НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
ДА БИ СЕ ЗАДОБИО МИР СРЦА ТРЕБА ИЗБЕГАВАТИ ПОЧАСТИ И ВОЛЕТИ СМЕРНОСТ И СИРОМАШТВО
 
Ако желиш да добијеш мир у срцу, уђи у срце кроз двери смирености: другог улаза нема.
А да би добио смерност, приморај себе да примаш све непријатности и све невоље као рођене сестре и да по сваку цену избегаваш славу и почасти. Више воли да те сви понижавају, да нико не зна за тебе, да се нико о теби не стара до једини Бог.
Учврсти у себи уверење да је једино твоје добро и уточиште Бог и да је све остало само трње које ће ти, ако га привијеш на срце, причинити смртоносне повреде.
Ако се догоди да ти неко нанесе увреду, не жалости се него је поднеси с радошћу и буди уверен да је тада Бог с тобом. И не жели друге части и не тражи друго до да страдаш за љубав према Богу и за оно што служи на Његову славу.
Приморавај себе да се радујеш када ти ко нанесе увреду, или те осуди, или покаже презир према теби. Под том се срамотом и омаловажавањем скрива велико благо.
Ако радо примаш увреде и презир, ускоро ћеш постати богат духовно, што неће ни слутити онај који ти је то доброчинство учинио, то јест, онај ко ти је увреде нанео.
Не тражи да те неко у овом животу воли и цени, да би лакше и не обазирући се ни на кога пострадао с Христом распетим.
Чувај се себе као највећег непријатеља и не поводи се за својом вољом, својим умом, ни за својим укусом и осећањем, ако не желиш да изгубиш себе. Држи зато увек у приправности оружје против себе и кад ти се воља поведе за нечим, ма то било и нешто свето, остави то са најдубљом смерношћу пред Богом и умоли Га да буде Његова а не твоја воља. Учини то с искреним и срдачним предавањем себе Њему без имало самољубља, јер сам не можеш учинити ништа за своје спасење.
Чувај се привидно светих помисли које распаљују неразумну ревност и о којима преносно Господ говори: Чувајте се од лажнијех пророка, који долазе к вама у одијелу овчијему, а унутра су вуци грабљиви. По родовима њиховијем познаћете их (Мат. 7,15). Род је чама и пропаст духа.
Знај да је све што те удаљује од смерности и унутрашњег мира, ма под како лепим видом долазило, само лажни пророк који се прикрива овчијим рухом, то јест, лицемерном ревношћу да са тобом учини добро ближњима. Заиста је грабљиви вук оно што те лишава смирености и спокојства, јер је ово двоје неопходно човеку који се труди да успева у духовном животу. Зато, уколико дело по спољашњости већма изгледа свето, утолико га строже, али не и непријатељски, испитуј.
Ако ти се који пут догоди да у оцењивању погрешиш, не падај духом него се понизи пред Богом и увидевши своју немоћ, извуци из тога за себе поуку за будућност. Можда је то Бог допустио само да би смирио извесну црту гордости која се у теби крије а ти је и не знаш.
Када осетиш да ти душу рањава убод какве страсти или страсне мисли, не збуњуј се већ удвој пажњу и постарај се да је не пустиш у срце, него нека оно увек буде чисто пред Богом. Ако ти пак срце буде чисто у њему ће живети Бог и твоје ће духовно настројење бити исправно. Храбри у тим моментима своју душу убеђењем да све што бива с тобом и у теби бива ради испитивања и за поуку да би се научио да распознајеш шта је за тебе спасоносно, те да се тако удостојиш венца правде који ти је спремљен од Бога.

Comments are closed.