашио у Гетсиманском врту? Због чега су се појавиле велике капи светог зноја? Ова и друге ствари карактеришу људску слабост. Касније, међутим, Он је као Бог, као мирно и кротко невино Јагње, жртвовао Свој живот ради незахвалног човека.
6. Све подносимо трпељиво, како бисмо задобили Бога сваке твари. Кад трпељиво подносимо патње, истог часа се потврђују будући благослови. Кад смо лишени овоземаљске радости, онда несумњиво сабирамо радост Божију у својим бесмртним душама. Немогуће је да, уз вечну надокнаду, не уживамо она добра којих смо овде лишени.
Дајмо мало овде на земљи, да бисмо то с каматом примили из неприступачних ризница дарова Божијих.
Засејмо семе врлине, да бисмо своје главе овенчали најмириснијим цвећем у венцу вечне славе.
7. Не треба да нам буде чудно уколико страсти и болести ратују са нама. Напротив, требало би да преклињемо Бога да нам подари трпљење, тај велики мелем како за душевне, тако и за телесне ране. Трпљење је једини дијамант који краси хришћанина и чини глатким сурови пут спасења.
Трпљење је јунаштво душе, потпора, дубоки корен који држи дрво кад га шибају ветрови и подливају потоци.
Кад паднеш, устани, кад сагрешиш, покај се. Само, никад немој допустити да отров очајања продре у твоје срце и погледај огромно море Божијег милосрђа. Ма колико грехова да неко почини, они нестају и ишчезавају у мору Божије доброте.
8. Свим срцем заблагодари Богу који те, како могу да видим, много љуби. Кад те не би љубио, не би био такав какав си. Мислиш да си изгубљен итд, али ја видим да си ти духовно веома добро. Само не очајавај! Не губи наду! Онај ко има наде ни на који начин се неће постидети.
Чак и кад би неко био затрпан провалијом грехова, ако се покаје и не изгуби наду ђаво ће га се плашити јер је очинско срце Небеског Оца омекшало кад му је Његов блудни син рекао: “Сагреших.” Он је први потрчао, загрлио га, пољубио и заклао теле за прославу, јер син његов беше мртав и оживе(в. Лк. 15;19-24). Очајање грешника је сасвим неоправдано. Да ли је прегршт песка икада могла да прекрије океан?
9. Блажен је човек који има живу наду у Бога, јер у односу на Њега показује веру, поверење, славу и част. Бог је тада обавезан да га задржи у Свом промислу, и ту се може применити еванђелска изрека: Како си веровао нека ти буде(Мт. 8;13).
На жалост, долазе нам искушења и стварају велику духовну пометњу, а блиставо сунце слатке наде бива прекривено дубоком тамом. Тад губимо усмерење и завршавамо тако што чинимо и мислимо нешто што не доликује нашем призиву као хришћана. Међутим, знајући да је мисао срца човечијега зла од малена(Пост. 8;21) и да људи нису у стању да остану на висини хришћанског савршенства, доброта Божија нам је подарила славно и бесконачно покајање.
10. Будите трпељиви, чеда моја. Не губите храброст у бици, и немојте поклекнути под притиском искушења, јер наш благи Бог неће допустити да будемо искушавани преко своје снаге.
Зашто сатани дајете простора да с великом снагом ратује против вас? Имајте вере у Бога, и све што Он допусти биће на вашу корист. Или ми можда знамо боље од Њега?
Пребаците своје бриге на Господа и Он ће се побринути за вас. Не истичите своју вољу, јер је вера изданак благодати и божанске посете. Зар није свако од нас опитно доживео чуда Божијег провиђења? Зар Божија благодат није посетила Н.? Зар би Н. сад био у војсци Христовој да се ви нисте жртвовали? Зар се Христос није жртвовао за нас? Наравно да јесте! А да се Он није предао крсној смрти, ми не бисмо били оно што благодаћу Божијом јесмо.
То показује да се оно што је изузетно добро, што је духовно узвишеније, купује крвљу. Међутим, награда је тако велика да се не може измерити, а њихова слава је равноангелска!
Саосећам са тобом, и због тога и ја патим. У време искушења човек заборавља на све, и бива доведен у стање какво није желео у време мира.
11. Уопштено говорећи, ваше помисли су људске. Почните да верујете у свемоћног Бога и четири ветра ће их потпуно развејати: Ни длака с главе ваше неће пропасти(Лк. 21;18). Исус Христос је исти јуче и данас и у векове(Јевр. 13;8).
Имајте на уму искушења светитеља и будите спокојни. Не јадикујте, јер демон страсти измишља заводљиве и изазовне представе да би побудио лоше и рђаве склоности. Међутим, размишљајући о неизвесности смртног часа, постајемо мирни.
Молите се, чеда моја, и не плашите се. Непобедива Пресвета Богородица поново ће нам подарити победу. Помислите на драгоцену душу своје сестре и на њену непроцењиву вредност, јер је Христос и за њу умро.
12. Буди трпељив у свему. Сети се да су Христа псовали, пљували, бичевали и најзад распели на Крсту. Будући да је Он све то претрпео због нас, и ми морамо претрпети сличне ствари љубави Његове ради, али и за спасење нас самих, који имамо тако много грехова.
Сваку ружну реч коју ти кажу сматрај за златан венац. Кад некога псују или му се грубо обраћају он осећа бол, али тај бол постаје исцељујући мелем за његове страсти, за ране његове душе. Ниједна врлина не очишћује толико страст гордости и разврата него ћутљиво и трпељиво подношење увреда и презира.
13. Примио сам твоје тужно писмо и пажљиво сам га прочитао. Моја душа се због тебе испунила болом и јецао сам и молио се у сузама и плачу након што сам прочитао твоје писмо. Без обзира на све, буди трпељив, чедо моје, јер те Бог учинио таквим зато што те много воли. Кад би ти било добро, можда не би обраћао пажњу на себе. Сада пак, у твојој болести, Бог ти даје много смирења, самопрекора и трпљења, и Он је веома задовољан.
Требало би увек да му благодариш јер као твој Отац, а Бог то јесте, зна шта је корисно за сваку душу. Сагласно томе и будући да Он зна најбоље, даје нам различите начине спасења, без обзира да ли ми то, услед своје плиткоумности и људског несавршенства, можемо да разумемо.
Стрпљиво подноси, чедо моје а Бог, који ти је дао ту болест, зна да она скрива много користи. У сваком злу има и неког добра. Према томе, стрпљиво то подноси и рачунаће ти се као мучеништво.
Помисли да су сви, који су ушли у рај, у Царство Небеско, кроз живот прошли као мученици: неки услед болести, неки услед труда, а неки услед бола и прогона. Свако од нас носи крст сразмеран својој снази, како бисмо сви подражавали Христа, који је током свог овоземаљског живота нас ради такоће носио Крст. Дакле, тек кад страдамо заједно са нашим Христом, заједно ћемо се с Њим и прославити.
14. Никад немој губити наду у спасење. Непрестано призивај Бога и јецај. Бог никад не занемарује душу која жели да буде спасена и каје се, ма колико да је током борбе била изранављена.
Бог зна колико је слаба наша природа. Где би глина сакупила снагу да издржи притисак воде, да је Бог није замесио благодаћу Светог Духа? Као Свевидеће око, Он зна да ћемо пасти и бити изгубљени чим нас напусти. Из тог разлога Он не допушта да будемо искушавани онолико, колико би то ђаво желео. Кад би нас Он напустио, ђаво би нас све заједно бацио у пакао. Међутим, благи Бог га спречава у томе и допушта му да нас искушава само онолико колико свако од нас може да поднесе.
Ма колико да смо повређени у борби, не смемо губити храброст него ћемо се, напротив, побринути за своје ране и наставити да се боримо. Кад Бог види наш труд и нашу малу жељу за спасењем, подариће нам победу.
Велико је зло кад борац током битке изгуби снагу, јер непријатељ одмах свирепо насрће да би га победио. Према томе, чедо моје, охрабри своју душу и имај наде. Кажи самоме себи: “Радије ћу умрети у бици за славу Христову него да ражалостим мог Бога тако што ћу напустити битку са ђаволом!”
15. Чедо моје, кад бисмо само били трпељиви, и кад се не бисмо уморили тражећи милост Божију до последњег даха! Зашто је жена – Хананејка названа блаженом? Ни у Израиљу не видех такве вере.Названа је блаженом због вере и истрајности коју је показала призивајући Христа. Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво(Мт. 15;22). Христос ју је отпустио и одбио. Она, међутим, није заћутала, него је наставила да виче док се Христос није заморио од ње, тачније, док није испробао њену веру, а затим је удовољио њеној молби. О, жено, велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш(Мт. 15;28).
16. Све претрпи, чедо моје, као роб којег су продали Христа ради. Људи псују, куде и исмевају роба, а чине му и многе друге ствари, али он све то подноси као човек који је лишен слободе. И ти би, чедо моје, требало да размишљаш о себи на тај начин, како би све издржао због прослављеног робовања Исусу и како би ти Христос подарио вечну слободу у небеском Јерусалиму.
17. Чедо моје, подржи своју браћу. Знам да су тешки, јер мојој пажњи није промакло оно што ти трпиш. Међутим, због кога подносиш све те ствари? Због Христа и само због Њега. Зар Он није тога вредан? О, које се добро дело, која се врлина може мерити с љубављу Божијом и с трпељивошћу коју Он показује према нама? Да ли смо то заиста ми трпељиви, или је то Христос који нас невидљиво подржава? То је Христос који нам помаже. Ko би био у стању да подржи толику тежину душа, кад нисмо кадри да подржимо ни саме себе? Једино што морамо да учинимо јесте да молимо Бога да нам подари трпљење и онда ћемо покушати, а што је наша дужност, да носимо слабост оних за које смо прихватили одговорност.
Свако од нас носи бреме сразмерно својој снази а Бог запажа нашу слабост и помаже нам. Немој гунђати и немој поклекнути, чедо моје. Сад је време за трку. Трчи да би приграбио награду за небески призив. Не губи храброст. Христос је невидљиво присутан. Ти си љубави Његове ради прихватио борбу.
18. Молим се да ти Господ подари трпљење, просветљење, расуђивање и здравље, како би мудро и кротко управљао лађом вашег братства. Саблазни никада неће престати, све док постоји ђаво који нас непрестано напада злобом. Поднеси без гунђања слабости своје браће и смирите се у себи. Међутим, што се тиче управљања братством, мораш задржати свој положај старца.
Буди трпељив, чедо моје. Жетва ће бити сагласна уложеном труду. Не би требало да бринемо и очајавамо док очекујемо накнаду од Бога.
19. Све морамо творити с вером и надом, јер све што није од вере грех је(Рим. 14;23). Ма колико да је узбуркано море страсти морамо се уздати у Бога, па чак и ако таласи имају моћ да нас потопе. Тад ће се таласи распрснути од стену наше наде и љубави према Исусу као мехурићи од сапунице.
Не губи духовну храброст кад те окруже искушења, него подстакни своју ревност добрим помислима, односно разним изрекама Господњим које нас просветљују да се суочимо са сваким искушењем. Непрестано се присиљавајмо, да бисмо улили јелеј у светиљке наших душа и да би нас Господ, када дође, затекао будне и преиспуњене јелејем добрих дела. Тада ћемо ступити у брачну ложницу вечне радости и насладе.
То није мала борба; она не траје само један дан, него до нашег последњег даха. Према томе, наоружајмо се најслађим Именом Исусовим, како ђаво не би нашао простора у нашем срцу. Међутим, да би се задобило сећање на Исуса, неопходно је много марљивости, присиљавања, вере, наде, истрајности, трпљења и времена.
20. Положите своју наду у Христа и не плашите се демонских претњи, него се утврдите покрај Њега и реците: С Богом својим скачем преко зида(Пс.19;29), односно силом мог Бога прескочићу препреке ђаволских искушења.
Покушај да поставиш добар почетак, јер ћеш у том случају имати изванредан крај. Како почнеш, тако ћеш и корачати. Не запостављај своја мала несавршенства говорећи: “Није то ништа.” Никако. Мале ствари ће постати велике. Осим тога, из њих ће се изродити и друга зла. Онај ко не обраћа пажњу на мале пороке, пашће у оне много веће.
21. Не жали ни због чега другог осим због тога што ти у неким стварима недостаје трпљење. Због своје нестрпљивости изгубићеш вечне награде и одважност у молитви. Моли се да ти Господ приложи благо трпљења и дуготрпељивости, а кроз ова богатства обогатићеш и друге. Преклињем те да не губиш своју духовну храброст и да је црпиш из снажне вере у Бога, који не допушта да будемо искушавани преко својих снага.
22. Чедо моје, буди стрпљива са својом децом. Шта да радимо? Истина је да су веома живахни, али другачији не могу ни да буду. У сваком случају, морамо бити стрпљиви. Не допусти да се ствари гомилају у твојој души, не питај за појединости. Непрестаном бригом нарушићеш своје здравље, а тада ће бити још горе. Превиди њихове недостатке и умножи своје молитве, јер молитва ствара чуда. Тада ће они чудесно и без напора постати тиха и мирна деца. Многа деца су као мала била живахна. Међутим, након тога су у свему постала чудесна. Живахна деца су такође добра, и једног дана би могла много да постигну.
Чедо моје, не губи храброст и, све док живим у овом испразном свету надам се да ћу ти, уз Божију помоћ, и ја помоћи у свим твојим тешкоћама. Схватам да сам непрестано оптерећен одговорностима, због чега је моје слободно време ограничено. И поред тога, покушаћу да ти помогнем свом снагом која ми је преостала.
23. Пут који човека води до живота у бестрашћу прекривен је трњем и чичком и они који желе да њиме корачају често ће крварити и осећати бол. Међутим, они ће своја срца крепити трпљењем до краја, јер се уздају у Онога Који им каже: Нећу одступити од тебе, нити ћу те оставити(5. Мојс. 31 ;6). Осим тога, они имају на уму речи апостола Павла: Ко ће нас раставити од љубави Христове(Рим. 8;35)?
Кад неко жели да преплива море и да се домогне супротне обале где га очекује избављење, он га пажљиво испитује, одмерава своју снагу и, кад је сигуран да је кадар да то учини, баца се у море и почиње да плива. Како даље напредује, почиње да се замара. Таласи му се чине већи него у почетку. Стрепња почиње да му се увлачи у срце. Та стрепња слаби његове телесне, а још више душевне снаге. Ако се ослободи бојажљивости и охрабри размишљањем да постоји само једно решење, а то је да напрегне сваки свој нерв и да преплива јер ће се бојажљивост окончати његовим дављењем, тада ће, храбро поступивши, препливати до друге обале и бити спасен.
Осим тога, ако постоје два пливача па један од њих изгуби храброст и почне да се дави, други га охрабрује и подстиче његов морал, указујући му на опасност у коју ће га одвести кукавичлук. При том му помаже и рукама, и на тај начин га спасава. Брат који помаже брату сличан је граду утврђеном и високом(Приче Сол. 18;19)[1]
24. Као ни војнику, ни монаху не доликује да очајава. Где ће он сакупити снагу за подизање пушке, за напорне ноћне маршеве, за борбу и за победу! Исто тако ће и монах, духовни војник Христов који се бори против духовног непријатеља, моћи да постигне свој духовни циљ само уколико има живу наду и ако је спреман на самопожртвовање.
25. Ни најмање се немој бринути. Све ће проћи и олуја ће се смирити. Не очајавај, него се уздај у Бога и нашу Пресвету Богородицу. Бог никад неће напустити ожалошћену душу која тражи спасење. Ђаво је помахнитао јер су његови планови били уништени. И то какви планови! Слава Теби, Боже, због свега. Носите свој крст, чеда моја, сараспните се са Христом и убрзо ће доћи светло Васкрсење! Што сте сада тужнији, утолико ћете снажије осетити радост слободе. Тако је зацртан живот хришћанина: у жалостима и недаћама. Патиће свако ко жели да живи по Богу.
Будите храбри и не плашите се. Имајте чврсту веру у нашег Христа. Он је свемоћан. Ма колико сатана подивљао, пред нашим Христом, пред Његовом силом, бивају уништене све његове подвале. Само изговорите молитву и тихујте. Верујте у божански промисао. Све ваше патње претвориће се у ваше добро. Током великих искушења, мој старац је доживео созерцање!
 

 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. По Септуагинти. (Прим.прев.)

One Comment

  1. Pomaze Bog.Zanima me kako mogu kupiti knjigu Ocinske pouke,starca Jefrema?