МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

202. Писмо
Железничару Миливоју М.: О речи у Откривењу 1, 6

Живео у Азији неки некрштени цар. Био је силан и страшан, но није имао порода. Кад дође време цару да умре, упиташе га, ко ће царовати после њега. Рече цар: нађите ми човека, који би био по мојој вољи, да га усиним, па нека вам он буде цар после мене. Али тај човек мора имати ове особине: прво, да се не боји смрти; друго, да не жели бити цар; треће, да има више деце него ма који други човек у моме царству. -Тражили, тражили и не нашли. Најзад доведу пред цара неког младића дрводељу, који је био личан и храбар. Упита га умирући цар: бојиш ли се смрти? Одговори дрводеља: како бих се бојао онога што се мене боји и што ће мени морати послужити као мост за вечно царство? Опет упита цар: желиш ли бити цар? Одговори дрводеља: како бих волео бити оно што већ јесам? Створитељ мој усинио ме је кроз Христа, а Створитељ је мој Цар над царевима; дакле и ја сам већ цар. Најзад упита цар: колико деце имаш? Одговори младић: имам их три стотине. То су они које сам ја крстио и духом родио. То су моја духовна чеда, која мене називају својим духовним оцем. Цар се тада замисли, па рече: звао сам те, да ја тебе усиним, а сад те молим, да ти мене усиниш, те да и ја будем твој духовни син. И крсти младић цара. И умре цар без страха од смрти.
Ови одговори младог дрводеље јасно ти казују значење речи: И учини нас цареве. Сви су хришћани усиновљеници цара небеснога, по милости и благодати тога Цара, а због крви Христове. Сви, дакле, који се одрже у овом животу као истинити хришћани, ући ће у бесмртно Царство Небеско, и цароваће са Оцем својим, Царем вечним и несравњивим.
Мир ти и благослов од Бога.