Muž koristi opijate

Pitanje:
Pomaže Bog, dragi oče! Nedavno sam otkrila Vaš sajt i našla mnogo utehe i pouka na njemu. Hvala Vam od srca na tome. Nekako sam se našla u ćorsokaku i teško nalazim izlaz. Utehu nalazim u Crkvi i čitanju crkvene literature. U braku sam (na žalost nismo venčani u crkvi, i kajem se svakog dana zbog toga.) ali planirali smo da što pre to uradimo. Moj suprug je odrastao u porodici u kojoj nisu mnogo pokazivali ljubav jedni drugima. Sa majkom je imao loše odnose, i kad se razbolela i umrla (u Maju ove godine) mnogo je patio. Otac mu je umro pre šest godina i tada je ostao bez posla. Posle toga je pao u depresiju, inače je kršten i povremeno ide u crkvu. Problem je počeo pre tri-cetiri godine, kada sam ja posle rođenja drugog deteta (Bogu hvala imamo ih dvoje) , kada sam ja počela da radim a on ostajao kući. Ja tada nisam znala, saznala sam mnogo kasnije, on je počeo da koristi opijate. Moja greška je što nisam primetila jer sam bila rastzana između dece, kuće i posla. On je u to vreme bio nezainteresovan za sve oko njega. Sada kad pogledam da sam više bila uz njega, možda mu se to ne bi ni dogodilo. U avgustu ove godine je prestao da koristi, bili smo kod lekara i ugradio je implant. Možda me je ova muka i naterala da se okrenem Bogu i crkvi u većoj meri i da počnem redovno da postim. Pričam i njemu o tome i on nema ništa protiv toga, ali kad treba nešto da uradi…tad se povuče. Problem je u tome što je on ponekad agresivan, viče po kući bez pravog razloga, posle se opet povuce i bude dobar i prema meni i prema deci. Meni je bilo jako teško da prihvatim činjenicu da se drogirao i trudim se da budem blaga i puna razumevanja prema njemu. Imam neki strah od te njegove nagle promene raspoloženja, prosto ponekad mu se sklanjamo s puta da ga ne nerviramo. Ne znam da li imam snage za ovakav život i da li ja nekako mogu da mu pomognem? Ponekad mi dođe da ga ostavim i nađem svoj mir. Molim vas pomozite mi savetom.
Izvinite zbog ovako zbrkanog pisma. Hvala Vam.
N.N


Odgovor:
Draga….
Najveća greška u svačijem životu biva u tom konstatnom pokušaju nekog bežanja od sebe, od te stvarnosti koja nas okružuje. Umesto da se suočimo sami sa sobom mi stalno kukavički bežimo nekud. Od svoje senke nije moguće da se pobegne! Koliko god da se prividno ili čak iluzorno pritajite stari drug će vam ponovo doći i reći: ej zdravo, ja sam ovde. A za vama je već, recimo, drugi brak, ili čak treći… Takvo traženje «svog mira» je samo samoobmana. Isto predavanje «narkoticima» koji stvaraju iluziju da je problem rešen. Vi taj mir nećete naknadno da nađete ako recimo padate u iskušenje da osavite svog muža pa da probate sa drugim. Ma kakav mir, nego će biti samo veći haos i stradanja… Dvoje dece su tu pored vas da vas stalno podsete na to. Preoblem treba uvek tražiti u sebi a tek onda naknadno u drugom, ili bližnjem pored sebe.
Kada naš brak dobija blagoslov od Crkve skoro svi mi, što od uzbuđenja što od straha, niko od nas molitveno ne sluša himnologiju svete Tajne venčanja. Kada nam stave one vence na naše glave i zapevaju «sveti mučenici», to nije suva simbolika, nego živo prenošenje realnosti u koju ulazimo. Ljubav nije jednostavna i spontana stvar. Kada se ugase strasti ljubav traži ulaganje, traži težak rad. Traži smirenje, trpljenje, sastradanje – sve to zajedno je mučenje za «ovaj svet», jer mi hrišćani nismo od ovog veka.. Dvoje kada se pred Bogom obavežu da žive zajedno sama ta odluka može da bude mučenje na obostrano spasenje. Dakle, brak možemo da nazovemo i dobrovoljnim mučeništvom, kako kažu: «i u sreći i u tuzi».
Pokušajte da saznate zašto viče. Nemo da ga pitate nego počnite da ga studirate i vidite što to njemu nedostaje u vašem braku, a on je nezadovoljan. Pružite mu to što ga čini srećnim a u braku je sve sveto, ama sve ono što nije bogoboračko. Primite svaku potražnju kao vama ponuđeni krst, jer nema čoveka da nešto u svom životu ne nosi.
Bilo bi dobro da odete kod nekog duhovnika ili čak bračnog savetnika i pokušate da otkrijete šta je to što njega čini nesrećnim i otuđenim toliko da traži alternativu «sreće» u narkoticima? Činjenica je da njemu nešto fali ali treba ga dovesti u takvo duhovno stanje da on sam i kaže. Samo, vi to ne možete da uradite jer među vama već postoji problem. Kao što već rekoh, možete da počnete da ga izučavate ali ne kao analizu i iznošenje mana, nego kao otkrivanje novog čoveka kojeg niste uspeli ranije da poznate, ili onog kojeg ste i svojom zaslugom stvorili kao novog. Naravno uvek je najbolji izlaz Crkva, njena bogoslužbena crkvenost i tesna veza sa svojim svešteninikom koji treba da zna vaše probleme, i da sve njegove savete primate kao njaveću svetinju. Ako imate nekog boljeg duhovnika još je i bolje. U Hristu Vaš
oLjubo

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *