NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Slava, praznici, običaji, tradicija » Običaji vezani za slavljenje slave

Običaji vezani za slavljenje slave

Pitanje:
Možete li postaviti slavske molitve, imam želju da nučim 12 stupova slave. Još me interesuje ovo: primijetio sam da pojedini ljudi čekaju da slomiju slavski kolač pa onda ponude prekadnju. Ja ponudim prekadnjom sve goste bez obzira da li sam slomio slavski kolač (neki nisu u mogućnosti da čekaju) . Dali je to isprvno?
Slaviša


Odgovor:
Dragi Slaviša, Trebalo bi da praviš razliku između vere i narodnih običaja, koji su različiti u raznim krajevima. Običaji su dobri, naročito ako su ukorenjeni u dobroj i pravoslavnoj veri. Ali, običaji su folklor. Oni nisu isto što i vera i Crkva. Na žalost, ja ne znam svaki folklor i svaki običaj. Ne znam ni šta su to „12 stupova slave“, niti odakle je taj običaj? Možda je neko od svetih Otaca nabrojao vrline i vrednosti naše slave? To je lepo i korisno, ali mislim da se vrednosti i vrline slave ne mogu potpuno nabrojati, a posebno ne verujem da ih ima samo 12. Takođe, u Crkvi ne postoji nikakvo pravilo o tome kada se kade gosti na slavi a kada ne. I to spada u nekakve običaje, koje ponekad ljudi izmišljaju kako znaju i umeju, i kako je njima zgodno. Kada sveštenik seče slavski kolač, on i kadi prisutne ukuħane i goste. Ljudi mogu i treba da okade kuħu i ukuħane, kad god se mole Bogu. Kod nas su silna izmišljena „pravila“ i običaji nastali pod uticajem Muhamedanstva. Jer, kod njih je tendencija da postoji pravilo i običaj za svaku sitnicu: kako se jede, spava, radi ili ne radi, ovo ili ono. Muslimani ne moraju puno da razmišljaju, sve je opisano u njihovom zakonu – Islamu, i kod njih za sve treba da postoji neko pravilo i običaj. Stoga su se i kod nas razvili običaji na principu „valja se“ i „ne valja se“, a došlo je i do i salmiziranog poimanja Boga. Čovek sa takvim Bogom komunicira izvršavajuħi njegove naredbe i iščekujuħi pravedni sud. Za njega je vera sistem pravila koja se moraju ispoštovati, a Bog je strašni sudija, koji broji sagrešenja i prezire grešnike. Takav se čovek, između pravičnosti i ljubavi, opredeljuje za pravičnost. Između žrtve za bližnjega i ispunjenja zakona, on se opredeljuje za zakon. Međutim, naš hrišħanski pravoslavni odnos sa Bogom i ljudima se zasniva na ljubavi i zdravom razumu, na prijateljstvu prema Bogu i prema bližnjem. Sve što je iz toga – dobro je. Sve što je protivu toga – ne valja. Preporučio bih ti više vere a manje običaja. Pozdravlja te, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *