Питање:
Pomaže Bog, moj najveći problem je nedostatak novca, i taj problem se odražava na sve ostale segmente mog života: studiranje (nemam dovoljno koncentracije) , bavljenje sportom, viđanje sa poznanicima i prijateljima, jednostavno na moj celokupan odnos prema životu i okruženju, a u isto vreme što me najviše muči ne mogu da se uzdržim od svojih telesnih strasti i pohota koje ponekad odlaze u krajnost, a ta krajnost se u psihologiji smatra seksualnom devijacijom.Sve to je takođe prožeto sujetom.Želim da nađem pravac i da nađem put ka spasenju, da nađem mir svojoj duši, ali često zalutam, zaustavim se i ne znam gde ću, potonem u očaj i razočarenje, osećam se slabićem.Ne mogu sebe da nateram da se obratim svešteniku jer imam tremu od tog obraćanja.Odlazim inače kod psihijatra, daje mi korisne savete, pijem lekove, ali sve to ide u krug…potrudio sam se da budem što kraći i jasniji, nadam se da ste razumeli šta me muči pa vas molim da mi date podršku u mojoj borbi. Unapred hvala, želim vam mir Božji i večno spasenje
Далибор
Одговор:
Драги брате, и поред настојања да будеш кратак у свом обраћању за савет, написао си, мало несређено, читав низ питања, на које ћу покушати да Ти одговорим. Кад сам ја, пре пола века, студирао у Београду, најбољи студенти су били они који су имали најмање новаца. Они су се трудили да што пре заврше факултет, како би се ослободили беде и што пре запослили. И онда је било “татиних синова”, који су били добро ситуирани, имали станове и гарсоњере (ако су били из унутрашњости) , али им је просек студирања био и до осам година. Да ли Ти мислиш, ако би имао довољно (ма да је “довољно” релатино) новаца, да би све било у реду: имао би концентрацију за учење и полагање испита, могао би да се бавиш спортом, да излазиш са пријатељима, једном речју, био би срећан. И то са новцем који Ти не би зарадио, већ од некога добио. Та срећа са новцем би била краткотрајна и имала би лоше последице по Твоје студије. Боље је да се “пружиш према губеру”, да средства за преживљавање искористиш како би што пре завршио факултет, изласке са пријатељима сведи на најмању меру, обзиром да Ти је најважнији циљ што брже осамостаљење, завршетак студија и запослење. Психолошко стање сексуалне девијације је потпуно у Твојој власти, Ти си господар својих осећања и жеља и својом чврстом вољом можеш их ставити под контролу. И боље би Ти било да одеш код свог надлежног свештеника, да се са њим посаветујеш, него да пијеш таблете, које Те могу одвести у другу зависност. Поготово што Ти тежиш и спасењу своје душе, желиш да нађеш душевни мир. Молитва и духовно созерцање, а свештеник ће Те на то упутити, помоћи ће Ти да се као личност одржиш у сплету околности у које си упао. Нема разлога да се плашиш одласка код свештеника, јер он је Твој душебрижник, задужен за бригу о верницима своје парохије. Да сада повежемо почетак и крај Твога обраћања: у почетку Твоја преокупација је новац, а на крају жеља и тежња за спасењем, за духовним миром и страх од разочарења и сопствене слабости. Можда си прочитао у Светом јеванђељу Христов савет: Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзети, а другога љубити, или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамони (новцу) (Матеј 6, 24) . Мислим да Ти не треба никакав коментар на овај Христов савет. Жудња за новцем и жеља за спасењем не иду заједно, једном се мора дати предност. А Христос нам је и рекао чему треба дати предност: Него иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати – потребна материјална добра (33) . Драги брате, крени у цркву на Свету литургију, слушај поуке свештеника, припремај се за причешће, пођи код свештеника на исповест, чешће се причешћуј, а нека Ти ниједан дан не прође без усрдне молитве, било уз помоћ молитвеника или својим речима. Разговарај са Богом и уверићеш се да нема поузданијег саговорника од Њега. А Бог Те тражи, он стоји и куца на врата Твога срца и чека да му их отвориш. Нека Ти је души и телу благословен и користан овај Велики часни пост, који ће нас све увести у радост васкрсења Христовог. о. Душан
