Мој отац болује од рака

Питање:
Помаже Бог, драга браћо.
Моје име је Милош. Мој отац (Боривоје) болује од рака и болест је у поодмаклој фази. Знам да га Господ може излечити, ако хоће, али моме срцу недостаје вера. Можете ли ми препоручити, ако знате, неког слугу Господњег, кога је Дух Свети обдарио даром исцељивања? Знам да је кључно веровање мога оца и моје, али наша вера није ни најмањи делић зрна горушичиног, стога Вас молим, препоручите нам некога, за кога бар претпостављате да би нам био заступник пред Господом.
Милош


Одговор:
Драги Милоше, наша истина је таква да је овај живот привремен и кратак, да у ствари није живот него смрт, јер смо давно умрли у Адаму. Од момента када смо угледали светлост дана ми стално умиремо, али се грчевито боримо да то не признамо, јер у природи нашој живи то надахнуће „оригиналности“. Живот је смисао човековог постојања – та жеља за вечним животом, што је Божији позив, и зато је нама објашњива та грчевита жеља неверујућег да исцеди и последње капи овог живота као да после њега више ништа не постоји. Исцељење од Бога – шта је то? Разна су исцељења и она нам се дају по вери, тј. по убеђењу и опредељењу за обећани живот. Знам да је тешко када неко ко нам је близак и драг болује, и ми тада њему састрадавамо, и у томе се показује оно еванђелско да нема веће љубави од оне кад ко душу своју положи за пријатеље своје. А да не говоримо о нашим родитељима за које чак и сурови Старозаветни закон тражи љубав и поштовање.
Свети Дух поред светих тајни обдарио је даром исцељења човека (свеца) који је чист иструмент његовог делања, и ми који нисмо чисти сасуди морамо да се трудимо да по њиховом еванђелском рецепту очистимо за Његово „уселење“ у нас, али до тога мора да се „очистимо од сваке прљавштине“ (молитва Царју Небесниј) . Сви они који су се обраћали живим свецима и духоносним људима не значи да им је само сила и светост тих људи помагала, него и оних који су им веровали и били убеђени да ће кроз њих Дух Свети да покаже натприродне силе и исцељује. И Сила Живота – наш Господ Исус Христос говорио је: „верујеш ли“? Дакле, потреба је узајамна активност и обострана сарадња исцелитеља и оног који верује да ће кроз његову светост и праведност да проговори благодат Духа Светог. Морате да имате веру и тог „зрна горушичиног“ и не можете да очекујете само са стране, него зависи и од вашег учешћа у тој вери. Али она није само убеђење у оно што Бог обећава, него се огледа и у добрим делима, тј. имитирању свега Христовог.
Ми немамо право нити могућност да роваримо по „Онтолошком“, по пределима Божјих размишљања и делања, и зато су апостоли питали због чега је онај боловао: због личног греха, или греха родитеља, или пак тога да се покаже слава Божија. У коју категорију разлога да определимо ову ужасну болест вашег оца? То није наше а усмеравамо или нагађамо, или на било који начин изазивамо и судимо. Наше је да се молимо и надамо, да познамо ово ужасно стање у којем се сада тренутно налазимо и да га поправљамо руководећи се Божјим порукама.
Кога да вам препоручим? Ако сте у Србији, пођите на мученичко Косово и поклоните се св. Стефану Дечанском; или Петру Коришком; или Јоаникију Девичком – њима који су увелико живи пред Богом, и који се и даље као чланови небеске Цркве моле за своју земаљску браћу. Идите до св. Василија Острошког, или Стефана Првовенчаног у ман. Студеницу; или Стефану Стиљановићу, или мученику Лазару – нетрулежном и прослављеном. Наша земља је пуна освећених и прослављених тела великих људи пред Богом, и њима се може молити да буду наши заступници и молитвеници. То је природан еклизиолошки процес, јер као што чланови земаљске Цркве по њеном суштинском позиву треба да се моле једни за друге, тако се исто моле и чланови небеске Цркве за оне којима је потребна помоћ и заступништво. Светост је савршено познавање суштине Цркве, тих људи који по Павловом „непрекидно се моле“, тј. у љубави према брату своме увек виде Бога = богоопште – „моле се“. Молитва није „дај“, него начин живота у Исусу Христу.
Желећи вашем оцу исцељење, а вама лакше ношење крста који вам је дат, ја вас искрено поздрављам.
о. Љубо

Comments are closed.