ОЧИНСКЕ ПОУКЕ

 

ОЧИНСКЕ ПОУКЕ
(ИЗБОР ИЗ ПИСАМА И БЕСЕДА)

 

 
ПРОЛОГ – ЈЕРОТЕЈ ВЛАХОС, митрополит Нафпактоса и Светог Власија
 
Веома сам почаствован што ме многопоштовани архимандрит Пајсије, игуман Грчког православног манастира светог Антонија, замолио да напишем пролог за ову књигу Старца и Оца овог манастира, архимандрита Јефрема, некадашњег игумана манастира Филотеја на Светој Гори. Благодарим Богу што је ова књига преведена и на енглески језик, јер верујем да ће дати другачију перспективу онима који чезну за препородом у Христу и желе да превазиђу велике проблеме који муче савременог човека: смрт и дуализам измећу насладе и бола.
У прошлости сам се сусрео са старцем Јефремом и у ситуацији сам да схватим вредност његових речи. Током шездесетих година, док сам био студент Богословске школе у Солуну, чуо сам за изузетног монаха који је као исихаста живео у Новом скиту на Светој Гори и бавио се умном молитвом. У то време силно сам чезнуо да се упознам са овим Старцем. Отишао сам да га видим у његовој испосници у Новом скиту. Стрпљиво сам чекао да га сретнем, јер се одмарао након свеноћног бдења проведеног у умној молитви и окончаног божанственом Литургијом. После неколико сати, сусрео сам старца Јефрема и добро сам запамтио слатке речи које су изговорила његова уста. Тад сам по први пут чуо реч коју ће често понављати: “αδολεσχω”, односно “вежбати” или “упражњавати.” Схватио сам да је испред мене јеромонах који је непрестано био заокупљен Богом и који је незасито жудео за обиљем божанске благодати.
Касније сам га поново сусрео на Светој Гори, где је био игуман светог манастира Филотеја. Посетио сам га заједно с једном групом млађих људи, и поново сам стекао исти утисак. Његове речи биле су умилне, слатке, продорне, откровењске, прозорљиве, обнављајуће и исцељујуће, изведене из светоотачке мудрости. Била је то иста она особа коју ћете сусрести у књизи Савети са Свете Горе (односно у књизи Очинске поуке, како се зове у грчком издању), јер она садржи речи преиспуњене благодаћу, речи духовног оца упућене његовим духовним чедима. Поуздано знамо да је духовни отац неко ко препорађа духовна чеда, ко их изводи из вртлога страсти и води ка слободи славе деце Божије (в. Рим.8;21), односно неко ко њиховом животу даје другачији смисао и перспективу.
Као неко кога се добро сећам из времена своје младости и кога сам сусрео на страницама ове књиге, отац Јефрем је истински учитељ духовног живота и поуздан водич за хришћанско путовање према препорођењу, будући да је и сам био поучен божанском и да га је опитно доживео. Због тога су његове речи и биле пуне благодати и истине (Јн. 1;14). У његовом случају може се применити изрека светог Јована Синајског, писца чувене Лествице: “Истински учитељ је онај који је примио духовну таблицу знања коју је Бог исписао Својим прстом, односно дејствовањем просветљења, и неко коме више нису потребне остале књиге.”
Садржај ове књиге у складу је са исихастичким начином живота, који је опет у супротности с рационализмом и сензуализмом. Врло добро знамо да је исихија (безмолвије, молитвено тиховање) апостолски и светоотачки начин живота. Другим речима, то је уистину живот каквом је учио Христос и каквим су живели апостоли и свети Оци Цркве. Такав живот је предуслов за пророчку, апостолску, мученичку и подвижничку благодат. Умно (ноетичко) безмолвије (тиховање, исихија), у својој истински антрополошкој димензији, представља основу богословља и темељ свих догми хришћанске вере.
Свети Оци су одогматили да је Христос савршени Бог и савршени човек, да је у Његовој личности божанска природа сједињена са људском природом “несмешиво, непроменљиво, недељиво и нераздвојно”, да је Христос један од Тројице. Они су развили сва христолошка и тринитарна учења управо због тога што су поседовали лични опит ове истине, односно видели су славу Божанства у људској природи Логоса. Ово егзистенцијално знање било је плод и резултат умног тиховања (ноетичког исихазма). Најпре долази пракса (делање) која подразумева очишћење срца, а за њом следи теорија (созерцање), које подразумева просветљење и обожење.
