MOLITVE

MOLITVE
 
MOLITVE U SENCI NEMAČKIH BAJONETA
 
Početkom 1945. godine, Gavrilo Dožić i episkop žički Nikolaj Velimirović na svome putu za logor smrti Dahau, pod jakom stražom, stigli su u Beč, gde su zadržani tri nedelje. Za to vreme, oni su dovođeni nedeljom u Srpsku pravoslavnu crkvu Svetoga Cave u Beču, jer je neprijatelj ipak toliko bio uviđavan, da im to nije, kao crkvenim velikodostojnicima, uskratio. I dok su stražari šetali pred crkvom ili stajali u samoj crkvi, dotle je episkop Nikolaj, u oltaru, na praznim listovima svetoga Jevanđelja, gušeći se u suzama, napisao tri molitve:
 
MOLITVA SV. SAVI
 
Svetitelju oče naš Savo, moli Boga za nas: da se srpski narod oboži, složi i umnoži. – Ti koji si angelski živeo, apostolski propovedao i mučenički se borio i stradao, čuj danas usklike male srpske dece u Otadžbini i po celom svetu koja ti s ljubavlju pevaju:
 
Sveti Cavo Srbe voli,
Za Srbe se Bogu moli,
Srpskom rodu daje krila,
Srpsku decu blagosilja.
 
Pa kad čuješ danas ovakve usklike ljubavi dece srpske na obe hemisfere, isprosi u Hrista Boga milost da se svi Srbe obože, slože i umnože.
Tebi, duhovniče, koji si bio prvi ureditelj srpske crkve i ujedinitelj srpskoga naroda, mole Ti se danas sveštenici srpski, izmučeni i napaćeni, po razorenim hramovima i po spaljenim zadužbinama Tvojim, po opustošenim selima i opustelim gradovima: ne ostavi nas, oče naš duhovni, no umoli blagog Hrista, da nam oprosti nemar naš i nemoć našu te nas sve oboži, složi i umnoži.
Tebi koji si blagoslovio i krunisao prve kraljeve srpske u Žiči i koji si na hrišćanskom temelju utvrdio kraljevinu srpsku. Savo premudri, isprosi oproštaj i milost rodu Tvome, te da se oboži, složi i umnoži.
Tebi koji si se posle mnogotrudnog života upokojio pre 710 godina, mole se bezbrojne matere srpske nad svežim grobovima svojih sinova i kćeri: Savo Sveti, roditelju naš duhovni, moli Hrista milostivoga, da deca naša, pokošena pre vremena kao neuzrelo žito, budu tamo gde si Ti, u Nebesnoj velikoj Srbiji, u raju sladosti, gde se ne zna za bolest, muku i smrt, i da se preostatak Srba na zemlji oboži, složi i umnoži.
Tebi koji si bio neustrašivi pobornik pravde Božije i dobre volje meću ljudima i narodima i borac protiv svake laži i nasilja, mole se danas srpski vojnici i vojenačalnici: pomozi nam, Sveti oče Savo, sa svom Nebesnom Srbijom, pomozi da istrajemo do kraja na putu koji vodi u život večni; kome si nas Ti kao Hristov učenik naučio i pomozi da se svi Srbi obože, slože i umnože.
Tebi, narodoljupče, na današnji Tvoj dan peva Ti pohvale sav srpski narod, potišten, ponižen, ostavljen od ljudi, neopran od krvi svoje, jecajući u ranama po bolnicama i tamnicama, na zgarištima svojih domova, po gorama i zbegovima, po kulačama i pešterama uzdiže Ti molitve: ne zaboravi nas Savo, putevoditelju naš no isprosi milost u Svevišnjeg Boga, da upokoji i proslavi milione novomučenika vere Tvoje i poštenja Tvoga, braće i dece naše, a nas preostale na zemlji da oboži, složi i umnoži.
Tebi, Učitelju učitelja naših, Care careva naših i Nastavniče duhovnika naših, Plemiću Hristov, plemeniti Oče Savo, Ukrase naš i lepoto istorije naše, evo i mi sabrani danas u ovome hramu posvećenom Tebi u ovom velikom svetskom gradu nejaki i grešni, siromašni u svemu osim u gresima našim, Tebi evo uzdižemo srca i molimo Ti se: kao dostojni i uvenčani Svetac naš moli sa prečistom Bogorodicom i svim Svetim Hrista Boga za nas da se obožimo, složimo i umnožimo. – Amin.
 
U Beču 27. januara 1945.
 
MOLITVA BOGU
 
Gospode Bože naš, Bože duhova i svakoga tela, ne odvraćaj više lice Tvoje od nas, no milostivo usliši nas i pomiluj.
Ovde na tuđoj zemlji, kao izgnanici i beskućnici mi klečimo pred Tvojim veličanstvom u koje ni anđeli i prvostvorene nebeske sile nisu u stanju da gledaju od silnog sjaja večne slave Tvoje. No zemlja je sva Tvoja, pa je Tvoje i ovo mesto na kome klečimo, tražeći s uzdisanjem munjenosno lice Tvoje i moleći se skrušeno: odvrati pravedni gnev Tvoj od nas, usliši nas i pomiluj!
Tuđa zemlja je najbolja za uzdisanje za Tobom, robovanje je najbolje za pokajanje, tamnica je najbolja bogomolja, stradanje najkraći put k Tebi Stvoritelju Svesilni i Oče naš milostivi. Ti, Sveznajući, sve to znaš, pa zato si i dopustio sve ove nevolje na nas grešne i pregrešne, da bi prošavši kroz šibu, rđavo gvožđe našeg karaktera pretvorio u čelik, i ugalj u dijamant.
Nisu bez Tvog dopuštenja pogašena ognjišta naša, niti smo mi rasejani po tućini, ni dopali ropstva ni tamnice i ljutih nevolja, ništa bez Tvoga dopuštenja, ništa bez Tvoga plana, ništa bez Tvoga svemudra promisla i bez Tvoje očinske brige za naše duše. Sve si ovo Ti dopustio da nas snađe od demona i od ljudi, zbog neiskazanih grehova naših, koji su nas odvojili i udaljili od Tebe, da bi se naučili uzdisati za Tobom, da bi se pokajanjem očistili, i da bi svetim putem žurili Tebi u zagrljaj.
Strašan si, Gospode, u pravednom gnjevu Tvome, od koga se vasiona potresa kao trska od silnog vetra, ali si i nedostižan u milosti Tvojoj. Ništa u očima Tvojim nije ni suviše veliko ni suviše maleno, niti se Ti diviš onome čemu se dive sinovi čovečiji, nego obaraš sve koji se veličaju mimo Tebe i nasuprot Tebi, a podižeš iz prašine malene i nejake koji se u Tebe uzdaju, Tvoju veličinu slave i Tvoju slavu veličaju.
Maleni smo i mi, preveliki Bože, ne prezri nas prezrene od sviju i ne ostavi nas ostavljene od ljudi, no prosti, prosti, prosti, isceli nas, oboži nas, složi i umnoži, da budemo opet Tvoj narod, kao što su bili sveti oci naši. Ne prezri nas malene, Ti, koji ne prezireš ni crva pod korom i ne odbaci nas grešne kao što nisi odbacio pokajanog cara Manasiju ni razbojnika na krstu.
Hriste Gospode, učitelju, iskupitelju, vaskrsitelju naš, pobedniče Satane i smrti, čovekoljupče, Ti si Bog svih otaca naših i matera, Bog svetog mučenika kralja Vladimira i prepodobne matere naše svete Petke, Bog svetog Kirila i Metodija, Klimenta i Nauma, prosvetitelja naših, Bog svetog oca Prohora, svetoga Simeona i Save, svetih naših kraljeva i careva, ktitora i zadužbinara, Bog svetog Vasilija Ostroškog i Janićija Devičkog, Bog mirijada mučenika Srpskih sa slavnim knezom Lazarom i družinom njegovom, svetim carem Urošem i Đorđem zlatnim Zlatarom Kratovskim, Bog prepodobnih prvosveštenika i sveštenika, monaha i monahinja, vojnika i vojvoda, velikih i malih, znatnih i neznatnih, svetih žena i devica, junoša i mladenaca, kroz stoleća i stoleća, koji u Tebe verovaše, Tobom živeše, Tebi hramove dizaše, Tebe radi postiše i mučiše svoje duše, za Tebe stradaše i pomreše po drumovima i planinama, po tamnicama, na bojištima i mučilištima, rušeni od oholih mučitelja, terani u lancima i prodavani na pazarima kao jeftina roba, klani kao jaganjci, mučeni na kocu i konopcu, ognjem i mačem istrebljivani i gonjeni iz ovoga sveta kao neki bespravni uljezi, raspinjani na milione krstova zbog Tebe, raspetoga na Golgoti za sve ljude i narode. Kome dakle da se obratimo, ako ne Tebi? Ko će nas razumeti, i pomoći ako ne Ti, pomoćniče i Spasitelju naš?
Gospode Hriste, Bože otaca naših usliši nas i pomiluj po molitvi njihovoj i Tvoje Presvete Matere. Ne tražimo da nam dadeš bogatstvo i slavu, niti vlast nad drugim narodima, niti osvetu nad neprijateljima našim, nego Te molimo, shodno Tvome svetom Jevanđelju:
Prvo Te molimo, daruj nam kreposti i snage da izdržimo sva strašna stradanja i da Tebe ne izdamo i o Tebe se ne ogrešimo; Drugo Te molimo, daruj nam veliku širinu srca i svetost uma, da možemo prostiti mučiteljima našim i ponoviti Tvoje reči: Oče oprosti im, jer ne znaju šta rade!
Najzad Ti se molimo: upokoj i proslavi naše roditelje i srodnike i mile prijatelje, postradale u ovom vremenu u Tvojoj borbi, Gospode Hriste, protiv antihrista; daruj im odgovor i svetlost i radost u raju, gde se vesele svi pravednici i ugodnici Tvoji, naslađujući se gledanjem lica Tvoga i da zajedno sa anđelskim vojskama neprestano pevaju slavopoj Tebi i Ocu Tvojem i Duhu Svetome, Trojici jedinosušnoj i nerazdeljnoj kličući: Svjat, svjat, svjat Gospod Savaot, puno je nebo i zemlja slave Tvoje. Amin.
 
U Beču 4. februara 1945. godine.
 
MOLITVA ZA UMNOŽENJE LJUBAVI
 
Gospode Bože, Stvoritelju i Svedržitelju, koji si sazdao svet nevidljivi i vidljivi iz preobilja ljubavi, koji sve držiš jakom desnicom Tvojom, Tebi se molimo u ovaj dan usliši nas, pomiluj i spasi.
Ne molimo Ti se sada, blagi Bože, samo za sebe i za svoj narod, nego za sve narode i plemena što ih drži crna zemlja, a najviše za narodne krštene, kod kojih se, od mnogih bezakonja, utulio oganj ljubavi, a razbuktao plamen mržnje. Molimo Ti se, Svemogući Svemilostivi Tvorče i oče naš: pogasi požar mržnje i zažeži oganj ljubavi u srcima svih naroda Tvojih.
Bože večne Istine i večne ljubavi, koji si otkrio ljudima istinu i zasvedočio ljubav preko Sina Tvojega Gospoda Isusa Hrista raspetoga i vaskrsloga, vaistinu pravedan je gnjev Tvoj na rod ljudski u naše dane, jer su mnogi prezreli istinu i obrnuli se od Tebe ka lažnim bogovima, koji su ih zaveli u besputnu pustinju koja se zove laž, mržnja i zločin. Ti jedini možeš nas povratiti na put pravi. Pokajnički vapijemo Ti: pogasi što pre požar mržnje i zažeži oganj ljubavi u srcima svih naroda Tvojih.
Hriste Svesilni, Ti koji si utišao buru na moru, utišaj sadašnju buru mržnje što hoće sve da nas potopi, na radost Tvojega i našega arhiprotivnika; i Ti koji si gubave čistio od gube, očisti sve nas od gube mržnje i nasilja; i Ti koji si otvorio oči slepome, otvori duhovne oči ljudima, da bi čovek video u čoveku brata, a ne krvnika; i Ti koji si zaveštao apostolima Tvojim ljubav kao Tvoje poslednje zaveštanje, razgori, o Care ljubavi, razgori božansku ljubav u srcima svih međusobno zavađenih naroda!
Umnoži, Gospode, ljubav na zemlji. Neka dođe carstvo ljubavi na zemlji kao što je na nebu. Ozebli smo od mržnje – da se ogrejemo na suncu ljubavi.
I da svi poznamo da je ljubav najveća stvarnost i najveća sila na svetu. Ona daje snagu, pruža utehu, odnosi pobedu, isceljuje sve slabosti duše i tela. Ona umnožava svako drugo dobro koje ljudi požele. Pretežnija je od svakoga znanja, svakog bogatstva i svake slave zemaljske. Ljubav je jača od smrti i pakla i lako pravi most preko smrti i pakla u život večni.
Molimo Ti se, Gospode, usliši nas i daruj nam ljubav Svetiteljsku! Da ne mislimo zlo i da ne želimo osvetu.
Bože, oca našeg Svetoga Save, koji se trudio za sreću svih naroda sa kojima se sretao iz prevelike ljubavi prema Tebi i prema svima narodima Tvojim. Daj i nama takvu ljubav, da bi se smeli usuditi slaviti Te s anđelima i pevati: Svjat, svjat, svjat Gospod Savaot. Amin.
 
U Beču 11. februara 1945.
 
MOLITVA ZA MIR U SVETU MEĐU LJUDIMA I NARODIMA
 
Gospode Bože naš, Gospodaru života i smrti, Stvoritelju nebesa i zemlje, primi blagodarenje naše za sve blage darove, koje si nam darovao u ovom vremenu. Darovao si nam i neprestano daruješ ono što nam niko drugi ne bi mogao dati: zdravlje, izobilje plodova zemnih i sve ostalo što je nužno za održanje naše na zemlji. Duhom Tvojim Svetim pak udahnjavaš i utvrđuješ veru pravu, osvetljavaš nadu, razgrevaš ljubav, miluješ milošću, prosvećuješ i osvećuješ duše naroda Tvojega. Blagodarimo Ti, što si bogatstvom milosti Tvoje nadmašio hudo bogatstvo greha ljudskih, te još nisi zbog greha naših zatvorio nebesa nad nama, niti isušio oblake od dažda, niti zabranio zemlji da plodove prorasta, niti zapovedio suncu da ne obasjava više grešnike i bezakonike.
Ali, o sveblagi Care, i Gospode, jedan neophodni dar Tvoj nedostaje nam u naše vreme – mir, onaj sveti mir, koji si Ti darovao svojim velikim apostolima govoreći im: Mir vam! Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam. (Jov. 14, 27; 20, 19). Za taj mir, za taj nebeski dar, koji je u Tvojoj ruci i koji samo od Tebe može doći, mi Ti se kolenopreklono molimo. Znamo, Tvorče naš, znamo, da smo nezaslužni i nedostojni toga dara, ali polažemo nadu u milost Tvoju neizmernu i pokajnički molimo se Tebi jedinome: daruj nam ga, daruj mir svim vernim Tvojim po svemu svetu, da ne propadnemo do kraja.
Gospode, uzburkalo se more života ljudskog sada kao nikada. Zavladao je nemir sa strahovanjem u srcima ljudi. Naoružao se brat na brata, sused na suseda, narod na narod, carstvo na carstvo. I rod ljudski, evo nalazi se na predvečerju novoga rata, novoga pokolja, novoga greha Kainova, novoga izdajstva Judina; rata, u kome će se pogaziti sve zapovesti Tvoje, pohuliti ime Tvoje sveto, ismejati žrtva Tvoja i prezreti ljubav Tvoja prema nama grešnima. O, svemoćni Svedržitelju, pruži desnicu Tvoju neodoljivu i ne dopusti to, ne dozvoli to, spreči to silom i dobrotom Tvojom. Kao što si negda umirio more Galilejsko i stuknuo vetrove Svojom svesilnom rečju, te uneo mir i radost u duše učenika Tvojih, tako i sad umiri buru u dušama ljudi i naroda Tvojih, da mesto straha od rata zasija radost od mira.
Gle, još se crveni ovaj naraštaj od užasnog plamena skorašnjeg rata i od prolivene bratske krvi; avaj, još su crne mrlje od nepokajanih greha jučerašnjega rata na savestima mnogih, premnogih, a evo već se dovršava spremanje za nov požar i novo crnilo. Spremno je sve za nov rat u svetu, novo krvoproliće, novo dušegupstvo po celoj zemlji. Još su sveži milioni grobova cveta hrišćanske omladine u Evropi, a oblak se diže da sagori i novu omladinu, koja je tek posle rata ucvetala. Još se čine pomeni nad poklanom decom i nad ugušenim starcima i staricama; još majke nisu skinule crninu za sinovima svojim, ni sestre za braćom svojom; još porušeni hramovi nisu opravljeni; još uništena sela i gradovi nisu dozidani; još granatama preorana polja nisu uravnata za oranje plugom; još se pero pisaca nije utupilo ni jezik invalida zamorio opisujući adske užase Svetskoga rata – a ljudi ostrvljeni bratskom krvlju i umrljani zločinom, ulažu i trud i imovinu i hleb i suze sirotinje, da ponovo ovu planetu obuku u plamen ratni.
Sačuvaj, Gospode, izbrane Tvoje od novoga stida pred neznabošcima. Sačuvaj krštene ljude Tvoje i narode Tvoje od novog podsmeha Satane nad stvorenjima Tvojim. Smiluj se bar na angele Tvoje svete i ne dopusti, da opet ožalošćeni gledaju bezbožna dela hrišćanskih naroda.
Smiluj se na svece Tvoje i pravednike i ne dozvoli, da pred prestolom Tvojim nebeskim opet obaraju oči svoje stideći se svojih srodnika i potomaka ovde na crnoj zemlji.
Radi angela i svetaca i pravednika Tvojih na nebu, dakle, više nego radi nas, pomiluj nas, Mnogomilostivi.
I radi ljubavi presvete Matere Tvoje, Bogorodice, prema Tebi, Gospode Isuse Hriste, i prema Crkvi Tvojoj na zemlji, Vinogradu i Rukosadu Tvome, zaustavi ruke naše od zločina i spasi nas od nas samih.
Spasi savest našu, spasi duše naše. Da bi i mi, milošću Tvojom spaseni, u svoje vreme uveličali sveti narod Tvoj u besmrtnom carstvu mira, svetlosti i života, gde od večnosti u večnost živiš i caruješ Ti, trojedini Bože naš, kome neka je slava i hvala, blagodarenje i pokoljenje, od svih svetih sila na nebu i od svih pokolenja na zemlji na vek veka. Amin.
 
POKAJNA MOLITVA
 
Care večni i Gospode nebesa i zemlje, Isuse Hriste Bože naš, milostivo čuj i usliši molitvu nas grešnih i nedostojnih slugu Tvojih.
Nas radi, Gospode, Ti si ispio čašu gorčine, od bezakonika na krst prikovan, strašne muke si pretrpeo na krstu, Iskupitelju naš i krv Svoju prečistu izlio, da nas grehom prokažene očistiš, isceliš, osvetiš i udostojiš carstva Tvoga.
No mi se pokazasmo kao lenjive sluge, lenjiva uma i srca i raslabljeni od bezakonja prezresmo preveliku žrtvu Tvoju za nas i okretosmo se od Tebe da potražimo spasenje onamo gde spasenja nema; položismo svoju nadu ne u Tebe, koji jedini možeš pomoći i spasti, nego u sebe i u ljude i u varljive stvari i u prolazne sujete sveta ovoga. Zato su nas na krivim putevima našim susrele sve bede i nevolje ovoga sveta. Jer ostavismo Tebe, bogati izvor vode žive, i pođosmo da tražimo vodu u pustinji. Ostavismo Tebe, hleb života, i počesmo hraniti duše svoje pogubnom i truležnom hranom greha. Ostavismo Tebe, svetlost sveta, i zalutasmo u tamu, u kojoj se ne vidi ni čovek ni Bog. Napustismo Tebe, koji nas nikad ne napuštaš. Napustismo Tebe, jedinog čovekoljupca i vernog prijatelja svih ljudi i odosmo kucati na neprijateljska vrata tražeći prijatelje među neprijateljima, spasioce među čovekoubicama i pomoćnike kod onih koji odmažu.
Zato se kajemo, Gospode svesilni. Pomozi nam, da se još više kajemo. Kajemo se gledajući u Tebe raspetoga na krstu iz ljubavi prema nama. Kajemo se gledajući u glavu Tvoju božansku, uvenčanu trnovim vencem, da bi uvenčao nas vencima neprolazne slave nebeske. Kajemo se gledajući u otvorene rane na telu Tvom i u krv Tvoju prečistu, izlivenu dragovoljno za očišćenje i isceljenje grehovnih rana naših. Kajemo se i priklanjamo glavu i kolena pred krstom Tvojim, pomozi nam da se još više pokajemo.
Pokajane pomiluj nas, Isuse Sine Božji, jer samo nas milost Tvoja može spasti. Ne ostavi nas same sebi, jer bez Tebe ne možemo ništa učiniti. Ne odstupi od nas, da ne postanemo plen adskih sila. No brzo nam priteci u pomoć i spasi nas. I daruj nam blagodatnu silu duha Tvoga Svetoga, kao što si darovao svetim apostolima i ugodnicima Tvojim. Da bi se Duhom Tvojim očistili i iscelili, i prosvetili i preporodili, te da bi pojedinačno i svenarodno, kao deca svetlosti, mogli, slično anđelima, slaviti i hvaliti Tebe, Spasitelja Svoga sa Ocem i Duhom Tvojim svetim. Milostivo čuj pokajnički glas naš i usliši nas preko molitava prečiste Tvoje Matere i svih Tvojih svetih. Amin.
 
MOLITVA ZA SPASENJE OD RASEJANOSTI UMA
 
Kuda bludite, misli moje, i koga tražite? Saberite se u srce kao na domaće ognjište; tamo ćete se sastati s Najželjenijim i Najmilijim.
Rasule ste život moj po svemu svetu i učinile ste ga plitkom barom, koja se suši i ostavlja blato.
I orao leti u daljinu i u visinu, ali se vraća u pećinu svoju na legalište svoje, u toplo gnezdo svoje.
I mrav mili po prašini i gmiže uz drveće, ali pre zahoda sunca hita mravinjaku svome, domu svome.
Kuda vi bludite i danju i noću, misli moje, i zašto se nikada ne vraćate gnezdu svome i domu svome?
Najveći Gost posećuje srce moje; kuca na vrata, ali nema ko da mu otvori. Sve su misli moje rasute po imanju Njegovom, po tvarima Njegovim, po oborima Njegovim i po stoci Njegovoj.
Šta je važnije videti u jednoj velikoj carevini nego cara, i koga želi putnik da vidi pre nego cara? I s kim je beseda slađa nego s carem?
Kuda bludite, misli moje, i koga tražite? Onaj koga vi tražite, čeka vas doma. Ostavite Njegove njive i polja; okrenite lice svoje od Njegovih obroka i skotova, pa požurite k Njemu na viđenje i razgovor.
O sveci Božiji, velikaši Cara nebesnoga, uznesite molitve vaše pred presto Carev, da se spasem od rasejanosti misli.
A ti, Angele Božiji, prvosvešteniče molitve, stavi mnogo tamjana u zlatnu kadilnicu tvoju, i okadi molitve svih svetih za mene.
Slava i hvala Onome koji sedi na večnom prestolu slave, slava mu na vek. Amin.
 
MOLITVA
 
Crkva Tvoja slavi Te i veliča, Gospode Bože moj, crkva nebesna s klicanjem, crkva zemaljska sa uzdisanjem.
Svetlost slave Tvoje nepodnošljiva je za svaki stvoreni vid, jer je veoma jaka.
Krilati heruvimi Tvoji, gledaju Ti lice kroz krila svoja, da ne povrede vid od prejake svetlosti Tvoje.
U daljim krugovima sijaju bezbrojne vojske anđela kao plamene gore od ublažene svetlosti slave Tvoje.
Ublaženom svetlošću Tvojom sijaju i mirijade mirijadi svetih duša, čije uzdahe na zemlji Ti pretvori u pesmu nad svetim nebesima Tvojim. U ogromnom kolu svetih Tvojih, Gospode i moji su preci: svi sveti srpski, blagočestivi cari, blagoverne carice i kneginje, kralji i vojvode, pravednici, mučenici, isposnici, pastiri i učitelji, bogomoljci, dobrotvorci – narod veliki i sjajan, Nebesna Sveta Srbija.
Pogledaj me, Gospode, crva pod svetim i plamenim gorama nebeskim, pogledaj me na ovom ograšju borbe za Tebe i protiv Tebe, da se ne okliznem u propast gde se ne pominje ime Tvoje.
Od svake muke najteži mi je strah da se ne nađem dostojan predaka svojih, vernih slugu Tvojih a sada velikih plemića Tvojih u večnom carstvu istine i veselja, u horu anđela i svih svetih.
Izbavi me i spasi od toga straha, po neiskazanoj milosti Tvojoj i udostoj me uvrstiti se u moje proslavljene pretke na nebesima, Gospode Bože, moj, Hriste Spasitelju moj, živote moj, sve dobro moje. Amin.
 
MOLITVA ZA BEZBOŽNIKE
 
Sva bića, Bože, svedoče o Tvom biću, jasnije nego sat o sajdžiji, i grad o gradiocima, i pesma o pevaču, i reč o jeziku i razumu. Jasniji si od sunca, svesilni Bože naš, ipak bezbožnici ne znaju za Tebe; i još crnje: bezbožnici u zlobi srca svog neće da znaju za Tebe. Zagnjuruju glave svoje u zemlju, kao noj u pesak, i viču: nevidimo Ga, ne znamo Ga, nema Ga! Ja im zborim rečima o Tebi, koji si sazdao reč i ustrojio govor, oni se smeju. Ja im činim milost u ime Tvoje, oni se srde. Ja im ponavljam reči proroka Tvojega: vo poznaje gospodara svojega (Isaija 1, 3), kako vi ljudi da ne poznajete Gospoda svoga? A oni odgovaraju: Nema Gospoda!
Odsekla se reka od izvora – presušiće. Presušilo je srce u bezbožnika – presušiće im sasvim i razum. Poludeće, kao što su svi bezbožnici poludeli. Strah me obuzima, da pored mene živog susedi moji ne potonu u ad.
O, Izvore života, kaži mi, kaži slugi Tvome: kako tolika smrt može saviti gnezdo u živoj duši čovekovoj?
O, večno Sunce pravde i istine, kako toliki mrak može pasti na razum čovečiji, da ne može da pročita i razume početno i završno slovo svih bića u svetu? Nije li, Gospode, ovako: greh za grehom kao konac po konac, dok se nije izatkala debela zavesa, koja od Tebe sakriva i pokriva?
No ne dopusti, Gospode, da car tame savlada do kraja stvorenja Tvoja! Tresni silom Tvojom i blesni zrakama Tvojim, da bi se probudili uspavani i adom opijeni! Učini ono što samo Ti znaš i možeš, da se pokaju susedi moji, bedniji i od svih stvorenja Tvojih.
Jer će lepi biti susedi moji kad se pokaju i Tebe poznadu, po molitvi sluge Tvoga svetog Mojceja Murina. Kao bludni sinovi kad se iz društva svinja povrate u društvo anđela.
O kako će zvučnija i strojnija biti pesma Tvojoj slavi i veličini kad je svi pokajani sinovi Tvoji zapevaju zajedno sa vernima i zajedno sa vojskama anđelskim na nebu, koje dan i noć slave i veličaju Oca i Sina i Svetoga Duha, Boga jednoga, živoga. Amin.
 
