Питање:
Драги мој оче, хтела бих нешто да вас питам, већ 10 година имам проблема са отвореним простором ружне снове и остало са честим привиђењима глава ђавољих…неуропсихијатри су ме лечили али узалуд а они недају да постоје нечисте силе као што и сами знате, па ме занима да ли је могуће да су то стварно ђавоље силе…и мислим да је битно да нагласим да сам као дете у 5ом разреду дозивала духове иначе 82 годиште сам, унапред хвала.
Николина
Одговор:
Драга Николина, Молите се Богу да вас сачува од тог зла.
Не сећам се сада ко је рекао, али реченео је, да када дође време да народ почне да одбацује ђавољске силе као нереалне и непосотојеће, и чак самог сатану, да ће та времена бити страшна. И она су данас ту поред нас.
Имамо протестантске теологе који јавно уче да ђаво не постоји, а имамо и неке „православне“ који маргинизирају однос ђавола према човеку, и маргинизирају његову рушилачку силу, а посебно магинализују вековно изграђено искуство светих божијих људи који су се борили са њим, и начине те бробе које су записали и нама у наследство оставили да их изучамао и да у личном духовном животу њих примењујемо. Народ није био затуцан како то сада ми технолошки горди а интелектуално много затуцании гледамо на њих. Једноставно је ђаво био активнији, и нападао је људе, и они су га привиђали и нико није говорио да су то били „луди“ људи. Колико старијих из моје породице су говорили о разним привиђањима, а били су савршено нормални људи, одлични родитељи и одговорни домаћини, и велики привредници у заједници у којој су се тада налазили. Да данас неко каже, а посебно овде на Западу, да види духове одмах би га прогласили опасним за друштво и увезали би га у “ланце”. Само ти “ланци” више нису физичке природе него су у хемијској форми, јер данас човека хемијски везују тзв. “лековима”. Како су ово духовне, т.ј. душевне болести тако и духовни лекови мора да се потраже, наравно док је човек свестан своје духовне болести.
Сигурно да се сећате Евађеља када су Господу приводили људе који су били “везане у ланце” и ти људи су били реално болесни. Они до Богооваплоћења нису имали Цркву: евахристију-причешће, исповест, духовно очинство, агапе…… “Живели су у тами и сенци смртној” исчекивајући Искупитеља-Месију. Ми Њега данас имамо и ми се Њему у Цркви обраћамо.
Шта да вам кажем? Много ми је жао да страдате на овај начин. Немам силу ни такву благодат да вас исцелим, јер ме ниједна добродјетељ не краси да то могу да учиним. Али могу да посаветујем. Носите крст и трпите, и држите ум свој ван очајања, и никада немојте да се предајете илузијама. Док сте при реалном расуђивању вама ништа није потребно са стране; а ако се губите, нажалост ови могу да вас и „хемијски вежу“. Молите се Богу ради тражења духовног унутрашег мира, а не ради тога да вам буде сад све потаман у животу, јер је то релативно питање шта је све добро у животу.
Свако свој крст носи и он није исти ни по обиму ни по тежини, а ни по Божијем позиву.
Деца свашта раде, па и ви са тим призивањем нечистих сила. А ако су ту поред вас присутне кроз та јављања онда почните да окајавате ваше «невједјеније», т.ј. незнање за грех који сте учинили. Путеве Господње не знамо, и то може да потраје чак и цео живот. Битно је да не паднемо у очајање. Треба тражити наше исправљање полако и без неких резких покрета прекомерних сила духа, јер и то може много да наштети души и чак уму, него једноставно и смирено уз Исуосву молитву треба говорити: Господе Исусе Сине Божији, помилуј ме грешну». Када почне исушење ви почните са том молитвом, јер само име Господа Исуса Христа смирује човека и даје му побдничку наду.
У Христу ваш
оЉуба
