НЕСВЕТИ А СВЕТИ (И ДРУГЕ ПРИЧЕ)

НЕСВЕТИ А СВЕТИ (И ДРУГЕ ПРИЧЕ)

ОВО ПОГЛАВЉЕ МОГУ ДА ПРЕСКОЧЕ ЧИТАОЦИ КОЈИ НИСУ УПОЗНАТИ С ДОГМАТСКИМ БОГОСЛОВЉЕМ

Кад се само сетим каквих је стараца у она совјетска времена било!
Један мој познаник, иначе старообредник, причао је како су га једном, у својству службеника централне управе Староправославне цркве, послали у главни град округа, да ли беше Кујбишев или Свердловск, није ни битно, да кришом обави неке старообредничке послове. По доласку, као што је ред, он пре свега оде у Извршни комитет округа провинције, да се јави локалном референту за верска питања.
Иван Спиридонович Толстопјатов (тако се звао надлежни) прими госта у свом кабинету и до најситнијих детаља испита га о циљу доласка. Затим га је дуго цедио о ситуацији у старообредничким фракцијама, чак се распитао и за јужноамеричке заједнице. И тек кад из посетиоца исцеди све што му је било потребно, он му великодушно објасни како да дође до Улице Кларе Цеткин, где се налазила локална беспоповска црквица.
Ослободивши се Ивана Спиридоновича Толстопјатова мој познаник се упути у град, брзо пронађе ту уличицу, а у њој накривљену дрвену кућицу, преправљену у храм, с куполицом и крстом. А поред црквице, на узвишењу од земље – седи неки деда. Биће да му је близу деведесет. Брада широка, кратак капут, све као што је ред. Греје се деда на сунцу и моли се Богу. Између прстију полако провлачи “лестовку11, старообредничке бројанице од коже. Посматра непознатог дошљака добродушним погледом, али потпуно равнодушно. Одмах је било јасно: тај деда је у животу свашта видео.
– Помоз Бог, оче! – поздрави га мој познаник.
– Бог и теби помогао, ако се не спрдаш.
– Ти си, изгледа, настојатељ[1] овдашњи?
– Тако некако – прихвати деда.
– И? Како је? Како се ви овде борите? Иде ли народ у цркву?
– Иду старци.
– А омладина?
– Омладина све више на игранке и у биоскоп.
– М-хм… А осим вас и Патријаршијске цркве, има ли још кога у граду?
– Од свега по пар, као у Нојевој барци – замишљено одговори старац. – Сви смо ту: и ми, и никоновци, и католици, и баптисти, и јудаисти, и муслимани. А над свима нама један и недељив: Иван Спиридонович Толстопјатов!

Превео Милан Радовановић


НАПОМЕНЕ:

  1. Код старообредника-беспоповаца настојатељ храма је лаик (цивилно лице). – Прим. прев.

7 Comments

  1. Бране Нијемчевић

    ”Када памет сазри…” а читаш ове мисли…то је лек за душу.
    Захвалан Господу…Захвалан Тихону…

  2. poštovani,
    zahvaljujem vam na latičnom izdanju ove predivne knjige i molim odgovor kako i gdje je moguće da je kupim za početak 5 komada. živim u Zagrebu (ja sam pročitala knjigu) ali bih ju rado poklonila dragim ljudima koji nažalost neznaju ćirilicu.
    još jednom zahavaljujem i srdačo pozdravljam!

  3. Слободан

    Помаже Бог свима !
    Дали знате имали тонска књига неђе да се нађе !

  4. Хвала Господу Богу на оваквим речима. После првих пар прочитаних страница, отишао сам да узмем себи штампани примерак. Свакако једно од најчитљивијих дела која приближују спознају о Богу.

  5. Светлана

    Слатко насмејала. Добро замислила… И мало заплакала. И поново, поново читала.
    Слава Богу за све!

  6. Slava Gospodu!