Питање:
Поштовани свештеници, једна ствар ме мучи с времена на време. Посматрам људе око себе, који живе у греху, не воде рачуна о вери и будућем животу. У Светом писму је написано да ће спасити сви који буду имали веру. Занима ме каква је корист мени да се трудим и трпим, ако је за улазак у Царство Божије довољно само веровати. Унапред хвала.
Милош
Одговор:
Драги Милоше, нећете ваљда сами да живите у Царству Божијем? Ни Адам то није могао! Корист је та да ћете имати са киме да општите и да се тим општењем у Господу радујете. Адам је био усамљен у рају па је добио биће – другу личност поред себе. Смисао нашег живота је однос пружања, давања. Хвалите Бога ако Он реши да се сви спасу, и не будите љубоморни на то што други нису живели као ви, и што су дошли на “посао” у онај еванђелски најкаснији час. Није Господ случајно помињао ту причу. Таква мисао одаје помало прелест и злобу код вас. Сигуран сам да ће вас Господ много више наградати за то што ви добро радите а други не. Појам вере је комплексан. Често понављам еванђелску истину: и “ђаволи верују и дрхте”. И то пише у Библији. Сходно томе под вером овде се не подразумева просто признавање Бога и Божијег, него је она делатно Христоуподобљење. Дакле, само такви верујући су они прави верујући, а не декларативни, а са својим реалним односом рушилачког живота разграђују дело Христово. Дефиниција вере није признање да “има Бога” у односу на тврдњу да га “нема”, и да се са тиме све завршава. Признао сам те Боже и ајде сад ти признај и мене. То је тако ужасно погрешно схватање појма Бога и Божијег. Каква је корист ђаволу што признаје Бога када он остаје свестан богоборац! А људи, који тако верују има много. Дакле, вере су разне и нису све спасоносне. Каква је корист од трпљења? Велика брате. Трудите се, трпите…, јер трпљен је спашен. о. Љуба
