НОМОЛОГИЈА

 

НОМОЛОГИЈА
 
СЕЈАЧИ ВЕТРА
 
1. Ко вјетар сеје, буру жање, реч је библијска. Ову реч је у пуној мери потврдила Европа својим грозним искуством. Она је сејала лажну науку као ветар и жњела је буру за буром. Жање је и данас, и жњеће је све дотле докле не одбаци ветрове лажне науке о природним законима и не призна морални закон Божји као једини постојећи закон.
2. Постојала је наука и пре европске науке. На високом ступњу била је она у старом Египту, у Арабији, Индији и Китају. И код Феничана, Вавилонаца, Персијанаца и Мексиканаца. Европа је много од њих позајмила и наследила. Од памтивека човек је испитивао себе и свет око себе. Само никада и ни у једној другој цивилизацији научници нису сматрали природу за законодавца нити су веровали у природне законе. Видели су ред и поредак у природи, и називали су то редом и поретком, али не природним законима.
3. Од великог је интереса питање шта је навело и завело учитеље европске науке да ред и поредак у физичкој природи назову законима. Какви су их узроци побудили, да поред моралних закона прогласе и природне законе, или, што је још горе, да законе уопште пренесу са терена моралног на терен физички?
4. Ко познаје историју верских ратова у Европи, историју дробљења цркве на безбројне секте, и борби између клерикализма и антиклерикализма, с једне стране, и ко познаје историју научних открића у модерној Европи с друге стране, тај може дати доста јасан одговор на постављено питање. Одговор би био: два су узрока, прво морална ослабелост западне цркве као носиоца и тумача моралног закона Божјег, и друго страх људи пред величином васионе.
5. Ништа опасније није него кад клир једне цркве ослобађа себе извесних моралних обавеза док их у исто време намеће осталим верним; или пак када строге и јасне заповести Божје разводњава, ублажава и замењује извесним обредима и материјалним жртвама без истинског покајања за грехе и без исправљања; или најзад кад се стреми да управља политичким и економским и свим другим пословима друштвеним и државним.
6. А то су све познате аномалије у историји западног човечанства, и то аномалије не тренутне него вековне, и не спорадичне него систематске. Није чудо што се због тога савест западњака збунила и узбунила,и што су учени људи почели над погаженим моралним законом Божјим тражити друге неке законе у васиони. Само што бежећи од једнога зла они су пали у друго.
7. И сам се Господ Бог, једини Законодавац јединога закона, закона моралног, узбунио против сличних аномалија код старозаветног народа. Свој гнев изразио је Он кроз пророка Исаију овим речима: Сит сам жртава паљеница… Не приносите више жртве залудне; гадим се на кад; не могу подносити безакоња и светковине…и кад множите молитве ваше, не слушам, Зашто? Јер руке су ваше пуне крви. Како тек да се не узбуне и Бог и људи против таквих аномалија у новозаветној цркви на Западу?
8. Други узрок, рекосмо, био је страх пред величином васионе. Од времена великих астронома Коперника и Кеплера пространство васионе проширило се погледу људском, наоружаном телескопима, до неслућених и страховитих размера. Па број новооткривених звезда и сазвежђа, па огромни обим неких од њих – све је то испунило душе људске страхом и трепетом.
9. Шта је онда земља, и шта човек на земљи? Пред визијом такве једне несањане и горостасне васионе земља се чинила као зрно песка на пешчаној обали морској, а човек као једна невидљива тачка на том зрну. За учене посматраче такве васионе и земља и човек пали су на барометру вредности до близу нуле. Синајске таблице закона поново су разбијене пред идолом васионе. Проповед на гори проглашена је за сањарију “Најбољега од синова људских”.
10. Европски тумачи нове васионе поклонили су се пред овом као пред свемоћним идолом. Васиона им је изгледала толико велика, да се ни Бог није могао замислити већим од ње. Није онда големо чудо, што је васиона проглашена од њих многих за једино божанство, за јединог законодавца, за једини извор и узор свих закона. “Бог или природа” (Deus sive natura) – то је постало Вјерују многобројних научника и философа у Европи.
11. Но требало је пронаћи и кодификовати те измишљене законе тога немуштог законодавца. И на том послу почели су се научници европски надметати и препирати. Но казна Божја ишла је уз њих као сенка уз тело. А казна се састојала у томе што је свак од њих мислећи да сабира законе природне од саме природе наметао маштом своје законе природи. Отуда судари, разногласице и препирке око природних закона испуњавају и књиге и универзитетске учионице, и лабораторије и сву атмосферу европску.
12. Најзад све што је од тих научника саграђено од цигала разних природних закона срушено је као кула вавилонска у наше дане од самих научника, као што смо то раније видели. “Наука се данас налази у једном ћорсокаку”, изјављује један од великих савремених научника. Васионски сфинг показао је неку нову ћуд, стресао је са себе сву прашину људских мишљења и нагађања о себи и полупао у парампарчад све таблице природних закона обешених му о врат. То је реакција природе против лажних теорија и против омаловажења моралног закона Божјег.
13. Сејачи ветра због тога су се сада постидели и испод стида почели изговарати реч Бог. Јер ова реч сад и њима постаје једини преостали кључ за откључавање васионских тајни. Али од посејаног ветра дигла се бура невиђена и незапамћена. Чак и кад сејачи ветра потпуно престану сејати ветар, бура ће још дуго трајати. Исто као и бура морска, подигнута ветровима, што траје и када се ветрови стишају.
14. А бура коју Европа данас жање заиста је небивала. Тешко је наћи израза да се опише у целости та бура. Јер је она захватила сам корен душе човечје, па је ударила по породици, по граду и селу, по школама нижим и вишим, по књижевности, по уметности, по политици, по друштвеном строју, по међународним односима, по пријатељству, по човечности, по стиду, по чедности, по светитељству и херојству као идеалу хришћанском, по свим вредностима.
15. Лом и слом свега узвишеног, свега божанског у човеку и међу човеком и човеком, остављала је та бура иза себе докле је год захватала. Од све оне племенитости, однеговане хришћанским духом и моралом у времена стара, преостало је само нешто што је личило на градом бијено жито. Лаж и насиље, измилели су из својих скривених ложа и слободно и разметљиво су пошетали по широким улицама, у подне, под тогом “натурализма”.
16. Натурализам је значио у књижевности опис неморала, у уметности и у моди бестидну голотињу, у гостионици и кухињи презирање поста, у браку телесну везу брзо кидану, у породици самовољу млађих, у пословима надметање у лукавству, у друштву борбу пошто пото,у политици отимање о власт и богатство, у међу народним односима захват туђега било вештином било силом.
17. Школа европска пак била је главно жариште, главна цитадела натурализма. А натурализам је значио у основи одрицање Бога и моралног закона Божјег, а веровање у природу и у законе природе. Видећи у какав хаос и у какву пропаст натурализам вуче европско човечанство уопште, неки научници покушали су прописати ипак некакав морал, или некакву етику за људе. Писали су књиге о “Природном моралу”, или о “Моралу без санкција”, или о “Хуманости као социјалној етици” или о “Социјалној етици у светлости природних наука” и томе слично. То су биле етике без ауторитета, без светлости и моћи, али ипак етике, које су бар показивале забринутост због мутне поплаве натурализма.
18. То су биле прегршти песка којим се хтела зауставити поплава после порушене бране. А брана, вековечна брана, изграђена је била чврсто од моралног закона Божјег. Никаква сила није могла да замени ту брану, а најмање измаштана теорија о природним законима.
19. “Живети сходно природи”, било је гесло натурализма европског. То се није разумело као да човек треба да живи сходно својој духовној и моралној природи; јер то би неминовно водило оном врховном идеалу истављеном пред човечанство кроз заповест: Будите савршени као што је савршен Отац ваш небесни. Не, него се оно гесло разумело као да човек треба да живи онако како живе остали живи створови у природи: да буде савршен у лукавству као лисица, и у суровости као вук, и у подмуклости као змија, и у прождрљивости као једна позната домаћа животиња, и у сексуалности као једна друга позната домаћа животиња, и у отмичарству као јастреб, и у мржњи и убијању свога порода као неке друге перушине, и најзад, у самоубиству као скорпија онда кад сав натурализам изневери. А он мора пре или после изневерити као и свака лаж.
20. Хришћанске масе народне давале су отпора ученом натурализму бранећи се вером и бранећи своју веру. Али лордови натурализма у науци и у књижевности и у уметности и у приватном животу својим начинима – нимало одабраним – поткопавали су савест и свест народну сејући по души народној свој ветар, да би се после заједно с тим народом нашли као жетеоци буре.
21. Но иако је баш у наше време бура на Западу достигла врхунац свога беса, ипак не треба нам очајавати за Западом, него нам пре треба “плакати за собом и за децом својом”. Јер зли ветрови сејани злом науком у 18. и 19. столећу на Западу почели су се утишавати у наше дане. Савремени носиоци науке у великим народима Запада одвојили су се потпуно од својих претходника, оних великих сејача ветра, од пре пола столећа и одрекли се њиховог натуралистичког апсолутизма. Они истина још нису сели украј ногу Исусових као Марија али су оборили главе пред “Богом невједомим”.
22. Међутим, зли ветрови науке из 19. века тек сад дувају свом жестином над источном хемисфером, над Балканом, над Русијом, над Индијом и Китајем. Као лањска мода великоградска што постаје овогодишњом модом паланачком, Класичан пример тога пружају нам у наше дане неке земље у овој хемисфери, хришћанске и исламске. Науку од пре сто година поставили су “нови” људи тих земаља за темељ “новог” друштва, нове државе. Међутим, од те науке није остало ни слова које наука XX века није одбацила као преживљену старудију или као лажну маштарију.
23. Срећом многомилионске масе народне на овој источној хемисфери још знају само за морални закон, иако деца њихова “бубају” по жалосним школама лажну и опасну науку о природним законима. Треба нам се молити Господару жетве, да стукне од наших страна сејаче ветрова и спасе Исток од надвигнуте буре. Да би опет са Истока грануло Сунце Правде за сав род људски.

One Comment

  1. Postovani,
    gde mogu da kupim knjigu Nomologija?
    Hvala, pozdrav