Питање:
Поштовани оци, Као што сваки пут када се нађем пред неким проблемом, послушам шта наша вера, црква и оци кажу, читајући духовне књиге и слушајући наше оце, тако вам се и овај пут обраћам. У вези сам са момком више од пола године. Он је поштен, вредан и једноставан момак. Лепо нам је и проводимо доста времена заједно. Он је изразио жељу за браком и то је такође оно што и ја желим. Међутим ја осећам неки немир. Склона сам да стално нешто анализирам, преиспитујем се, сумњам, бринем се…тако и у овом случају. Чим приметим и малу ситницу која би се евентуално негативно могла одразити сутра на наш брак и однос, ја почнем да анализирам, сумњам, повлачим се и тиме се јако бојим за будућност. На тај начин оптерећујем и њега и себе и кварим наш однос. Разумем да је то више моја особина, али не знам онда где стварно престаје мој карактер, а почиње проблем нашег односа? Често се питам да ли је он прави, посматрам друге парове и упоређујем. Измеђуосталог сам “открила” да је његова породица у спору са неким лицима у вези неке неправде која је почињена његовој породици. То ми додатно уноси немир, јер ја и моја породица, упркос разним невољама које су нас снашле током живота, никада нисмо ствари решавали на судовима, и то је део мог васпитања. Да ли ће и он тако сутра решавати проблеме? Ја сам збуњена јер не знам чиме да се водим, где да нађем снагу наше везе, разграничим шта је битно шта није. Оно једино што знам је да се сваки однос гради, да верујем да љубав подразумева и заједничко решавање проблема и несугласица, а не одустајање на првим препрекама и стално тражење љубави излазећи из везе у везу. Али искључиво када се осети сигурност, разумевање и љубав уз неку особу. Како да препознам да је ова моја брига само моја карактерна црта која би се манифестовала у сваком односу, или да стварно нисам нашла праву особу? И како да се ослободим ових мисли и питања која ми увек изнова, у разним животним ситуацијама, нарушавају мир? Унапред хвала и срдачан поздрав.
Н.Н
Одговор:
Бог Вам Помогао! Драга у Христу сестро, По овоме што у писму пишете, не бих рекао да постоји неки озбиљан проблем. Сваки човјек, када доноси неку важну одлуку у животу мора да се преиспитује и да размишља о посљедицама своје одлуке. Међутим, када се ради о љубави (тј. браку) , уз размишљање и преиспитивање, треба се молити Богу и слушати срце.
Сваки однос, па тако и брачни, се цијелог живота гради и допуњује. Наравно, оно што изградњу чини могућом је љубав. Зато сами морате да видите, да ли међу Вама постоји љубав.
Једина конкретна препорука, коју Вам могу дати, је: Молите се Богу и испитајте своје срце! срдачно о Страхиња
