Молитва за оца самоубицу и мајку атеисту?

Питање:
Oче молим вас да ми одговорите на питање, које је важно ѕа моју породицу. Нажалост, родитеље сам давно изгубила, а сестру пре годину дана. Пошто сам прочитала да живи могу помоћи мртвима својим молитвама, занима ме да ли смем да се молим за свог оца, који је извршио самоубиство, обзиром да се прошле год. обавио парастос и освећење његовог гроба, наравно, уз дозволу епископа који је задужен за ту област. Затим моја мајка је крштена, али је на жалост као и отац била атеиста и није живела црквеним животом. Њен гроб је такође освештан и обављен је помен. Негде сам прочитала да можемо увредити Бога ако се молимо за људе који нису чланови цркве, па бих вам била захвална да ми објасните, у ком случају, се за некга не може молити у цркви. Унапред захвална Мања
Крунић Мањана


Одговор:
Драга Мања ако су ваши родитељи крштени нема никакве сумње да су заслужили молитве Цркве независно од тога колико су они били везани за њу или за свете тајне. Значи они технички јесу били чланови цркве и ту постоји најмања опасност “да увредимо Бога” молитвама за њих. Ми се молимо за наше ближње из љубави а Бога нико и никад није нити може да увреди љубављу. Ваш отац је подигао руку на себе због безнађа и унинија, или духовне депресије; трагично је да он није притекао Цркви за помоћ. Ако је епископ дао дозволу за вршење опела онда нема никаквих сметњи да се ми као црква молимо за њега. Можете за обоје да сужите парастосе и дајете имена да се помињу на проскомидији, узимајући у обизир да је епископ имао јаке разлоге да дозволи опело и остеле молитве за ту душу која је трагично решила да се одвоји од свога тела, од своје целе личност. Свака крштена душа која није одлучена (анатемисана) од Цркве задржава право на њене молитве. Значи ви можете да се молите за ваше родитеље и тиме ћете само “орасположити” Бога, јер су “блажени” сви “милостиви”.
о.Љубо

2 Comments

  1. Oče molim vas posavetujte me. Moj sin od 18 godina izvršio je samoubistvo. Na _alost nije kršten, ali toliko je _eleo da se krsti. Želeo je da to uradi na Ostrogu, ali kad god bi krenuo ka tamo nešto ga sprečilo. Znam da je učinio greh, ali toliko je dobrih dela učinio i bio dobar mlad čovek. Mnoge je ljude učinio srećnim i mnogim ljudima pomogao pa makar i na svoju štetu. Ja se molim za njega, ne znam šta drugo. Duša i srce me boli. Mislim da nije zaslužuio takvu sudbinu. Želim pomoći njegovoj duši. Pomozite mi #ta da radim, kako. Mogu li mu ikako pomoći. Hvala inapred

  2. Библија и друге књиге (православне) говоре да се неверни неће спасити. Грех је молити се за упокојене невернике и самоубице, а они који не послушају Цркву нису Хришћани (непокајани неверници су сами себе искључили из Православне Цркве). Ово не пишем да бих некога увредио или ражалостио него Истине ради.
    ,,А страшљивима и невјернима и поганима и крвницима, и курварима, и врачарима, и идолопоклоницима, и свима лажама, њима је дијел у језеру што гори огњем и сумпором; које је смрт друга.”
    (Откривење светога Јована богослова 21, 8.)
    Мученик Николај Варжански:
    ,,– Ако неко „не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник“ (Мт. 18:17). Тај човек није хришћанин.”
    (Из ,,Да ли је могуће спасити се мимо Цркве Христове? – Мученик Николај Варжански” (14. децембра 2012.))
    Свети Владика Николај (Велимировић) Жички:
    ,,Српска православна црква. Није она ни моја ни твоја, него наша. Наша заједничка светиња, мајка утешитељка, помиритељка, исцелитељка, надахнитељка. Она је свеобухватљива. Укључује све православне Србе и не искључује ни једнога, осим онога ко је сам себе искључио својим непокајаним безбожништвом.”
    (Одломак из књиге Светог Владике Николаја (Велимировића) Жичког ,,ДУХОВНИ САВЕТИ” (ДВА ОКЛОПА – страна 33) (Издавач: Мирдин, Младеновац, 2008.))
    ,,Ако непознати човек у цркви нуди нафору или кољиво, треба ли то узети или је боље одбити?
    Може се тактично и учтиво одбити нафора (јер понекад може да се деси да то уопште није нафора, него обичан хлеб) или кољиво, зато што неки људи понекад дају помен за самоубице, оне који су умрли као неверници или расколници, а за које је грех молити се.”
    ,,Да ли је добро ићи и читати Псалтир за умрле?
    Добро је дело читати Псалтир за покојне, али се не сме читати за све покојнике. Не сме се читати: за самоубице, за оне који су се опили и отровали алкохолом, за невернике, за некрштене и иноверце.”
    (Из књиге ,,ПОСАВЕТУЈТЕ ме, ОЧЕ! (Одговори свештеника – духовника на уобичајена питања и недоумице из хришћанске свакодневнице и црквеног живота)” стране 18 и 140 (Издавач: “ПРАВОСЛАВАЦ” Представништво Шабац и манастир Велика Ремета, Са руског: Славица Ђукић))
    Демони рекоше:
    ,,- Наводимо људе на грех чак и преко помињања умрлих.
    На пример, каже удовица: “Помени мог Ивана”. А њен Иван се или обесио, или опијао вотком, или је умро као неверник.”
    ,,- Чак ако свештеници са допуштењем архијереја држе опело самоубицама и пијанцима – њихове душе су у нашим рукама.”
    ,,- За оне који пуше је не само дим мој, већ и ватра!”
    (Из књиге Јеромонаха Пантелејмона (Ледина) ,,Замке злих духова” (Зли духови говоре (из записа оца Пантелејмона) – стране 63 и 65) (Шид, 2007.))