НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

 

НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ
 

 
О “КРШТАВАЊУ ОГЊЕМ”
 
Шта значи “крштење огњем”, о коме говори св. Јован Претеча?
 
A. E., Г. Москва
 
Одговор: Слушаоци проповеди св. Јована Претече позивају се да живе између два крштења. Пре свега то је крштење у води, за остављење грехова, које Претеча савршава у пустињи. Но, ово прво крштење није и последње. После Јована долази Христос, силнији од њега и неупоредиво већи. Он ће крстити Духом Светим и огњем, који спаљује све што не доноси плодове достојне покајања. Међутим, овај огањ не умртвљује, већ оживљује, јер је ово Сам Дух Свети. Он очишћује од штетних примеса и својом пламеношћу растопљује као челик у ватри, како кажу св. оци, да би одлио нову форму и чврсто сјединио са Собом.
Христос је примио два крштења. Прво је било такође у води од Претече, но много делатније него код других. Над Христом су се отворила небеса и чуо се глас Оца Небеског, Који Га је крштавао погруженог у Своју љубав: “Ово је Син Мој љубљени” и помазујући Га Духом Светим, Који ће од тада за свагда пребивати на Њему.
Ово прво крштење Христово такође неће бити последњим. Оно само отвара пут ка Његовој Пасхи. И Он ће ићи, све док не достигне друго, сверешавајуће крштење – крштење Својом крвљу, у водама смрти. Ово крштење Он ће тако силно желети, да ће се душа Његова мучити, док се оно не саврши (Лк. 12,50).3апочевши у водама Јордана, крштење Господње ће се завршити у Пасхи Његових Крсних Страдања и Славе, у тајни искупљења и преображења човека да би постало источником нашег крштења.
Ми смо такође примили св. тајну крштења и то пре свега у води много дубљој од оне у којој је крштавао Претеча, зато што она садржи у себи сву пуноћу двојног крштења Господњег: крштења у Јордану, које Га је јавило возљубљеним Сином Божијим и крштења примљеног у мукама смрти и радости Васкрсења.
И за нас ово такође неће бити последњим крштењем, јер за ученика Христовог постоји друго крштење – крштење Духом Светим и огњем, ка којем он увек тежи. Ово крштење завршиће се сусретом са Христом, познањем Христа, које га за навек приопштава Крсту Христовом и Васкрсењу, уподобљавајући његову трулежну природу слави преображења Господњег.
На тај начин ми такође живимо између два крштења. Ми смо већ све примили у првом, али само у зачецима. Читав живот наше вере постоји ради тога да би се пројавила скривена сила Божанског огња који смо примили. Он започиње малом искром и неприметно тињајући, разгорева се, ако га ми не гасимо одступањем од завета крштења, и запаљује све чега се дотакне. Овај огањ је Сам Дух Свети, Који нас распаљује небеском љубављу, чистећи у нама све што омета ову љубав. Овај огањ чини нас послушним вољи Божијој и сједињује нас са Богом, Који је сагласно Писму, “огањ који прождире”.
Овај огањ је огањ Христов. Господ је дошао да би га донео на земљу, и како Он жели, да се овај огањ што пре разгори (Лк. 12,49). И ово крштење је такође крштење Господње. Господ га је примио у Својој Пасхи и сада само једно иште – да се она саврши у животу сваког од нас.

One Comment

  1. Бранко Милошевић

    Какав несувисли одговор. Због језуитског духа у високим слојевима друштва и црквеним великодостојницима Послат је овај свети човек. Толику мржњу коју показују комунисти, западни либералисти и екуменисти и толики склад у мишљењу запањује и освешћује.