"Међу вама има много оних који не знају у чему се састоји унутрашње дело богомисаоног човека, који такође не схватају шта је то богомислије, и који ништа не знају о молитви која се твори умом, већ мисле да се треба молити само оним молитвама које су написане у црквеним књигама. Што се тиче тајне беседе с Богом у срцу и користи која отуда проистиче, они о томе ништа не знају и никада нису окусили ту духовну сладост. Као што онај ко је слеп од рођења само чује за сунчеву светлост, а не зна шта је то светлост, тако и ови само чују за богомисаоно поучавање и молитву, а да схватају - не схватају. Они се због свог незнања лишавају многих духовних блага и не напредују у врлинама, које доводе до савршеног угађања Богу. Због тога се у циљу поучавања простих људи, овде нуди нешто ради унутрашњег обучавања и ради богомислене молитве, како би онај ко жели уз Божију помоћ почео макар мало да се подучава."

[Из Предговора]

Ова књига је плод мога скоро четрдесетогодишњег ослушкивања божанствене симфоније словесних звукова, тј. мисли Светих Отаца Православне Цркве, бесмртних искатеља умне красоте. Она, наравно, није академско "истраживање", нити богословска расправа о Богу и путевима ка Њему. Није. И још једном - није. Она је свештена поезија, одјек надахнућа којим су били обузети Оци. Она је песма срца о "умном делању", о дивној музици небеса, која прославља Дивног Бога. Њу је душа чула у бесмртној симфонији Отаца, као основни лајтмотив целокупне православне аскезе, тј. свих светоотачких списа. Распон мојих гласовних могућности није велики. Међутим, ја сам запевао искрено, тј. како сам могао. И уколико неко други лепше и звучније запоје о истоме, ја ћу му се са љубављу потчинити, славословећи Дивнога Бога у Његовим дивним Светитељима.

[Из Предговора]

Мноштво младића и девојака су, чистог срца, пошто су видели неправду која влада у овом свету, кренули у "побуну" и тражили нови пут. У њима се будио бунт против неправде овог света и система који влада у њему. Бунтовници, каквим желе да се прикажу, рок, хеви метал, панк, хипи и друге сличне групе су младим људима били узор и надали су се у њих да ће, ако не показати им нешто другачије и спасити свет, макар дати критику овог света. У потрази за нечим бољим, бивали су уловљени у замку. Тај нови пут је постао "Road to nowhere", по свему судећи намерно крчен да би каналисао огромну енергију бунта која се јавила код људи који су видели неправду која влада у свету. И многе је прождерао тај лав који риче у пустињи. Неки су, ипак, трагајући и даље, и увидевши ништавило овог каналисаног покрета, успели да нађу Смисао и Спасење и Неку Бољу Земљу. Књига која је пред вама има за циљ да открије дубоко сакривене, а ипак врло видљиве, коренове и трагове рок покрета који је многе животе узео. Писац систематски пролази историју збивања и указује на бесмисленост покушаја увођења рока као проповедничког инструмента. Овај експеримент је нарочито популаран у последње време и овде се показује да је то покушај служења два господара, што је немогуће.

[уредништво svetosavlje.org ]

У годинама пред револуцију у Русији архиеп. Иларион (Тројицки) се препознаје као изузетан и „талантљиви богослов“, како је у своје време за њега рекао митрополит Антоније Храповицки. Он је редак богослов, академик, који је остао иза „челичне завесе“, а да није престао да ствара у искуству богате руске богословске мисли, која се развила на порицању „теорије оправдања“, и тако најгласније објавио борбу у искорењивању утицаја латинизма на православно богословље. Нажалост, његово богословско стваралаштво мало је познато на српском језику, јер скоро да ништа није од њега преведено, а опет та тематика много, чак сурогатно, оптерећује савремену српску богословску мисао. Радујемо се овом подухвату да се по први пут на српском језику објављује његов познати чланак „Нема хришћанства без Цркве“. Он је писан као одговор либералној руској интелигенцији почетка 20 в., из које посебно издвајамо „толстовштину“, као и рану екуменистичку мисао која је покренута 1895 Џоном Мотом. Молитвено се надамо да ће у скоријој будућности сва сабрана дела овог дивног Свештеномученика бити доступна на српском језику.

[Протојереј Љубо Милошевић]

"Пошто нису у стању да разумеју узвишено православно учење о црквеном јединству, Карташов и други источни паписти, маштају да га замене, према примеру западних паписта, учењем о јединству административном." Они "...предлажу да се Цркви у Цариграду додели врховна административно-судска власт и да административно јединство православне Цркве мора бити установљено у виду потчињености свих помесних Цркава првенству и вођству патријарха Цариградског..." Да се "...на тај начин прихвате њене папистичке тенденције... Где је и у чему главни узрок ове жалосне појаве? Ни у чему другом него... у експанзији Цариградске Цркве... у папистичкој, антиканонској теорији (коју је она измислила и упорно спроводи у живот) о потчињавању њој целе православне дијаспоре, о њеном искључивом праву да проглашава аутокефалност, да даје патријаршијске титуле предстојатељима других Цркава, као и да сазива међуцрквена Саветовања и Саборе."

[Преузето из текста]

Многа, наизглед нова, еклесиолошка питања тренутно потресају нашу црквену јавност. Нека од њих су: да ли је једна епархија потпуна католичанска Црква? Да ли један епископ у својој епархији стоји изнад сабора епископа? Да ли он може мењати молитве или начин богослужења мимо сабора епископа? Да ли је помесна црква превасходно по једном народу или по једној гео-политичкој територији? Ко има право на мисију у варварским земљама? Одакле та питања потичу, ко их је и зашто постављао, можемо сагледати из овог, сада већ историјског сведочанства угледног професора Сергија Тројицког, кога је Свети архијерејски сабор СПЦ 1925. године изабрао за свог експерта канонског права. Не само његово јасно излагање православног учења већ и тон којим то чини, веома су поучни.

Предлажемо врло актуелан текст који се тесно везује са токовима и превирањима у нашој СПЦ, и у њему се открива исто питање, али у сасвим другачијем искуству једне друге помесне цркве. Синодална посланица архијереја Грчке Цркве открива да они различито од нас разумеју решавања неких питања правилног служења свете Литургије. Са више богословског карактера, вере и љубави разговарају. Сама посланица представља препоруку и помоћ свештенослужитељу и не угрожава слободу традиционалне праксе. Она је много конзервативнија, а у краjњем принципу није нимало другачија од већ устаљене богослужбене праксе, осим што жели да се свештенослужитељ сачува од навике и механичности (о томе се још давно бринуо и св. Јован Кронштатски). Јасно се лингвинистички опредељује разлика између "тихог", "тихо-гласног", по логици полугласног, и "гласног" читања молитава. Најважније је то што "тихо-гласно" читање молитава не изнуђује грубе прекиде, то "тргање молитава", јер се читају на принципима устаљене праксе, што није случај у српској верзији полемике. "Тихо-гласне" молитве су корисне за народ да боље прати службе, а не да у њима протестантски види своју улогу "саслуживања" (тзв. "царско свештенство"), а гласне управо такав утисак могу да створе. Неки наши полемичари неопрезно упадају у овај проблем и протестантизују свету тајну свештенства, што је врло опасно за православну Цркву. Ова посланица се не дотиче литургичке символике и радњи, али много помаже да се боље разуме њена настала проблематика, која се изразито другачије представља православном народу Грчке.

[Протојереј Љубо Милошевић]

У другој години свога пребивања код старца Никодима, Григорије (Палама) би удостојен божанственог јављања. Једнога дана када Григорије беше погружен у размишљање о Богу, изненада стаде преда њ лучезарни и благолики муж, свети Јован Богослов, и умиљато гледајући у њега упита га: "Зашто ти, молећи се Богу, сваки пут стално понављаш: 'Просвети таму моју, просвети таму моју?'" Григорије одговори: "Шта бих ја друго тражио сем то: да се просветим и сазнам како да творим свету вољу Његову?" Тада му свети Еванђелист рече: "По вољи Владарке свих, Богородице, од сада ћу ја бити с тобом неодступно."

[Из Житија Светих за новембар Оца Јустина Поповића]

"Постоји планина у Европи, прекрасна и величанствена. Окренута је према Либији и великим делом залази у море. Ту земљу сам изабрала да буде монашко обитавалиште и одлучила сам да она буде Моје наслеђе. Од сада ће се називати Светом. Читавог живота војеваћу заједно с онима који прихвате да се боре против непријатеља људског рода и бићу њихов непобедиви Саборац. Руководићу их у ономе што треба да чине и објаснићу им шта не треба чинити.
Бићу њихова Старатељка, Исцелитељка и Хранитељка, која се неће бринути само о њиховој храни и телесном здрављу, него и о духовном уздизању и душевној крепкости, и нећу допустити да отпадну од добра и врлине.
Када се упокоје, Мом Сину и Богу, представићу оне који су били богољубиви и који су у покајању окончали живот, и затражићу од Мог Сина да их потпуно разреши од сваког сагрешења."

[Речи Пресвете Богородице забележене у Житију Светог Петра Атонског, које је саставио Свети Григорије Палама]

Још 1990. године, на иницијативу Цариградске патријаршије у Шамбезију се састала комисија са задатком да нађе коначно решење за црквено-правно уређење читве Дијаспоре. Већ у почетку рада Комисија је безобзирно и дрско, једнострано установила да постоји заједничка воља свих и најсветијих православних цркава да се то питање реши што је пре могуће на начин сагласан еклесиолошком и канонском предању и пракси Православне цркве! Комисија је том приликом устврдила да "из историјских и пасторалних разлога... није одмах изводљиво да се пређе на строго канонски поредак", па је предложила "прелазни период" у коме би се припремио терен за примену строго канонског решења". [цео увод]

[Протојереј Србољуб Милетић]

Жеља нам је да свима буде доступна ова изузетно вредна књига која се у еклисиолошкој суштини бави заиста светим питањем породице, и то кроз призму православно опредељене психологије, која је у зачецима а да није умрљана утицајима често манипулативне господствујуће психологије. Како се све више сусрећемо са питањима проблема савремене српске породице, а у издвојеном, идолизовањем и упропашћавањем наше деце, ова књига просто моли да се што пре прочита. Љубав мајке може да буде егоистичка и егоцентрична, више као лична потреба, а не детиња, и она је сама по себи болесна и неискрена, а што је најгоре деструктивна. Овде се открива која је љубав благословена и послушање Цркви, а која је погубна, како за децу тако и родитеље.

[Протојереј Љубо Милошевић]

Тумачења Светога Еванђеља и апостолских посланица од блаженог Теофилакта Охридског била су готово девет стотина година најомиљенија и најчитанија тумачења Светог Писма међу православним хришћанима Византије, Србије, Русије и Грчке. Својом целовитошћу, отачким ауторитетом и једноставношћу израза, ова дела постала су незамењиви приручници сваком хришћанину који жели да се упозна са дубљим значењем Христовог Еванђеља. Она нам омогућавају да Свето Писмо Новога Завета разумемо онако како су га разумевали Свети Оци, у духу православног Предања и упућују нас на практично испуњавање еванђелских заповести.

[Монаси Високих Дечана ]

"Са Вашим тумачењем 28. канона Четвртог васељенског сабора, категорички се не можемо сложити! У канону је реч не о дијаспори, већ о аутохтоним 'варварским' народима, који живе - не у расејању - већ у својим земљама. Они су примили Хришћанство, пре свега, као резултат мисионарске делатности, а нису га доносили из своје отаџбине, што је карактеристика дијаспоре."

Једина православна црква која је анатемисала "екуменизам" (теорију грана), донела је и уредбе православног понашања свог клира и пастве у односу на инославна хришћанска исповедања. Због честе злоупотребе имена РЗПЦ и тог њеног односа према питању екуменизма, сматрамо да је важно знати ова упутства, која могу да буду од велике помоћи да се ово питање боље разуме и избегну душепогубне осуде.

[Протојереј Љубо Милошевић]

Изабрали смо ову много лепу књигу која тако јасно и сажето открива потребу и објашњава смисао и начин поста. Сваки православни хришћанин би требао да се образује како се пости, првенствено да тај пост благодатно повеже са богослужбеним кругом са којим је он тако таинствено и лепо везан у једном здравом духовном животу. Управо ова књига све то лепо и једноставно објашњава, и зато је свима препоручујемо да је прочитају, у јаком убеђењу да ће сигурно да помогне да мало спремнији и са више знања уђемо у предстојећи Велики пост.
У име Уредништва и свих радних тимова svetosavlje.org желим вам да у искреном и благодатном покајању уђете у Велики пост и тако духовно омивени дочекате Пасху Господњу.

[Протојереј Љубо Милошевић]

Поуке у Псалтиру сачињавају садржај већег дела псалама. Као паралела њима, из св. Јефрема су узета "Блаженства" и "Тешко", уз додатак других, малобројних делова, под насловом "Поуке о животу". За уношење дела са поукама у наш Псалтир, пресудна је била жеља да се његов садржај учини разноврснијим, а да буду изабрана управо наведена дела, одлучило је то што по форми израза веома личе на молитвени начин изражавања.
Ишло се на то да свака молитва садржи нешто посебно. Онај ко са пажњом чита одмах ће то приметити, иако су, на први поглед, сви реченични склопови исти. Али, и онима којима се неке молитве учине истим, не треба да буде досадно да их читају, као што ономе ко воли да се моли није досадно да понавља небројено пута: Господе помилуј, или Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.

[из Предговора]

Жан Клод Ларше се бави питањем првенства римског папе, западним схватањем у коме је власт заменила ауторитет, где је првенство посматрано као надмоћност и где је централизам добио предност над колегијалношћу. Он, пре свега, уз помоћ св. Максима Исповедника излаже схватање Цркве Христове, поистовећујући је са спасоносном православном вером, насупрот јеретичким концепцијама. По св. Максиму, Једна света саборна (васељенска) Црква није јединствена као збир или тоталитет помесних Цркава, јер су све Цркве у својој суштини на једном постољу једнакости.
Врло важан део представља и разматрање самог појма "Католичанска" (католикос), који за древне Оце не значи исто што и "васељенска" (оикоуменикос). Најранији документи праве разлику између ова два појма тако што израз еклисиа католики, примењују на целовитост вере, учења, или верности Цркве пуној и изворној традицији. Израз католичанска Црква, универзална, не одређује "географску универзалност, нити јурисдикцију или ауторитет, него универзалност која обухвата, у времену и простору, свеукупност истина које увек и свуда сачињавају православну веру, и све оне који су увек и свуда исповедали и настављају да исповедају ову веру". По њему, "католичанска" Црква је пре значило "православна" него "васељенска". Стога и сваки верник може бити назван "католичанским". Јер, "католичанска Црква не може изгубити ни своју целовитост, ни своју католичност, зато што је она, у основи, мистична стварност која се поистовећује са телом Христовим."

[Протојереј Србољуб Милетић]

Врло је ретко да се данас нађе књига апологетске садржине која се бави мухамеданством, која га тако уверљиво и повезано разоткрива, и у односу на хришћанство јасно разобличава. Мухамеданство је религија која је врло тесно повезана са нашом националном судбином, и страдањима која смо као Црква преживели, али је интересантно да врло мало знамо о његовој основној религиозној замисли. Иако је писана пре век и по, неодољиво је актуелна, и може нам помоћи да разумемо неке крупне догађаје из наше савремене историје. Не рачунајући то да првенствено говори о исламу, и да је писана са жељом да образованим муслиманима укаже на недостатке њихове вере, неће наудити ни православним, јер кроз поређење основних начела двеју вера могу да се подсете (науче) неких најбитнијих елемената хришћанске вере. У књизи се јасно подвлачи неодрживост (несостојатељност) индиферентног става многих савремених "образованих" људи по питањима вере – у смислу да није важно ко је које вере, само да је добар човек, и истиче се важност тога у шта човек верује, јер од тога у шта човек верује - зависи и његов вечни удео. "Писма о мухамеданству" од Николаја Аљексејевича Муравјева први пут се објављују на српском језику овде на нашем сајту. А ову нашу братију која несебично даје време и љубав за обогаћивање наше библиотеке нека Господ награди Његовом најизобилнијом милошћу.

[Протојереј Љубо Милошевић]

"Тајне вере и живота" оца Јустина Поповића је изузетно вредан катихетски уџбеник и посебно га препоручујемо почетницима у вери. Књига је уређена тако да је у њој направљена успешна симбиоза уџбеничког и научног богословља. Том богословљу претходи једна сажета али вредна апологетска припрема о истинитости и вредностима хришћанства у поређењу са другим религиозним искуствима и филозофијама. Иако је давно објављена, ми се посебно радујемо да смо у могућности да је предложимо нашим читаоцима у овом интернет издању.

[Протојереј Љубо Милошевић]

Чтенија Посног Триода у преводу Игора Миковића, нашег дугогодишњег сабрата и трудбеника сајта Светосавље, за нас су од посебне важности, јер имају за циљ да служе нашој искреној замисли да и овим путем ширимо истине вере сваком православном Србину ма где он био. Велики пост по својој изворној замисли тражи искрено созерцавање сваке његове поруке, било еванђелске било богослужбене али сигурно покајничке, и ова књига служи управо том циљу, јер садржи беседе за сваку недељу Посног триода, за празник Благовештења, као и сваку среду и петак закључно са Великим петком. Важно је да напоменем, да се овај превод први пут појављује на српском језику управо у овом интернет издању тако да смо приморани да објавимо да су сва права овог превода заштићена. Поменута чтенија наводе се скраћено према делима "Преподобного и Богоносного Отца нашего Феодора, игумена Студийской обители. Огласительные поучения и завещание", изд. Введенской Оптиной пустыни, М., 1872.

[Протојереј Љубо Милошевић]

Последњи свеопшти суд биће суд апсолутне правде и апсолутне милости Божје, јер ће Господ свима и свакоме судити по Својој бескрајној правди и бесконачној милости, тако да нико неће моћи кривити Бога за неправду или за немилост. Свезнајући и свемоћни Господ ће учинити очигледним све што је ко урадио у телу са боголиком душом својом, са божанским талентима својим (Мт. 25, 15-30). Сва дела свих људи, како добра тако и зла, и све мисли, жеље, осећања и речи, биће потпуно обелодањени и непогрешно измерени на теразијама вечне правде и вечне милости Божје. Свемилостиви Господ Исус изнеће на видело све што је сакривено у тами, објавиће савете срдачне, откриће савест свакога човека и што је у њој, душу и што је у њој, срце и што је у њему, и изрећи ће Свој свеправедни суд о свему томе.
[...] На Страшном суду, пошто одвоји праведнике од неправедника, Господ ће праведницима доделити вечно блаженство у Царству Божјем, а неправедницима – вечне муке у царству ђавољем. Он ће праведницима рећи: Ходите благословени Оца мога, примите царство које вам је приправљено од постања света (Мт. 25, 34). А неправедницима ће рећи: Идите од мене, проклети, у огањ вечни, приправљен ђаволу и слугама његовим (Мт. 25, 41). И отићи ће ови у муку вечну, а праведници у живот вечни (Мт. 25, 46).

[преподобни Јустин Поповић, Догматика Православне Цркве, III том, стр. 804-805]

Чуда Божија, и обожених светих људи, израз су активне љубави Бога као и Његових пријатеља – чланова Небеске Цркве, према човеку који је опкољен жалошћу, болешћу и смрћу. Чуда нису вечно решење, него су по св. Игњатију Брјанчанинову "највеличанственија вештаствена доброчинства" која се Божијом љубављу изливају на страдајућег човека. Велики дар љубави откривамо када је Господ кроз састрадалне сузе васкрсао четвородневног Лазара али не од опште смрти која је поробила род људски. Чуда су утеха и одговор на молитве, потврда вере, а често и позив неверницима да се обрате од заблуде и познају истину. Свети отац Василије Острошки слави се као велики и строги светац, који је тешио, и будио, и кажњавао, а често и преобраћао охоле богоборце у кротке и смирене православне хришћане. Светитељ Острошки је сасуд дарова Духа Светог и чудотворац васељенских ширина, и живи стуб вере Српске Православне Цркве. Он и даље као свесрпски авва активно и опипљиво душу своју полаже за своје овце, а често и за оне које нису из овог хришћанског тора (Јн, 10, 16). Дубоко смо убеђени да ће нашем читаоцу ова "Чудесна исцељења и јављања св. Василија Острошког" да буду на корист и духовну надградњу.

[протојереј Љубо Милошевић]

По сусрету са византијским богословљем и православном мистиком, после схоластичког богословља и западне реторике, св. Николај Жички је такође открио огромну потребу да се свом роду предложи нека врста зборника који би требало да открије жива искуства живота светих људи цркве Христове. За један такав неодложив, а пре свега капиталан, рад није било времена да се пише обиман зборник живота светих, којег познајемо као Житија, тако да је св. Николај решио да напише Пролог светих. Једноставно речено реч "пролог" је синаксар или скраћени зборник, који свој смисао и значење носи од грчке речи "????????", што значи предговор, у овом случају предговор или "увод" у живот светих. Владика као да је знао да ће после њега други верни син Српске Православне Цркве, преп. Јустин, да посвети цео свој живот сабирању и записивању живог искуства светитеља, и подари Српском народу нешто што је још крајем 16 в. на црквенословенском језику објавио св. Димитрије Ростовски. Да је овај Пролог заиста био "увод" у "Житија светих", сведочи и сам преп. Јустин када каже: "Од непроцењиве користи при раду био ми је "Охридски Пролог" преосвећеног владике Николаја, та јединствена и беспримерно драгоцена књига у целом православном свету". И заиста, св. Николај је оставио нашем народу комплетан синаксар, који поред житија светих садржи и пастирско-проповедничке особине, из којих се издвајају његова јединствена созерцања (контемплације), као и православни пијетет његове богате духовне поезије. Без сваке сумње, ми слободно можемо да кажемо да је Охридски Пролог азбука Православља а уједно и високо богословље којег, читајући, свако може да црпи. Нека Господ благослови људе који су се трудили на скенирању и објављивању ове важне књиге у овом електронском формату.

[протојереј Љубо Милошевић]

Ова књига нас упознаје са животом и трудом монаха - подвижника и богослова наше сестринске Румунске цркве, о. Клеопе Илије. У њој нам се о. Клеопа открива као савремени православни мислилац живог монашког искуства. Он је монах подвижник који је у другој половини XX века једноставним и мирним животом успешно спојио теологију са духовношћу коју данас све чешће неприродно раздвајају. Митрополит молдавски Данило за овог старца говори: "Блага светлост изблистава из целокупног живљења и делања о. Клеопе. Та светлост даје смисао искушењима и победама, подвизима и радостима које доживљава овај велики игуман, постојани духовник и мисионар." О. Клеопа је учио беседама прожетим дубоким мислима са много живих примера из свакидашњег живота; та једноставност и искреност чинила је да су оне лако долазиле до сваког искреног слушаоца. Молитвено се надамо да ће се дивни примери из живота и делања овог преподобног Старца дотаћи и наших срца и разбити уобичајену духовну дремеж од које свакодневно страдамо.

[протојереј Љубо Милошевић]

Атонски подвижници 19. века, то су људи - сведоци реалности монашког подвига који се безмало јуче упражњавао. Они су водили анђеоски живот славних монаха првих векова хришћанства, а скоро су били наши савременици, и то нам помаже да схватимо да истинити анђеоски подвиг није фикција нити нешто што се далеко давно одигравало, него је реалност сваке боготражитељске душе која је жедна монашког подвига, независно од времена у којем се Црква налази.
Читајући Житија ових дивних преподобних мужева ми откривамо лепоту православног монаштва које увек позива на изазов, и чини да "анђеоски живот земаљских мртваца" није нешто недодирљиво и далеко отуђено, него реалност благодати коју Црква излива на своја верна чеда. Сведоци смо данас да се силом Божијом обнавља општежиће и његово неповређено дневно богослужење, што ће засигурно опет дати своје најбоље плодове - велике молитвенике и пустињаке који ће се у њиховој близини подвизавати и око себе многе спасавати.

[протојереј Љубо Милошевић]

Пред вама је у електронском формату Лествица - књига преподобног Јована игумана Синајског манастира. Преподобнои Јован Лествичник (име добио баш по овој књизи) ју је богонадахнуто написао са намером да уреди монашки живот у свом манастиру. Но, он је по промислу Божијем и онима који живе ван манастриских зидина кроз њу открио дубоке тајне монашког живота, тако да је она свима од велике користи. Лествица је једно од највећих дела православне мистике монашког искуства и подвига. Она заузима централно место како у изграђивању духовног живота монаха и лаика, тако и у академском изучавању Православног богословља. Ова књига је просто непресушна православна мудрост.
Лествица преподобног Јована садржи све вештине савлађивања духовних препрека и ђавољих замки. Она искрену и боготрагајућу душу узноси по степеницама подвига према Богу и тако приводи обожењу. Ова књига као да надгледа тежак духовни рад подвижника, било да је у манастиру или у свету, и када наиђу препреке и искушења она је ту да освежи, укрепи, и подигне; да да снаге за даље узношење према Господу нашем Исусу Христу.
Молитвено се надамо да труд наше благочестиве браће на припремању ове књиге неће бити узалудан него да ће се многе душе читајући ову књигу наслађивати благодатном мистиком коју једино садржи света Православна вера.

[протојереј Љубо Милошевић]

• Мишљење о "капуеру"
• Да ли смемо послужити некрштене госте славским житом и колачем који је освештан у Цркви?
• Интересују ме двије ствари: зашто кажемо србски и
  символ? Како да нађем духовника?
• Суштина и значај обиљежавања задушница
• Занима ме какав је став Цркве по питању смртне казне?

