МИСЛИ О МОЛИТВИ
Молитва за покојнике велико доброчинство за њих
Умрли човек је живо биће: Бог није Бог мртвих него живих. јер су Њему сви живи (Лк. 20, 38). Његова душа невидљиво лебди изнад тела и на местама, где је волела да борави. Ако је она умрла у гресима, онда не може себи да помогне да се избави од њихових уза и има велику потребу за молитвама живих људи, посебно Цркве најсветије невесте Христове. Према томе, молићемо се искрено за умрле. To је велико доброчинство за њих, веће доброчинство него за живе.
Када се будеш молио за упокојење душе уснулога[1], приморај себе да се помолиш за њега од све душе, знајући да је то основни дуг твој, а не само свештеника и клирика. Замисли, колико је неопходан уснулом покој и колико му је потребна молитва живих, пошто је уд једног тела Цркве, како зли дуси оспоравају код Анђела његову душу и како она стрепи не знајући какав ће да буде њен удео заувек. Много значи пред Владиком молитва вере и љубави за уснулога. Замисли још, како је неопходан за тебе покој када те свежу окови грехопада и како се тада ти усрдно, с каквом искреношћу, жаром и снагом молиш Господу и Пречистој Богородици, и како се радујеш и торжествујеш[2] када после усрдне молитве добијеш избављење од грехова и душевни мир. Приложи то и души преминулог: и његовој души такође је потребна молитва сада већ твоја, зато што сама не може да се моли плодотворно; и његовој души је потребан покој, који ти можеш да измолиш за њега топлом молитвом, са доброчинством у корист његове душе и посебно приношењем за њега Бескрвне Жртве.
За уснуле се моли тако, као да се твоја душа налази у аду, у пламену, и ти се сам мучиш; осећај њихове муке својим срцем и ватрено ватрено се моли за њихово упокојење у месту светлом и цветном, и у месту одмора.
Моли се Господу за упокојење умрлих праотаца, отаца и браће своје свакодневно, јутром и увече, да у теби живи сећање на смрт и да се у теби не угаси нада у будући живот после смрти, да се смирује свакодневно дух твој мишљу о твом брзопролазном животу.
НАПОМЕНЕ:
Осећате ли неку силу из речи Светог Јована у тексту ове књиге, у сваком реду, у сваком слову?
“Сумња – то је хула на Бога, дрска лаж срца или угнежденог у срцу духа лажи противу Духа истине. Бој се ње као змије отровнице, или не, шта ја говорим, презри је, не обраћај на њу ни најмању пажњу. Имај на уму да Бог за време твоје молбе очекује потврдан одговор на питање које ти је Он изнутра поставио: вјерујеш ли да могу то учинити?
И ти си дужан из дубине срца да одговориш: верујем, Господе (ср. Мт. 9, 28). И тада ће бити по твојој вери. ” О, Боже, како снажно и лепо речено, тачно и једноставно.