Сабор који је одржан у време светог Григорија Паламе (и има све карактеристике Васељенског сабора) с тачке гледишта постављања догме о истинском путу и истинском методу који се може и мора користити да би се достигло боговиђење представља, у суштини, камен темељац свих Васељенских сабора. Другим речима, оци-боговидиоци су они који Сабор чине васељенским и православним. Оно што је забележено у Синодалном (Саборском) томосу из 1347. године веома је карактеристично: “Овим овде објављујемо да су горепоменути најпоштованији јеромонах Григорије Палама и монаси сагласни с њим… најверодостојнији бранитељи, прваци и помоћници Цркве и Православне вере” и свакога ко говори против Григорија Паламе и монаха који су уз њега “предајемо истом суду одлучења (изопштења), било да је свештеник или мирјанин.” Другим речима, овај Сабор изопштава (одлучује) свакога ко пориче православни исихазам, и ко год не разуме исихастички живот, показује да не разуме ни духовно устројство Цркве.
Према томе, богословље које није повезано са исихазмом у православном значењу те речи, богословље које није плод православног умног безмолвија (ноетичког исихазма) и које не води ка њему, које не може исцелити и које не види божанско, представља световно, интелектуалистичко богословље створено разумом, што значи да човеку апсолутно ништа не може да понуди. Боље речено, такво богословље ствара само још више невоља и пометње. Према надахнутим речима боговидиоца, светог Григорија Паламе, православно умно безмолвије (ноетички исихазам) је “истинско делање (пракса), предворје созерцања (теорије) или боговићења, једноставније речено, оно је једини доказ да је душа уистину исцељена.”
У ситуацији сам да знам да су следећа поглавља изданак и плод послушања и умног безмолвија, исход божанског успона, и да су то, сасвим поуздано, речи које долазе из очинског срца, речи које човеку помажу да буде исцељен у атмосфери духовне љубави. То су текстови који ће читаоца надахнути вером и надом. Они духовном животу дају другу димензију и отварају нове хоризонте, помажући му да превазиђе страшни дуализам измећу задовољства и бола. Они представљају другачији језик, различит од језика интелектуалног и академског богословља, богословља које делује или унутар граница рационалног мишљења или унутар оквира духовне празнине и бескичменог социјалног ангажмана. Његове речи подстичу срце на молитву, управо зато што и происходе из молитве.
Добро је позната чињеница да човек, када је искрен, када уистину воли и када је окусио дар доброте Божије, делотворније помаже ближњима чак и ако је његово изражавање оскудно, чинећи то много боље него онај ко употребљава биране речи и одмерене богословске изразе. Ово се дешава стога што је једна ствар доћи до шумског извора хладне и свеже воде која ће угасити човекову жеђ, а друга нацртати прекрасан извор у којем, међутим, нема воде, и који не може угасити жеђ, или пак наћи извор који је веома леп али неприкладан за гашење жећи, будући да је његова вода загаћена и прљава.
Значајно је да се духовне речи ове књиге, проистекле из светогорских тиховања и бдења, сада представљају у Америци где, с једне стране, преовлађује атмосфера великог разочарења у рационализам и сензуализам, док се с друге запажа трагање за веродостојним животом које превазилази ватиканизовану еклисиологију, академско и интелектуалистичко богословље, протестанствујућу социологију и етику, духовно празну и варљиву медитацију, атеистички социјални ангажман и сл. Верујем да ће ова књига бити од велике помоћи онима који теже да у свом личном животу, сразмерно уложеном напору, окусе истински библијску и светоотачку храну, која даје смисао људском животу и представља истински хлеб живота.
Према речима светог Симеона Новог Богослова, папа-Јефрем је “примио пламен” и разделио га многим светогорским монасима а затим и Цркви у Америци, где постоји велика потреба за њим. Захваљујући енглеском издању ове књиге, проширићемо тај пламен на све оне који трагају за истински православним животом.
 
30. октобар 1998,
на дан Светих апостола Клеопе и Артемија

One Comment

  1. Pomaze Bog.Zanima me kako mogu kupiti knjigu Ocinske pouke,starca Jefrema?