Драго нам је што имамо прилику да на нашем веб-сајту објавимо до сада непреведене књиге "Макавеја", које је по први пут на савремени српски језик превео еп. Атанасије. Болно је што на српском језику још увек не постоји православан (правилан) превод Старозаветних књига, и што у постојећем протестантском преводу којим се тренутно служи СПЦ уопште није било Књига Макавејских. Сваки православан Србин - савременик преоводиоца ових књига, остаје велики дужник пред мисионарским трудом еп. Атанасија (Јефтића), који благодаћу Божијом и даље неуморно ради да се у скоријој будућности на нашем језику појави и сав правилно преведени Стари Завет. Помолимо се Богу да га укрепи и што брже овај равноапостолски посао приведе крају.

Са великим задовољством објављујемо ове Књиге и очекујемо да ће многима да буду од велике духовне користи. Признајемо да је било у плану да се то уради много раније али презаузетост људи који су их припремали није то дозвољавала и зато искрено позивам да изразимо посебну молитвену благодарност онима који су у великом труду и љубави за овај сајт одвојили своје драгоцено време и учинили да се ове књиге на њему појаве.

[протојереј Љубо Милошевић]

Велика су унутрашња превирања у Православној Цркви која су проузоркована неканонским и једностраним увођењем новог календара у њен богослужбени живот. То је узрок и исход раскола који се додирује скоро сваке помесне цркве. Многи, па и аутор ове књиге "Заблуде расколника тзв. Старокалендараца", не негира нити оправдава тај хаос, али такође нико од искрених чеда Цркве не може да затвори очи пред наметљивом секташком еклизиологијом радикалних "зилота" који врбују многе духовно полуобразоване или сасвим необразоване православне душе. Потреба за једном оваквом књигом била је просто неодложива, и радујемо се труду наших чланова који су се потрудили да је уреде у електронском формату за сајт светосавље.

Писац је заиста критичан према онима коју ревнују више православног разума, али не може а да се не примети да се у тој критици поткрадају неке мисли које долазе у сукоб са неким историјским околностима у којима се Црква налазила, претежно мислећи на неопрезно уплитање у "руски проблем" за који се зна да је он раније иначе мислио и чак писао о њему. Такође није могуће да се под видом каноничности негира та иста канонска потреба да се смирено и у духу Цркве сведочи о наметнутом расколу православном Грчком народу (Румунском и Бугарском), на шта је здрава и светоотачка еклизиолгија чистосрдачно инспирисала епископат РЗПЦ, мада преценивши своје мугућности а још више искреност грчких старокалендарских група. Бојимо се да је владика Атанасије невољно и набрзо поменуо овај проблем не успевши да се сачува од падања у противуречност са својим ранијим као и канонским мишљењем ондашње Цркве.

Владика ставља наводнике на реч "старокалендарци" што јасно говори да он није против старог календара нити канонске Пасхалије него је само против лажног или неспособног сведочења о календару као и плодне борбе против екуменизма.

Ваља поменути да је овај проблем изразито тежак, тежак до те мере да многи избегавају да се са њим суоче, и зато еп Атанасију треба изразити само похвале за решеност да православном хришћанину открије да питање календара није догматски проблем а још мање јерес.

Због све већег изражаја секташког духа тзв. православних "зилота", и њиховог неуморног рада - заплашивања и збуњивања неупућених православних срба ова књига се широкогрудо препоручује свим нашим члановима и читаоцима.

[протојереј Љубо Милошевић]

• Да ли цена студирања на Богословском факултету доприноси потпуној негацији наше вере и онога због чега је Господ Исус Христос дошао на земљу?
• Шта Библија каже за људе који никада нису чули њезину реч?
• Мишљење о филму "Passion of the Christ"?
• Да ли крштени кум може бити и венчани?
• Релативност времена у Библији
• Какав је став цркве по питању жена које у браку држе завет безбрачности?

• Цјеливање иконе у цркви, нафора и просфора.
• Да ли се све може и мора опростити или заборавити?
• Да ли пушачи могу да се причесте?
• Да ли ће Господ у свом другом доласку доћи рођењем као и у првом?
• Православна Црква и тетоваже
• Однос Православља према ношењу црнине и слављења Великих Празника у време жалости.
• Шта представљају троугао и око изнад Св.Арх.Михаила на иконама?
• Куповина нелегалних ЦД-а.
• Како се пости средом и петком у току године?
• Шта је Источни петак?

• Да ли је гријех постити краће него што је предвиђено?
• Како да се спасавам јер врло често падам у стање депресије?
• Борба са богохулним помислима..
• Да ли се вожња владика у скупоцијеним аутомобилима коси са хришћанским начелима?
• Да ли је исправно одрећи се своје вјере и ући у брачну заједницу са другом који је друге вјероисповјести?

• Проблеми у браку моје сестре..
• Per si или per tu у поздраву "Помаже Бог!"
• О Кумранским записима..
• Заинтересираност пријатељице о Јоги..

Предлажемо нашим читаоцима први пут на српском језику објављене проповеди и беседе једног од последњих стараца славне Оптинске пустиње, која је просијала велике праведнике, и то ни мало случајно у времену великог гоњења на Цркву Христову на просторима Русије. Преподобни Никон (Бељајев) прибројан је хору светих 1996 г., са осталом братијом - тим заиста земаљским анђелима ове свете обитељи и стожера православне духовности тог предбурног а и бурног времена Руске Цркве. Својим светим животом овај праведник, а исто тако и исповедник вере, духовно је хранио велику породицу у временима најљућег диоклециановог мача који је висио над главама православног Руског народа. Баћушка Никон откривао је велику духовну драгоценост у читању духовних књига и та љубав је осведочена и његовим последњим записаним речима: "О каква се лепота налази у духовним књигама". И заиста, та лепота се и даље крије у оваквим књигама али се она данас мање открива, а посебно због погрешног улагања драгоценог времена на ствари које су сасвим небитне, чак и опасне за наше спасење.
[протојереј Љубо Милошевић]

• Брига за пријатеља који посјећује муслиманског хоџу..
• Борба са богохулним мислима..
• Може ли калуђер обавити свету тајну крштења, и да ли родитељи новокрштеног морају бити вјенчани?
• Може ли римокатолик бити кум на крштењу?
• Зашто православни свештеници носе браду?

• Како је од Адама и Еве настало цијело човјечанство?
• Како да помогнем колегиници коју је лоше друштво одвукло на пут дроге?
• Оче, као да се нисам припремио за причешће онолико добро колико сам могао..
• Интересује ме да ли је исти начин употребе воде освећене на Крстовдан (19. јан по новом) и воде освећене на Богојављење (20. јан)?
• Јавља ми се страх од смрти својих најближих као и од моје смрти. Како превазићи такво стање?

• Да ли заиста неко ко није постио на води иако пости цео пост на уљу, не може да се причести?
• Шта је суштинска разлика коју је направило католичанство у односу на изворно Христово учење?
• Зар није субота седми дан а не недеља?

Установљена Христом на Тајној вечери, Црква доживљава актуализацију на дан Педесетнице, када су ученици Христови савршили прву Евхаристију. Првом творењу од Бога у Сину и кроз Сина одговара ново творење "у Христу" у Духу и кроз Духа. Старозаветном ученичком ишчекивању месијанског царства Христос супротставља чекање "обећања Духа" (Дап. 1, 4). Од Свете Педесетнице отпочиње творачко деловање Духа. Дух већ делује, и зато Царство не само што ћe доћи, него je већ дошло, пошто je Дух залога тога Царства. У Духу и кроз Духа отпочело је постојање Цркве.. [даље..]

• Како треба да посте трудне жене у овом посту и за свето причешће?
• Објасните ми католички аргуменат који тврди да је Христос дао посебну власт ап. Петру?
• Молим вас да ми лепо појасните како и када треба да се крсна слава преноси?
• Шест дана ради... Да ли је обавезно да недеља буде дан одмора?
• Сагрешење према ближњима
• Крштење мале дјеце, тј. новорођенчади

• Да ли је наше крштење правилно?
• Колико пута се причестити у току поста?
• Зашто православни Срби славе светитеље?
• Читање акатиста
• Побратимство
• Библија и Коран

• Да ли је наше крштење правилно?
• Колико пута се причестити у току поста?
• Зашто православни Срби славе светитеље?
• Читање акатиста

• Доживљај при првом примању св. Тајне Причешћа
• Неутврђеност у Вјери и св. Тајна Крштења?
• Како ће се судити на Страшном Суду онима који су већ послије смрти одређени за Пакао или Рај?

• Како да пронађем духовног оца?
• Резање славског колача уочи Крсне Славе?
• Како постити?
• 3ашто жене не смију у олтар?

• Како искрено и стварно да нађем веру у Бога?
• Причешћивање и одлазак жене у храм за вријеме менструалног циклуса
• Односи родитеља брачних парова
• Зашто носимо бројанице на лијевој руци?

• Како победити страсти?
• За које постове треба узимати благослов од свештеника?
• Страх ме је да Бог неће прихватити исповест мојих грехова, ако их све не набројим пред причешће. Да ли Бог прашта све грехове?
• Покривање главе жена у храму