MOLITVA ZA STAREŠINE NARODNE
 
Svi narodi su Tvoja slovesna stada, Slove Božiji. Tvoja su svojina, i Ti jedini najbolje znaš njima upravljati.
Svak zna bolje upravljati svojim imanjem, nego tuđim. Starešine naroda zemaljskih upravljaju tuđom svojinom, jer upravljaju onim što je Tvoje.
Nastavi, Gospode, starešine narodne na zemlji, da upravljaju narodima po Tvojoj svetoj volji;
da ih vode putem, koji si Ti pokazao;
da ih odvraćaju od onoga što je zlo pred licem Tvojim;
da ih čuvaju sa strahom kao najveće blago Tvoje što si im Ti poverio.
Vlast je veliko iskušenje, i malo je njih koji mogu odoleti tome iskušenju. Odolevaju samo oni koji znaju da su sluge Tvoje, u podnožju nogu Tvojih.
Mnogo je ljudi koji zloupotrebljavaju vlast svoju nad prirodom. Nije ih malo koji isto tako zloupotrebljavaju vlast nad sebi ravnima.
Preslab je svaki čovek, Gospode, i gotov da se preda samoljublju i oholosti. A oholost je pogubila i mnoge anđele, kamo li neće ljude.
Radi ljubavi Tvoje prema narodima Tvojim, Tvorče, ispuni starešine narodne strahom od suda Tvojega. I radi njih i njihovog spasenja ne razgnjevi se, Gospode, no podrži ih Tvojim Duhom snage, mudrosti i svetinje. Da bi svoje duše spasli pomažući spasenje Tvojih naroda, gledajući danonoćno Tebe, kao starešinu nad starešinama i gospodara nad gospodarima. Po molitvama svetog Aleksandra Nevskog, svetog Stevana Dečanskog i drugih pravednih vlastodržaca slugu Tvojih, smiluj se, Svemilostivi, i usliši molitvu našu. Amin.
 


Sveti Vladika NIKOLAJ Žički
MOLITVE

 ŠTAMPANO IZDANJE

 Blagoslov: Episkop šabačko-valjevski
  Lavrentije
 Serija: Izabrana dela u 10 knjiga
   – knjiga br. 10 (3. deo)
 Izdato: 1996.
 Mesto: Valjevo
 Izdaje: „Glas Crkve“ – Valjevo
 Urednik izdanja: Ljubomir Ranković
 Priredili: Ljubomir Ranković,
  Radovan Bigović
 Tehnički urednik: Aleksandar Ranković
 Štampa: BIGZ – Beograd

 INTERNET IZDANJE

 Objavljeno: 26. oktobar 2006.
 Izdaje: © Svetosavlje.org
 Urednik: prot. Ljubo Milošević
 Osnovni format: Vladimir Blagojević
 Dizajn stranice: Ivan Tašić
 Digitalizacija: Milan Đukić
 Korektura: Željko Popivoda

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *