NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Mošti i klečanje na Liturgiji

Mošti i klečanje na Liturgiji

Pitanje:
Pomaže Bog časni oci blagoslovite. Imam dva pitanja koja bih hteo da vam postavim. Prvo se tiče klečanja na Liturgiji nedeljom. Čitao sam da kanoni zabranjuju klečanje nedeljom, i u svom gradu odakle sam, u Srbiji, stvarno niko ne kleči na Liturgiji. Međutim, zbog prirode posla kojim se bavim, veći deo godine sam u Rumuniji, gde idem u Rumunsku Pravoslavni Crkvu. Ali tu ljudi u dosta slučajeva kleče na Liturgiji ali ne svi, već sporadično, i kako primećujem, kako se kome prohte. Neki npr. kleče na nekim jektenijama, neki na apostolu, neki pri čitanju Jevanđelja, neki na simvolu vere, itd. Meni lično ne smeta, ali ja mislim da je to pomalo licemerno, ne osuđujem nego samo iznosim mišljenje. Naime svi Sveti Oci koje sam čitao savetuju da se na liturgiskom sabranju molimo tako da ne skrećemo pažnju na sebe, bilo klečanjem ili preglasnim pevanjem ili padanjem u nekakve transeve, nego da budemo smireni i tako reći neprimetni. Ovo sa klečanjem mi se nikako ne uklapa u to. To mi je kao neka lažna duhovnost. Molim vas pojasnite mi malo oko toga. Drugo pitanje se tiče Svetih moštiju. Buni me to što je neke svetitelje Gospod proslavio netruležnim moštima (npr. Sv Jovan Šangajski) , dok se na Svetoj Gori posle tri godine mošti otkopavaju i ako je meso istrulelo a ostale žute mošti, računa se da je taj monah zadobio spasenje, dok se, ako meso nije istrulelo ili kosti nisu žute, čitaju posebne molitve jer ga zemlja nije primila i on se nije spasao. Možda sam se loše izrazio ali se nadam ćete me razumeti i pojasniti i ovu moju drugu neduomicu. Oprostite što sam se raspisao. Želim vam svako dobro od Gospoda. Vaš brat u Hristu
Uroš


Odgovor:
Dragi brate Uroše, Na Svetim liturgijama Svetog Vasilija Velikog i Svetog Jovana Zlatousta nikad nije predviđeno klečanje, nedeljom i na sve praznike. Izuzetak je ako se neki moleban uključi, posle zaamvone molitve, u Svetu liturgiju (na primer Moleban na početku nove školske godine, na Novu godinu i slično) , gde pre završne molitve sveštenik poziva vernike da je saslušaju klečeći, ali tada je Sveta liturgija gotovo završena. Nekoliko puta u toku Litrugije sveštenik će nas pozvati na „glavopreklonjenije“, da se saginjanjem glave pripremimo za ono što sleduje, u prvom slučaju za čitanje Molitve Gospodnje „Oče naš…“, a drugi put za uznošenje Agneca i njegovo razlamanje. I u drugim važnim momentima Svete litrugije, mi lagano priklanjamo glavu, da bi pažljivije, neometano pratili radnje ili reči sveštenika, na primer za vreme „malog vhoda“, kad se iznosi Sveto jevanđelje, za vreme „velikog vhoda“, kad se prenose Sveti darovi sa žrtvenika na presto, za vreme čitanja Svetog jevanđelja, za vreme čitanja molitve pred Sveto pričešće. Da za vreme čitanja Jevanđelja ne treba klečati jasno govore reči sveštenika pred samo čitanje: „Premudrost, stojmo smerno, saslušajmo Sveto jevanđelje! “ Stajanje smerno podrazumeva pažnju vernika, koji stoji u crkvi (jer se mi u crkvi, uglavnom, molimo stojeći uspravno) , pogledom usmerenim ka oltaru, kako bi pratio radnje sveštenika i njegove reči i, u određenim momentima, lako saginjao glavu u znak dubokog poštovanja rečima i radnjama u toku Liturgije. To što si doževeo u Rumunskoj pravoslavnoj crkvi, a sam kažeš da je to „sporadično i neorganizovano, neujednačeno“, govori da to i kod njih nije pravilo, već su sveštenici dozvolili da se, u toku Svete litrugije, ponaša kako ko hoće, što zaista pruža neprijatnu sliku i ometa vernike da sa pobožnošću prate i učestvuju u Svetoj liturgiji. Dakle, i kada si u hramu u Rumuniji, za vreme Svete liturgije, ponašaj se onako kako su Te učili Tvoji roditelj i Tvoj sveštenik, kakva je praksa u Tvom gradu, a na ponašanja drugih vernika nastoj da ne obraćaš pažnju. Usredsredi se na molitvu, nastoj da pratiš tok Litrugije (obzirom da se služi na stranom jeziku) i da iz crkve iziđeš ukrepljen i smiren u srcu svome. Pitanje, koje se odnosi na poštovanje moštiju, moglo bi da ima sledeći odgovor. Bog na razne načine pokazuje da je nekoga proslavio, da ga je prihvatio u svoje naručje. Jedan od dokaza za to su i netruležne mošti, kojih u Pravoslavlju ima veliki broj. Postupak sa moštima (posmrtnim ostacima) na Svetoj Gori je sličan kao u Grčkoj uopšte. I monasi i vernici se sahranjuju u tzv. „privremene grobove“. Posle nekoliko godina od upokojenja grob se otvara i ako se nađu netruležne mošti, što znači da su meso i mišići na kostima sasušeni, ali da su zadržali oblik, čvrstinu i vezu sa celim telom, onda se ta tela stavljaju u kivote, obaveštava se nadležni arhijerej i priprema proglašenje svetim. Ako se, pak, nađu samo ogoljene kosti, onda se one stavljaju u jednu zajedničku grobnicu i tu čekaju vaskrsenje mrtvih. U Manastiru Hilandaru odvajaju se lobanje i stavljaju na posebne police, a ostale kosti se ubacuju u zemlji iskopanu zajedničku grobnicu. Moram priznati da nisam čuo za slučajeve, da je posle nekoliko godine, neko nađen u grobu, a da mu se meso zadržalo oko kostiju, da nije istrulelo ili sasušeno i sačuvano u celom obliku, da ga, kako kažeš, „zemlja nije primila“. Čekajući vaskrsenje mrtvih, u radosti vaskrsenja Hristovog, pozdravlja Te o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *