ОЧИНСКЕ ПОУКЕ

ОЧИНСКЕ ПОУКЕ
(ИЗБОР ИЗ ПИСАМА И БЕСЕДА)
 

 
Грчки!
О ПРИСИЉАВАЊУ, ОДВАЖНОСТИ И САМООДРИЦАЊУ
 
1. Молим се да постанете борци у славној бици, чији ће победнички исход поздравити ангелске силе, јер имамо истог Владику, исто обитавалиште на небесима, у истој заслепљујућој светлости живећемо вечни, блажени живот, живот без краја и вечери, уистину божански дан! Апостол незнабожаца ускликнуо је продорним гласом: Ко ћe нас раставити од љубави Христове? Жалост или тескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач(Рим. 8;35). Уверен сам да нас нико не може раставити од љубави Христове кад наша чежња пламти као седмострука пећ. Да, молим се да постанете управо овакви, да би се Он прославио, Он који је нас ради постао предмет увреда, прекора, удараца и смрти, и то смрти на Крсту!
Не очајавајте кад паднете у искушење или у невоље. Немојте мислити да нас је Бог напустио због наших грехова. Није, али нас кажњава да би нас научио мудрости. Он не жели да будемо неуки, него мудри у божанској мудрости.
Кад не бисмо ратовали, како би се знало да смо војници Христови? Војник у бици може бити рањен, али то не значи да је поражен. Чак и ако смо поражени, поново ћемо устати и борити се.
Разуме се да на почетку нашег призива, када смо изабрали живот чисте посвећености нашем Исусу, нисмо били у стању да се сусретнемо са Његовим захтевима јер, као што знамо, у нама постоји други закон који ратује против закона Божијег и живота који смо изабрали, и бори се да нас растави од љубави нашег Исуса. Међутим, тај рат не значи да нисмо достојни свог призива него, тачније речено, да ће рат за поништење закона греха у нама помоћи да постанемо ватренији у љубави према Христу. Кад би било могуће да се љубав Христова задобије без борбе, наша слободна воља не би имала никакву вредност, јер бисмо љубав Христову задобили без битке.
Управо због тога ћемо бити награђени кад, упркос свим противљењима узрокованим љубављу према свету, задобијемо животодавну љубав Христову и кад, упркос свој привлачности греха, будемо стајали као чврсте тврђаве врлине!
Облаци ће заклонити наш циљ, претећи разарањем и пустошењем. Они ће покушати да нас обесхрабре и заплаше својом грмљавином. Будите храбри и не плашите се. Кроз многе невоље и искушења ваља нам досегнути врата Царства небеског (в. Дела ап. 14;22).
Мученици су се борили с вером и потпуним самоодрицањем, и тиме задобили обећања (Јевр. 11;33) и венце вечне славе. Тако ћемо и ми, кроз веру у нашег Христа и потпуно самоодрицање, Божијом благодаћу моћи да победимо.
Наша унутрашња снага мора бити толика да можемо одлучно да кажемо: “Чак и ако ме осуде на смрт, ни за корак нећу одступити од вере у Христа који ме призвао. Даћу свој живот за Христа, али ниједну стопу нећу уступити греху.” Ако се наша унутрашња храброст снажи на овај начин, можемо се надати да ћe, благодаћу Божијом, победа бити наша.
Ватрено изговарајте молитву, снажно се борите, уздржавајте се, молите се, носите једноставну и скромну одећу, читајте духовне књиге, устаните током ноћи и молите се да се загрејете ревношћу и да постанете непоколебиви као стене. Тако сам се ја, несретник, борио док сам био у свету: тајно сам устајао током ноћи и метанисао. Преклињао сам нашу Пресвету Богородицу да чудесно посредује и за мене убогог.
2. Видим вашу борбу, бројим ваше венце, завидим вам на ордењу. Погружавам свој ум у будући век и чујем победничке мелодије које ће компоновати ангелска суштаства. Зачуђен , сам и оплакујем самога себе јер се нисам борио онако како се ви борите.
Чеда моја, само помислите на оно кроз шта су мученици прошли због Христа! Што је више мученика пострадало, утолико је хришћанство више цветало. Наша Црква је опрана у крви мученика. Ми смо мученици у нашем исквареном друштву јер својим, Божијом благодаћу чистим животом, прекоравамо неморал човечанства и његово удаљавање од служења Богу.
Пребивајте, чеда моја, у том чистом животу, пребивајте у близини нашег Исуса, и уподобите Му се по трпљењу клевета и лажних оптужби. То је наш Господ претрпео од књижевника, фарисеја и првосвештеника. Претрпео је Крст! Према томе, онај ко хоће да буде Његов следбеник мора поднети слична искушења.
Клекните пред свете ноге Исусове и излијте сузе љубави, следите га с верном оданошћу све до смрти, па и ако се таласи буду подигли до неба или спустили до бездана, нека буде тако. Наш Христос, истинити Бог, једним страшним, божанским покретом умириваће све таласе све дотле докле имамо вере. Верујте искрено и чврсто у Онога који је рекао: Ја сам с вама у све дане до свршетка века(Мт. 28;20). Исус је с нама. Не губите храброст. Он ће се борити за нас посредовањем непобедиве Богородице, и подариће нам победу.
3. Ако је лењост штетна и за оне што су већ узнапредовали, онда је још много гора за младе. Зато, чеда моја, присилите себе јер што се марљивије будете борили да се спасете, то ће се непријатељ све више напрезати да вам нашкоди.
Не будите поспани ако желите да се избавите од замки непријатеља, јер свако ко заспи може бити смртно рањен, док се онај ко је будан, ма колико да је ударен, и даље бори, па чак и сам рањава непријатеља.
Чеда моја, не губите молитву због немара и сањарења. Не заборављајте изреку: “Пут који започнеш пратиће те до краја.” Страхујте за исход и брижљиво обратите пажњу на почетак, јер ће доћи дан кад ћете схватити озбиљност речи које вам данас наглашавам.
Поставите сад добар почетак, јер је “добар почетак половина битке.”
Наставите да призивате име Исуса Христа које спасава свет, не само тако да га чује ваше ухо, него тако да одјекне клисурама.
Борите се, јер ви сте они који ће се спасти. Ви сте они који ће пожњети слатке плодове вечног живота.
Ја извршавам своју дужност, јер желим да пред Христом савесно поступим у својим напорима и ревновању на вашем спасењу. Што се тиче ваших грехова, то је нешто сасвим лично!
Присилите се на бдење, јер одатле извире вечни живот. Онај ко бди наслаћиваће се великом благодаћу због болова које је прихватио да би се супротставио својој људској природи. Ниједно монашко дело није веће од бдења. Онај ко је немаран у погледу бдења пожњеће пороке уместо благодати. И како ће стати пред Христа у запрљаним одеждама? Његов стид ће бити неизрецив кад се његова браћа појаве у белим и чистим одеждама. “Мудром је довољна реч.”
4. Жртвујте се да бисте нашли вечни живот у рају! Не допустите да вас надвлада заборавност и да вам избрише сву духовну росу, остављајући вас суве и мртве пред Богом. Постаните одважни војници Христови. Немојте га се одрећи него прославите Његово име. Бога ради постаните жртва – паљеница, да би Он осетио ваш слатки миомирис.
Преклињем Бога због вас. Јецам због вас, јер не знам шта још да учиним осим да вас љубим и да патим због мојих чеда у Христу. Од вас тражим само једну услугу: љубите једни друге, и будите смирени једни пред другима.
5. Борите се, чеда моја, како би ваша душа донела плод, јер је оно место, које ће човек добити поред Христа, сагласно труду који је прихватио. Не страхујте. Проћи ћемо кроз ватру и воду, односно кроз ватру кад нам се искушења, по начину на који дејствују, буду чинила као огањ, какве су, на пример, плотске помисли, помисли мржње, зависти итд, а кроз воду онда кад на нас доћу помисли унинија и безнађа и почну да гуше нашу душу kao вода. Кад прођемо кроз ватру и воду, Бог ће нас уздићи до духовног освежења ослобађања од ниских помисли и до бестрашћа подареног благодаћу.
6. Чедо моје, буди ћутљив, смирен и послушан до смрти. Буди спреман да се жртвујеш одсецањем самовоље, чак и ако ти се то учини као истинско мучеништво, и то је оно што значи самоодрицање. Кад се будеш придржавао свих ових савета, ничега се немој плашити, никаквог зла, било да потиче од демона, било да потиче од људи, јер свакога, ко се придржава божанских заповести, Бог чува од сваког зла.
Не буди дрзак кад одговараш. Ма колико да те осуђују, ти реци само: “Благослови!”
7. Ђаво нас прелешћује и ми заборављамо да морамо да се присиљавамо јер дани пролазе и ми се, на нашу неутешну жалост, постепено приближавамо смрти. Присиљавајте се, чеда моја, јер време пролази. Обратите пажњу на саме себе. Ђаво не спава него се будно бори, тражећи кога би могао прождрети. Чеда моја, пазите да не изгубите своје бесмртне и драгоцене душе, које вреде више од хиљаду светова.
8. Током рата, у време борбе, демони снажно одапињу стреле и рањавају нас. Покушавају да убеде душу како је немогуће да умири страсти, тако да се борац повлачи, губи храброст и предаје се.
Борац, међутим, мора схватити ђаволску обману, мора бити трпељив и храбар, говорећи: “Живот или смрт! Боље је умрети за Бога него живети са немаром и грижом савести.” Ако се супротстави оваквим сазнањем и храброшћу, змај из бездана, који читав свет прождире својом подмуклошћу, повлачи се до следеће прилике, не зато што се уплашио, него зато што не жели да његовом заслугом борац добије венац, будући да види ревност по Богу која га окружује.
9. Зашто, чедо моје “свој виноград остављаш неограђеним?” Зашто си немаран да заштитиш плодове које си задобио након тако тешке борбе? Зашто си свог пса-чувара, односно ревност твоје душе, оставио тако гладног да није имао снаге да залаје и да одагна лопове и дивље звери? Зар не знаш да ће се Царство Божије дати онима који присиљавају саме себе? Зар не помишљаш на то да вечни огањ очекује оне који су занемарили одгајање своје душе? “Устани! Зашто спаваш? Крај се приближава, и наћи ћеш се у невољи.”[1] Устани и завапи: “Господе Исусе Христе, помилуј ме грешног, и подигни ме да творим дела Твоја, како би ми Ти, као човекољубиви Бог, опростио моје дугове.”
Подвигоположник[2] је невидљиво присутан, посматрајући борбу сваке душе и рачунајући колико ће јој награда дати. Пожелимо венце и боримо се добрим подвигом, и добићемо награде које ће бити сразмерне нашој ревности.
Сећаш ли се, чедо моје, колико си напора морао да уложиш у школи да би био добар ученик? Учини то исто и у духовном учењу, у истинској философији, у стицању побожности, у увећању вере, у моралној чистоти. Успех у световном образовању може постати препрека за душу, док духовни успех уздиже човека до небеских висина.
Бори се, чедо моје, Христа нашег ради. Други људи Му се изругују својим срамним поступцима. Ти га, међутим, можеш прославити блиставом чистотом свога разума, ослобођеног нечистих помисли. Удаљи сваку помисао која би могла оскрнавити чистоту твог разума и срца, освећених божанском купељи у Духу Светом, који на светом крштењу долази да би се настанио у нама. Плаши се Бога, и то је истинска мудрост Почетак је мудрости страх Господњи(Приче Сол. 1;7). Не плаши се претњи које долазе од демонских помисли, него се ослони на моћну руку Бога који те ослобађа од вихора и буре(в. Пс. 55;8). Буди храбар и као одважан човек закорачи према вишњем Јерусалиму, чија ће те светлост ликујући сусрести.
10. Чедо моје, примио сам твоје писмо. Буди чврст и припаши свој појас за добру битку, јер то није борба за задобијање вештаственог блага, него за задобијање небеског наслеђа Божијег! Као што нам каже апостол Павле, што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно припреми Бог онима који Га љубе(1. Кор. 2;9). Осим тога, страдања овога века не могу се ни упоредити са тим небеским благом (в. Рим. 8;18).
Међутим, чедо моје, ако се не боримо добро и законито, тада нас, на жалост, уместо добара очекују зла као што су мучења, несрећа, вечна осуда и вечно обитавање поред демона. Храбро се бори и не плаши се силине страсти које видиш у себи! Благодат не зависи од множине страсти, него од нашег сопственог присиљавања и, утемељивши се на томе, она нам прави пут за излазак из недаћа.
Обрати пажњу на добар почетак који си поставио, односно не буди немаран, да не би изгубио и ту малу присилу коју имаш, јер је било потребно много времена да је задобијеш. Не окрећи се него чврсто закорачи напред. Погледај навише и види како блистају небеса. Она те очекују и припремају ти вечно пребивалиште! Христос чека да те овенча, Он посматра твоју борбу. Напрегни се колико год можеш, јер ће те једино то спасти.
Не очајавај кад сагледаш снагу страсти и демона, јер Богу ништа није немогуће. Према томе, буди одважан и не обесхрабруј се. Господ ће се борити за нас, а ми ћемо ћутати.
Смрт долази без упозорења. Овде, у Портарији, једна жена је умрла док је јела јабуку! Монахиња у једном манастиру умрла је за само пет минута. Извршили су и аутопсију, али узрок смрти нису могли да открију.
Буди опрезан, чедо моје. Кад год Бог заповеди, човек мора да му оде. Питам се кад ће и нама заповедити да се појавимо пред Њим? Будимо спремни да не бисмо доспели у невољу уколико нас Он изненада позове.
Чувај се, чедо моје! Немој се удаљити од доброг почетка који си поставио. Уместо тога, приложи једну борбу на другу да би, као спасен, стигао до престола Божијег.
11. Бори се на духовном утврћењу, јер ми водимо битку за задобијање небеса. Шта је лепше од духовне борбе? Само помисли на победничке оде које ће ангели на небесима појати онима који надвладају грех и на похвале које ће они приносити Богу, јер велика радост бива мећу ангелима кад се један грешник покаје (в. Лк. 15;7).
Дакле, због чега смо немарни? Наши напори су незнатни у порећењу са добрима која нас чекају у небеском Царству!
Ко је мудар, нека запамти ово (Пс. 107;43). Ко је онај ко ће подићи заставу устанка и као лав рикнути на непријатеља, и извојевати победу?
Дакле, чеда моја, само напред! Будите одважни и храбри, Господ је с нама. Чврсто се држите смирења, приграбите моШ литву и укрепите се читањем. Храбро похитајте, ускликните . I молитву: Боже мој, у Тебе се уздам, не дај да се осрамотим (Пс. 25;2). Охрабрите помисао која вас руководи. Ја сам с вама и крепим вас својим убогим молитвама.
12. Чеда моја, потпуним жртвовањем наше самовоље и жеља морамо објавити рат ћаволу, свету, нашим рћавим склоностима и слабости. “Стари човек” (в. Рим. 6;6) страсти мора напустити наша срца, и мора се родити човек по подобију Божијем, односно, човек који ће поседовати бестрашће и чистоту душе и тела.
Борите се храбро и с надом у Бога. Ђаво ће вас свакога часа нападати световним жељама. Без обзира на то, ви морате сачувати положај будног војника, како вас ђаво не би погубио ако духовно задремате. Будите опрезни, јер противник сурово риче тражећи кога ће да прождере ниским страстима.
13. Неопходно нам је непрестано присиљавање како не бисмо остали изван брачне ложнице Христове, као што су учиниле луде девојке. Требало би да наше духовно присиљавање постојано пали наше светиљке како бисмо видели Христа кад уђе у Своју брачну ложницу и како бисмо заједно с Њим ушли у вечну свадбу Јагњетову.
Храбро, чедо моје! Подигни главу кад се суочиш са непријатељем, јер ми смо војници великог Цара, који је тријумфовао на бојном пољу Голготе. Ако некад и будемо поражени, устанимо поново и, након што превијемо своје ране, поново храбро и одважног срца подигнимо своје оружје. Будући да већ имамо победничког Војсковођу, и ми морамо бити победници силом нашег Христа, све дотле док дух смиреноумља обитава у нашим душама.
14. Не обесхрабруј се, чедо моје, ма колико да се олујно море различитих страсти повремено разјари. Мораш мислити на то да све те, па чак и многе друге ствари, не могу да нас спрече да задобијемо благодат и љубав Христову. Чедо моје, како расте наша чежња за Христом те препреке постају све мање и све лакше прелазимо преко њих. Међутим, кад немамо ни љубави ни чежње за Христом, оне се тешко подносе и преплављују наше дане пламеним сузама. Да, чедо моје, призивајмо Исуса, док се Његов пламен не разгори у нама, и тад ће се сав коров претворити у пепео.
Не заборави да свакодневно морамо носити свој крст, а
то значи страдања, труд, искушења и сваку врсту демонског * *
утицаја. Који је светитељ икада корачао мрачном стазом овог 4 f
света без страдања и опасности? Ако смо већ призвани да кора ј
 
чамо овом истом стазом, зашто нам је онда чудно да се суочимо са страдањима? Будући да смо изабрали да ратујемо са ћаволом, зашто нам је онда чудно да се сукобимо са тешкоћама? 178 Запалимо светиљку своје ревности и трпељиво и будно ишчекујмо долазак Господа Исуса.
15. Не смемо одлагати поправљање самих себе, јер ће нас смрт затећи. Тад ћемо неутешно јецати и јадиковати, а ја пре свих осталих. Мећутим, тад неће бити ни трачка наде да се одлука промени.
Присиљавајмо се. Ево, дошао је и Велики пост. Нас, мећутим, не треба толико да брине телесни пост, колико пост језика, ума, срца и чувстава, а посебно сад, током Великог поста. Очистимо се овом врстом унутрашњег поста, јер се унутар нас крију духовне змије које трују живот наше душе и умртвљују нашу духовну снагу, остављајући нас неспособнима да поправимо и преобразимо своју душу.
Сад, током Великог поста, још више ћемо присиљавати саме себе. Остани тврдоглав у својој одлуци, јер је та тврдоглавост света а не егоистична. Видећеш колико ће ти то духовно користити. Само због обећања да ће страсти бити угушене и да ћемо, сразмерно нашим напорима, избећи извесне грехе, имамо добар разлог да будемо тврдоглави са ђаволом, који нас стално баца у исте старе грехе.
16. Бори се, чедо моје. Зар садашње време није време за борбу? Зар живот сваког овоземаљског човека није само сан? Подигни умне очи душе и угледај небеска мноштва архангела и ангела. Узвиси очи свог разума и види упражњено блажено место Лучоноше, који је некад био излазећа звезда.
О, како велико предодређење! О, најсветији призиве! Овде, покрај престола Божијег, душе ће угледати божанску красоту Христову, и биће вођене из познања у познање, из созерцања у созерцање, према преизобиљу богатства божанске благодати!
Да би се задобила ова небеска блага, морамо испољити храброст и смелост ступајући у борбе уместо да окрећемо леђа, имајући увек пред собом Исуса који нам каже: Усвету heте шлати жалост, али не бојте се, ја сам победио свет (Јн. 16;33) Y Сад he кнез овога света бити избачен напоље (Јн. 1231).
+<>”<>^С>Ф<>Ф^>Ф<>Ф<>Ф<>^<>” +<>Ф<>Ф<>+<>+<>~>+<>~<>”
Уздајући се у непобедиву силу распетог Христа, у простодушности се посветимо бици монашког живота, и обаспимо пољупцима пренепорочне ноге Спаситељеве, изливајући сузе благодарности и љубави.
Ко ће нас, дакле, раставити од љубави Христове? Хоће ли жалост, или тескоба, или гоњење, или глад, или голотиња (в. Рим. 8;35)? Сматрам све за трице да бих Христа добио (Филипљ. 3;8), ускликнула су уста Павлова. Зар ми нисмо обавезни да подражавамо Павла, и да задобијемо исту благодат и исту љубав према Христу, какву је и он имао? Да, али боримо ли се ми онако, како је он то чинио? Да ли сам ја, да ли сте ви, прошли кроз све оно кроз шта је прошао он ради његовог љубљеног Христа? Нисам. Зато сам обнажен или, боље речено, одевен у дроњке и покривен стидом, и прелешћен сам јер мислим да носим блистави венац! Тешко мени, тешко мени убогом! Ко ће просветлити моју таму, да бих видео своју ништавност?
17. Присиљавајте се у својим духовним дужностима, јер је присиљавање у духовним стварима слично чврстом зиду који спречава реку да продре у башту и уништи све што је баштован засадио. Али, ако смо немарни, река ће продрети и све ће уништити!
Господ нам говори о томе у светом Еванђељу: А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ на пшеници (Мт. 13;25). Уколико се више присиљавамо, утолико ћемо више стећи. Уколико се неко више труди, утолико ће бити боље плаћен. Монашки живот је свакодневни крст, света Голгота, са које Исус призива све оне што Га љубе да буду распети заједно с Њим, и тада ће душа васкрснути.
Не буди тром. Само присиљавај самога себе, да не би био осуђен као они који су чули али нису испунили закон. Тражиш божанске речи, а тражење претпоставља спремност да се савет и примени. Дакле, присиљавај се!
18. Борите се, чеда моја! Са нашим Христом, све ћемо издржати! Свет ће нас мрзети, превасходно стога што је мрзео Христа, нашу љубав и поклоњење!
Љубите Христа, дишите Христом. Нека се Христос настани у вашој души. Никога се не плашите, јер ми припадамо
“<>*<>*<>”<><><>”<><К^
Богу. Цар над царевима има нас као Своје царске слуге. Не може нас дотаћи никакво зло, јер ми служимо Христа, а Њему се све покорава.
19. Чеда моја, будите одважни у рату. Наш Христос је невидљиво присутан, чекајући да види нашу победу и да нам преда непропадљиве венце вечне славе. Онај ко љуби Бога све жртвује да би Му удовољио. Демони су узнемирени кад виде да се спремамо за битку. Ангели, мећутим, хитају да уклоне сваку препреку која би спречила нашу победу. Придружимо се ангелима Божијим, да бисмо и ми посведочили да је Исус Xpuстос uciTiu јуче u данас u у векове (Јевр. 13;8).
Игуманији
20. Бори се, јер је дужност пастира да се жртвују за овце које су прихватили да напасају. Троструко су блажени они пастири који ће добро напасати своје словесне овце, јер их чекају велика вечна блага на небесима.
Издржи све, чедо моје, јер ће ћаво нападати на много начина како би срушио зид нашег трпљења. Тако ће имати двоструку корист: наш сопствени пораз као и пораз сестара.
21. Молим се да те благодат Божија осени и да ти да довољно снаге да се суочиш са најзлобнијим егоизмом, страшним кореном свих злих кретања многоликог зла.
Не плаши се ђаволских притисака, чедо моје. Сила нашег Бога толико је свемоћна да безусловно помаже свима који желе да је користе у борби. И ћаво има силу која није безначајна, али Бог чудесно штити унесрећене људе.
Буди храбра у борби, чедо моје. Проучи закон Божији, изговори освештавајућу и спасоносну молитву Исусову и баци се у огањ битке. Бог ће ту твоју борбу наградити олакшањем, као што се догађало већ много пута, и узвишеним надама у вечну, блиставу будућност.
Не обесхрабруј се кад се суочиш са било каквом демонском страшћу, ма колико ти она џиновски изгледала, јер где год Бог садејствује, тамо ђаволско противљење бива надвладано.
22. Благословено моје чедо, не плаши се током борбе. Нахрани своју душу храброшћу и надом. Занемари све непријатности које долазе од демона. Ти видиш да је свака борба крунисана успехом. У Божијим очима ништа није узалудно, па је чак и најмање присиљавање добро. Немој да губиш нерве, храбро се бори, приморај себе, “притисни” себе, јер се притискањем грожђа добија слатко вино које весели срце. Храбро, чедо моје, уз Божију помоћ ми ћемо победити.
23. Не дозволи да те случајан пад, па чак и низ падова, доведе до очајања. Наш циљ није да непријатељу у очајању окрећемо леђа, због чега ће се он разметати пред Богом, а ми ћемо Га ражалостити. Храброст и одважност доликују борцима који се не боре за краткотрајне венце који ће увенути, него за венце који су вечни и непропадљиви.
Блажени су они у чијим је светиљкама запаљено уље. Радосно и ликујући, они ће заједно са Христом ући у вечну свадбу, преиспуњену духовном насладом.
Хришћанска борба је славна, јер награда није нешто краткотрајно него вечна слава на небесима! Блажен је онај ко је мудар у Богу, јер се од њега неће тражити никакав обрачун. Он се неће наћи у тешком положају кад га Бог позове да поднесе обрачун за време проведено овде на земљи.
Ми без жаљења губимо време. Кад будемо напуштали овај свет, схватићемо колико смо штете претрпели дозволивши да нам време умакне. Дани су неприметно пролазили. Ово разумевање ће нас спасти, макар се то догодило и током последњих неколико дана нашег живота.
 

1. Кондак из Великог канона Андрије Критског (Прим. изд.)
2. Αγωνοθετης – првобитно означава судију који надгледа борбу атлета. (Прим. прев.)