Naizgled slučajno dodirivanje

Pitanje:
Pomaže Bog! Juče dok sam se vozila prenatrpanim gradskim prevozom, dogodilo se nešto što me tera na grešne misli i ne da mi mira. Naime, naizgled sasvim slučajno, u toku vožnje jedan mladić me je dodirivao po zadnjici. Sa velikim stidom priznajem da sam odmah prozrela njegove namere, shvatila sam da to radi namerno! Međutim, nisam odreagovala u skladu sa mojim moralnim načelima i verovanjima. Od scene u autobusu stalno mislim na njega i to mi predstavlja problem. Želim da napomenem da pre toga nisam pala u ovakvo iskušenje, taj mladić je moj komšija i neretko ga viđam. Pomozite mi, šta da radim? Unapred zahvalna
Jelena


Odgovor:
Draga Jelena, Da li vidite koliko protivurečite sebi? Sa velikim stidom otkrili ste njegove namere, u tom autobusu, ali u skladu sa vašim moralnim vrednostima i načelima niste odreagovali. Pa koje su to vaše moralne vrednosti i načela? Znate li da u takvim situacijama ćutnja jeste saglašavnje? Stid i moralne vrednosti vi ovde povezujete tako, da se savetuje da vi njih nemate, jer bi barem nekako odreagovali. Ili pak nemate stid, barem na osnovu ovoga kako ga vi nama ovde iznosite, jer stalno mislite na njega? Zbog kojih to vrednosti, draga sestro? Zato što je pametan, ili lep, ili uspešan, ili crkven i blagočestiv, ili iz dobre porodice? Šta znate o njemu osim tog dodira? Vi mislite na komšiju samo zbog jedinog iskustva kojeg ste imali sa njim, jer je vas dodirivao tamo gde mogu samo da se bude strastne želje, u jasnom otsustvu svih drugih hrišćanskih ili moralnih vrednosti. Mislite na njega zbog dodira i pobude na požudu, a ne zbog darova Božijih iz kojih izdvajam prvo ljubav, pa i onu tajnu i nevinu, ili onu javnu i otvorenu. Ako je komšija dobar sasvim bi bilo normalno da mu sledeći put priđete i kažete da znate šta je radio, i da ga upitate šta on očekuje od vas tim postupkom? Tada bi mu vi najbolje pokazali vaše moralne vrednosti, možda njemu na sramotu ili pak na “radost, u zavisnosti od vaše vere i morala, a pre svega vaše crkvenosti.
“Lepota” po ulicama šeta svaki dana, i svako nju vidi i može da poželi, ali ako postoji prava ljubav kao dar Božiji prema nekom, i u Crkvi je javno objavljena-prepoznata (ozakonjena) , biće jasno da je ona samo jedno iskušenje u svom tom “savremenom” i od društva prihvaćenom ritualu pokreta tela, koji nikada ne gradi ljubav nego iluziju i strast, sve dotle dokle nju smrt, tj. starost, ne obgrli i sasvim potisne i tako nastane praznina i pustoš u duši. Zato što se ljubav nikada nije upoznala niti izlivala kao ona prava i hrišćanska a više ni tih strasti nema da nas vezuje za nekog jer se ostarilo.
Dakle, ako vas to toliko muči i ne možete da ga zaboravite onda razgovarajte sa čovekom i dajte mu do znanja koje su vaše moralne vrednosti, i u kojim uslovima može nešto da očekuje od vas. Sve od vas zavisi, a najviše od vašeg morala i crkvenosti.
Želeći vam dobro i blagoslov od Boga
oLjuba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *