Питање:
Помаже Бог. Уредно сам постио Апостолски (Петровски) пост, а ујутро на литургији сам се причестио. Међутим, истог дана сам имао интимни однос са супругом. Пошто је црвено слово и празник, значи да сам згрешио. Због велике раздаљине манастира где је мој духовник, као и због природе посла који обављам, (одем да се исповедим 4 до 5 пута годишње, а он о таквим и сличним стварима не жели да разговара преко телефона) , онемогућено ми је да се иповедим за тај и друге грехове, одлучио сам да сам себи дам епитимију: среда – хлеб и вода, четвртак – пост на уљу, петак – 24 сата без хране и воде, а у недељу на литургији да не узимам причешће. Да ли сам погрешио за одређивање епитимије себи и уопште, каква је епитимија за природу оваквог почињеног греха? Унапред хвала. С Богом. Гаврило
Гаврило
Одговор:
Драги брате Гаврило, тачно је да си учинио грех. Међутим, кад би имао поверење у свог надлежног свештеника, који те је пре причешћа на Петровдан исповедио и који те је причестио, отишао би код њега већ сутрадан, исповедио се, искрено се покајао и он би ти дао “правни лек”, посаветовао и одредио “меру кајања”, а ако треба и епитимију. То би све зависило од тога како би твој парох просудио твоје покајање. А он те и најбоље познаје, као и твоју породицу, он зна твој посао. Овако си поступио слично човеку, који је у организму осетио одређене промене и болове, отишао у апотеку, купио неки антибиотик и почео да га пије без сагласности лекара. Кад на телевизији чујеш да се рекламира нови лек и даје спектар његовог дејства, произвођач ипак на крају упозорава, да се пре употребе треба обратити лекару или апотекару. Добро је имати искусног духовника, али он треба да буде доступан 24 часа на дан (а не само 4 до 5 пута годишње) , као што ти је доступан твој кућни лекар, који по потреби може да те упути код специјалисте. Додатне, ванредне постове, режим и строгост поста одређује духовник (понављам, најбоље да је то надлежни свештеник) . Епитимију, коју си сам себи наложио, не наводећи на које време си себе њој подвргнуо (на пример, велики Господњи празник Преображење је био у петак, када Црква потпуно ублажава пост) , сигурно не би прописао ни најстрожији духовник. Јер, “сухоједеније”, хлеб и вода, а поготово потпуно уздржавање од хране цео дан (које неки монаси практикују у прва три дана Васкршњег поста) , за дужи временски период представља мучење тела, што није циљ поста. Коначно, морам да те упитам, да ли си у све дане твоје епитимије престао да делиш постељу са супругом? Пази да не изазовеш кризу брака! И схвати, епитимија није казна, није одмазда за учињени грех, већ лек који треба да предупреди следећу опасност, следећи пад у грех. Драги брате, да закључимо: Ти си сагледао свој грех, признао га пред самим собом, а сигурно и пред супругом и сада је следећи корак кајање и исповест. И не само да се покајеш за учињени грех, већ да настојиш да га не поновиш. Осетио су узнемирење савести зато се заједно са супругом потруди, да се убудуће клоните искушења. Супруга мора да ти буде сатрудник у целомудреном животу, а не изазивач страсти. Тада ће вам обома бити лакше заједничко уздржавање. Немој сам себе одлучивати од причешћа. Иди код свог пароха, посаветује се са њим, исповеди се код њега и он ће ти рећи да ли, и кад, можеш да се причестиш. Благослов Божији призива на тебе и твоју породицу о. Душан
