НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
ЗЛИ ДУХ ПОСТАВЉА МНОГЕ ЗАМКЕ ДА ТИ РАЗОРИ ДУШЕВНИ МИР: ЧУВ АЈ СЕ!
 
Наш непријатељ зли дух радује се када се душа узнемири и срце узруја. Зато се стара да по сваку цену узмути душу. Прво што предузима јесте голицање самољубља да би се човек поново занео собом, да би тако одступила од њега благодат која је одржавала и чувала унутрашњи мир. Зато нам убацује мисли да је све што у нама изгледа добро задобијено нашим трудом. На тај начин удаљује од нас смерност и простоту, ствара расположење да придајемо себи већу цену, да мислимо о себи да смо нешто важно и да превиђамо дејство Божје благодати, без које нико не може ни име Господње назвати, као што сведочи св. Павле кад каже: Нико не може Исуса Господом назвати осим Духом Светијем… (I Кор. 12,3). Ова се благодат даје свима вернима и њено присуство служи као знак да је неко прави верник. А кад је верни прими не чини и не може чинити ништа истински добро без њене помоћи. И она је по Господњем обећању увек с хришћанином и непријатељ не може ништа учинити против човека док је она у њему.
Зли дух се зато и стара да је по сваку цену одстрани, и прво што чини у том правцу јесте, као што је речено, наговарање човека да цени себе и да не мисли за себе да је ништа, него да је нешто и то нешто важно. После тога утиче на човека да мисли да је бољи, ревноснији и богатији делима од других. Кад успе да усади такво мишљење у човеку, зли дух га гони да осуђује и презире друге, после чега неизоставно долази гордост.
Све се ово може догодити у срцу у један трен. Благодат одмах прекида своје дејство и као последица тога долази необраћање пажње на своје погрешке, слабљење ревности, ницање празних, а затим и страсних помисли, распаљивање страсти чим је нераздвојна бура у срцу. – Унутрашњи мир је изгубљен.
И ако се онај кога ово задеси прене, враћа се себи, смирује се, каје и молитвом успоставља старо расположење у души. Зли дух је прогнан, али он не малаксава, него опет и опет приступа с истим искушењима и истим циљем: да наруши унутрашњи мир.
Кад ово знаш, онда супротстави покушајима непријатеља будно чување себе, по речи Господњој: Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст (Мат. 26,41). Пази на себе да ти се непријатељ не би прикрао, покрао те и лишио те великог блага, то јест, унутрашњег мира и душевне тишине.
Зли дух покушава да наруши душевни мир јер зна да душу лакше може склонити на нешто рђаво када је узнемирена. Зато чувај свој мир и знај: када је душа мирна, зли дух нема приступа к њој; она је тада готова на свако добро и чини га радо и без напора.
Да би лакше успевао у чувању унутарњег мира старај се да унапред наслутиш прилажење непријатеља. Прилажење непријатеља је самоуверена мисао. Зато постави себи за правило да одбијеш сваку мисао која умањује у теби уверење да све што је добро долази од Бога. Буди свестан да без Његове помоћи не можеш ни у чему успети и да зато једино на Њега мораш полагати сву наду.
Дело Духа Светога у нама јесте да приводимо своје душе у свим случајевима у јединство с Богом распаљивањем љубави према Њему и надом у Њега. Све што је овоме супротно дело је непријатеља.
Он употребљава сва могућа средства да растроји душу: наводи сувишна страховања на срце, повећава душевну немоћ, не даје души да сачува побожна расположења и да буде правилно настројена приликом молитве, исповести и св. причешћа, утиче на њу да у свему томе учествује без љубави, да оскудева у религиозним осећањима и да остаје без духовних сладости које долазе од молитве и других духовних занимања, и да због тога пада у безнадежну тугу. Намеће јој мисао да ускраћење тих радости није пустио Бог ради њеног добра, него да сва њена дела и напори не воде ничему и да је зато боље одбацити све.
На крају је доводи до толике заблуде и безнадежности да почиње и стварно мислити да је све што чини некорисно и бесплодно и да ју је Бог сасвим заборавио и оставио.
Но ту је очигледно у питању обмана. Нека душа осећа хладноћу и оскудицу религиозних осећања, али без обзира на то, она може чинити добра дела руководећи се вером и наоружавши се светим трпљењем.
Уосталом, да ти не би служило на штету то кад Богу буде угодно да ради твог добра попусти на тебе одсуство духовног осећања и сладости, изложићу ти у идућем поглављу каква добра долазе од трпљења за то време да би се научио да не губиш душевни мир и да те не савлада туга када будеш страдао од сличног напада.

Comments are closed.