О поштовању Светих икона и Светих моштију

Питање:
Помаже Бог! Иако сте објаснили поштовање икона у нашој Цркви, да се не клањамо самом предмету (дрвету…) већ из поштовања према ономе ко је насликан, како онда Црква тумачи клањање светим предметима, нпр руку Светог Јована Крститеља… И да ли молитве свецима не “вуче” на политеизам. Зар ова два питања кршења Божијих Заповести? Надам се да ћете ми одговорити на ова моја питања.
Н.Н


Одговор:
Драги брате, Бог се јави међу нама! Добро си приметио да је на нашем сајту било већ одговора о поштовању Светих икона и Светих моштију. О томе можеш наћи доста литературе и у библиотеци нашег сајта. У овом одговору су само кратка потсећања. Канонско поштовање икона заснива се на одлукама Седмог васељенског сабора у којима се наводи, да иконе имају непобитну силу за Цркву. Икона има свој основ у религијској психологији тако дубок, да се она у Православљу јавља неопходним елементом богопоштовања. Икона представља не само једноставну свештену представу, већ и нешто више, више од представе. По веровању Православља икона је место благодатног присуства, као појава Христа (а уједно с тим и Пресвете Богородице, Анђела и Светих) , ради молитве Њему. Православни верник се моли пред иконом Христовом, као пред самим Христом, Који пред њим стоји у својој икони, али сама икона, место тог присуства, остаје само материја и отуда не постаје идол или фетиш. Господ даје човеку општење са собом кроз причешће Телом и Крвљу својом, то јест чулно, опипљиво. А слично духовно-реално општење ми добијамо и кроз Свете иконе, поред све дубоке разлике између иконе и Евхаристије. Поштовање Светих икона заснива се, према томе, не само на самом садржају представе лица или догађаја, већ и на вери у то благодатно присуство, које се подаје од стране Цркве силом освећења икона. У освећењу иконе ми имамо свештенодејство, којим се, уствари, успоставља веза између праобраза и образа (лика) , представљеног и представе. Кроз освећење у икони долази до тајанственог сусрета између Христа и онога који се моли. Ово се односи и на све остале иконе Пресвете Богородице, Анђела и Светих. Силом тог благодатног присуства кроз икону може да се добије помоћ, као од самих оних који су ту представљени и у том смислу, принципиелно, свака икона која је добила своју силу, то јест освећење, постаје чудотворна.
Питаш се “како Црква тумачи клањање светим предметима, на пр. руку Светог Јована Крститеља”. Пре свега, драги брате, рука Светог Јована, као и твоја рука, није предмет, већ део тела у коме обитава боголика душа. Црква је од самог оснивања ценила посмртне остатке и тела, на првом месту, мученика. На њиховим гробовима је вршена прва Евхаристија. Касније је настало и правило да се ни један храм не може засновати без моштију мученика или неког другог Светог Божјег угодника. Зато се и данас у Часне трпезе, приликом освећења, троносања, уграђују Свете мошти, а и сваки антимис у Српској православној цркве има ушивене Свете мошти и без таквог антиминса се не може вршити Света литургија.
Поштовање Светих икона и Светих моштију не може ни у ком случају да “вуче на политеизам”. Ми се не молимо Светима као божанству, већ молимо њихово посредништво за нас пред Богом. У осталом, прочитај Службе Светим, па макар и само тропаре, па ћеш видети да ли православни хришћанин, пред иконом Светог Божјег угодника (своје Крсне славе) крши Божју заповест. Видећеш да готово сваки тропар завршава молбом: “моли Христа Бога, да нам дарује велику милост, да спаси душе наше, да нам дарује живот вечни”… итд. Дакле, Пресвета Богородица, Анђели у Свети су наши посредници, заступници пред Богом, наши молитвеници пред престолом Божјим. Ако у обичном земаљском животу не можемо да дођемо ни код председника општине, а камо ли председника државе, без неких посредника, ако користимо при томе људе блиске власти, зашто да у нашем обраћању Богу не би користили поседништво оних који су већ у Његовој близини, који Га славе у Царству његовом? Моли се Господу Богу, драги брате, пред Твојом Славском иконом, без страха да ћеш тиме пасти у идолопоклонство.
Христос посредје нас, молитвама свих Светих! о. Душан

One Comment

  1. Milijan vujadinovic

    Molite se za nas bolesne?