Носталгија

Питање:
Драги Оци, помаже Бог! Желео бих да ме посаветуете, а моје питање гласи: Да ли је грех понекад бити носталгичан за неким прошлим временом. Наиме кад моји пријатељи и ја, пошто смо на различитим крајевима света, дођемо у домовину неизбежна је прича о лепоти нашег дружења кад смо били деца, и скоро увек западнемо у неку монотонију на крају приче. Неки се баш онерасположе. Морам признати да се и ја не осећам баш најбоље кад се сетим тог прелепог времена. Ипак смо били као једна породица. Без обѕира на данашњу комуникацију сви патимо што нисмо у Србији. Искрено се надам да чемо се вратити једног дана мада је то за сада неоствариво. Пуно пута себе питам да ли сам незахвалан, и да би можда могао лепо да живим у Србији, али кад размислим тамо никад не бих могао да оснујем породицу. Стога сам се одлучио да одем. Свако добро од Бога,
Немања


Одговор:
Христос се роди Немања, Ово твоје питање сам и ја сам себи постављао јер и ја не живим у отаџбини и био сам у ситуацији као и ти. Господ зна зашто смо ми отишли јер буди сигуран да је све по Његовом промислу. Не би требало да кад се сретнеш са својим пријатељима да падате у монотонију, јер вероватно имате данас лепих тренутака о којима можете да причате. (ваше породице, дечица итд…) за сад је тако знај да је Господња земља свуда све од нас зависи да ли можемо себи да надокнадимо одвојеност од куће. Ја видим код људи који су дошли овде као мали или овде рођени да не мају неку посебну жељу за повратком, али ми скоји смо као “матори “отишли одоздо, како више старимо, то нам је Србија све милија. Господ зна можда се и вратимо у нашу земљу да своје унуке тамо негујемо, за сад нам остаје да се молимо Богу да тамо у нашиј драгој отаџбини буде боље и да оном народу који је доле остао најзад сване. С поштовањем о.Драган

Comments are closed.