ЗАКЉУЧАК
Данас многи пастири наше Свете Цркве – јерарси, свештеници, духовници и побожни верници, вођени несебичном љубављу, свакодневно се посвећују духовном руковођењу наших младих људи ка обожењу. Благодарни смо тим пастирима за њихове жртве и њихов допринос, за њихово богоугодно дело кроз које се, благодаћу Божијом, спасавају и освештавају душе оних за које је Христос умро.
Света Гора смерно помаже и подржава Цркву у овој великој борби. Врт Мајке Божије, будући нарочито место за задобијање светости и тиховање у Богу, има благослов за пут ка обожењу, живи заједничењем са Богом и има снажан и очигледан опит Његове Благодати и Његове Светлости.
Ето зашто толико много наших ближњих, већином младих људи, током својих поклоничких путовања на Свету Гору или, пак, одржавајући блиске везе са њом, прима духовну корист, окрепљење и обновљење у Христу. Они, на тај начин, почињу да живе Богом у својим животима. Они почињу да схватају шта је то православни хришћански живот и шта је то духовна борба, и какву радост и дубоки смисао тај живот и та борба дају њиховим животима. Другим речима, они предокушају од тог превеликог дара Божијег роду људском, од обожења.
Нека пастири Цркве, и теолози, и вероучитељи не заборављају на духовно руковођење Цркве ка обожењу! Кроз то руковођење, сви ми, благодаћу Божијом, у нашој свакодневној борби за покајање и испуњавање светих заповести Божијих, примамо могућност да уживамо овај благослов Божији – сједињење са Богом. Ми кроз духовно руковођење у Цркви добијамо могућност да се дубински радујемо у садашњем животу и да стекнемо вечну радост и блаженство.
Зато, непрестано благодаримо Господу Пресветоме за дар обожења који је дар Његове љубави. Одговоримо на Његову љубав нашом љубављу. Господ жели и хоће наше обожење. Уз то, управо је ради тога Он и постао човек и умро на Крсту: да засија као Сунце међу сунцима, као Бог међу боговима.
