Мирољуб Петровић

Питање:
Оци молим вас да прокоментаришете ово. Молим да не прескочите одговор. Ово је на 392 страни форума Мирољуба Петровића. http: //www.creation6days.com/diskusije/forum/viewthread.php? forum_id=7&thread_id=4πd=10052#post_10052 Нико нема из Цркве да овом човеку који заводи младе људе који о вери не знају ништа каже да то што ради није добро. Оци ако ви то можете било би нам драго свима, а ако не можете ваљда ће се наћи неко. Дотле ће овај протестантски настројен човек који за себе каже да је православни хришћанин, упропастити многе младе људе. Иначе његови ЦД се продају по неким нашим црквама. Иначе ово је само један од “бисера” Мирољуба Петровића
Nektarije je napisao: Gospodine Miroljube jel mozete da mi objasnite sta je Gospod Hristos od Velikog petka, kad je razapet pa do nedelje kad je vaskrsao, radio? ! Miroljub Petrovic je napisao: Pa ako sam objasnio sta se desava kad covek umre, onda sam objasnio i sta se desilo sa Isusom od raspeca do vaskrsenja. Isus je dakle bio mrtav ili biblijskim jezikom receno “spavao je”. Nigde On nije “silazio”, niti postoje duse u ad-u. Svi umrli jednostavno cekaju vaskrsenje, a to “silazenje u ad” je katastrofalno pogresna interpretacija Petrove poslanice u kojoj se kaze da je “Isus vaskrsao onim Duhom (misli se na Bozji Duh ili Sveti Duh) kojim je propovedao duhovima u tamnici u Nojevo vreme”. Tako kaze nas los prevod, iako se i iz njega moze razumeti sta je autor zeleo da kaze. Dakle, Isus je u vreme Nojevo propovedao svojim Duhom (Svetim Duhom) ljudima koji su ziveli u grehu (biblijskim jezikom bili su u “tamnici greha”) . Tekst kaze: “I rece Bog: Nece se moj duh do veka preti sa ljudima jer su telo” (1. Mojsijeva 6) Tim istim Svetim Duhom kojim je pozivao ljude na pokajanje u Nojevo vreme, Isus je bio vaskrsnut treceg dana nakon raspeca, i to je to. Nema nikakvih dusa u adu, niti “silazenja” itd. Isus je jednostavno “spavao” od raspeca do vaskrsenja (ako koristimo biblijsku terminologiju) .
Боривоје


Одговор:
Драги Боривоје, Лично не видим ни један једини разлог због којег бих у овом тренутку поверовао да тек сада Господ Бог, преко Мирољуба Петровића и његових учитеља, открива своме вољеном стаду да су безбројни Оци, велики светитељи и учитељи васељене, пастири благоразумног стада Христовог, током последњих два миленијума “катастрофално погрешно интерпретирали Петрову посланицу”, за шта их Г. Петровић оптужује. Уосталом, када погледам текст, не видим у њему никакве велике тешкоће за разумевање, која би могла да евентуално изазове такву и толику, многовековну “катастрофу у интерпретацији”, код толиких научника, светих Отаца, па и читаве Цркве.
Наш превод не говори онако како га цитира Мирољуб Петровић. Св. ап. Петар каже: “Христос једанпут за грехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе Богу, усмрћен телом а оживљен духом, којим и проповеда духовима у тамници.” (I Петрова 3, 18 – 19.) Ако је наш превод за Мирољуба Петровића “лош”, ево и превода New Jerusalem Bible који су сачинили и потом много пута проверавали, многи признати научници, преводећи са јеврејског, арамејског и грчког језика. Енглески превод је вероватно, већини читалаца најлакши: “Christ himself died once and for all for sins, the upright for the sake of the guilty, to lead us to God. In the body he was put to death, in the spirit he was raised to life, and, in the spirit, he went to preach to the spirits in prison.” (I Peter 3: 18-19) Ако је потребно, могу се упоредити и други преводи од најстаријих до најновијих, трудом безброј проверених научника. Не могу да поверујем Мирољубу Петровићу на “лепе очи” и његовим изворима, јер су очи светог апостола Петра гледале Христа, а за њихове – не бих волео да погађам у кога или шта тренутно гледају…
Неко је рекао: Нисам кокош и не могу да снесем јаје, али знам шта је мућак! Тако и ја, нисам толико духован да досегнем Божије и свете тајне, али у овом објашњењу препознајем безживотни мућак који оставља траг међу људима већ сувише дуго…
Склон сам да радије верујем оно што Црква верује, као што каже и древна молитва, коју вековима сваки православни свештеник на свету исповеда до данас, у Олтару, пред Светим Престолом, кадећи пред почетак Свете Литургије: “У гробу телесно, у аду с душом као Бог, у Рају с разбојником и на престолу си био Христе, са Оцем и Духом, све испуњавајући Неограничени! ” Преподобни о. Јустин каже: – Као свети сутелесници Богочовечанског тела Цркве Христове, свети Оци ум Христов имају. Они и мисле умом Христовим; зато су им и мисли свете, и пуне богочовечанске истине и бесмртности и вредности. Таква је и следећа мисао Светога Исидора Пелусиота: “Својим рђавим делима ми одгонимо од себе Духа Светога кога смо примили. Смрћу бесмртне душе назива се одлазак Духа Светога од ње. Као што је тело живо када је душа у њему, тако је и душа жива када је у њој Дух Божји. И као што по растанку са душом тело остаје мртво, тако и по одласку Духа Светог душа губи блажени живот, не претварајући се у ништа, него продужујући живети животом који је гори од сваке смрти.“
Мирољуб Петровић и његови извори говоре своје мишљење по овом питању, попут познатог философа В. С. Соловјева: „Вечне муке – ах тај гнусни хришћански догмат…! ” Али, ја бих волео да верујем да сам духовни син Цркве Христове, која тако верује и исповеда, духовни син и наследник ових великих Отаца и васељенских учитеља, а не Мирољуба Петровића и његових теорија. Заиста, штета је велика када се такав развијени ум не бави здравом науком и не спаја са Божијом, таворском и нествореном светлошћу, већ са заслепљујућим светиљкама попут варљивих блистајућих реклама трговачког света.
Нама људима се Сам Господ заклео: „Сведочим вам данас небом и земљом, да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство; зато изабери живот, да будеш жив ти и сјеме твоје! ” (IV Мој. 30, 19.) Ове речи ће можда, некима зазвучати сурово. Али то је та истина о којој говори и Сам Господ Бог. Пред сваким од нас стоји дакле, избор између живота и добра – и смрти и зла. Како нас уче Свети Оци, живот – то је пут богопознања, то је живот по Богочовеку Христу, живот у Цркви. Смрт – то је све остало. На свакоме је да изабере. Молим се Господу да сви изаберемо живот а не духовни или душевни “сан”, који је гори од смрти… Поздравља те, о. Срба

Comments are closed.