NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Menstrualni ciklus

Menstrualni ciklus

Pitanje:
Da li je ženi zabranjen pristup u crkvi kada ima menstrualni ciklus?
N.N


Odgovor:
Draga sestro, Ono što je Bog darovao ženi radi rađanja dece, ne može biti nečisto ni pred Crkvom ni pred ljudima. Žena koja nema menstruaciju, ne može ni da rađa, što znači da ne može odgovoriti samom naznačenju čoveka i žene, kojima je pri stvaranju zadato rađanje dece. I sigurno da Bog ovaj blagoslov ljudima nije dao kroz nešto nečisto ili što bi ženu, samo po sebi, činilo nečistom. U Starom zavetu je postojao čitav niz situacija u kojima se čovek mogao onečistiti, pa je bilo i mnogo pravila i postupaka očišćenja. Tu je spadalo i mesečno pranje i porođaj. U Hrišćanskoj crkvi ne postoje jedinstvena pravila oko toga problema, odnosno dolaska u crkvu žena pri menstrualnom ciklusu. Postoje saveti pojedinih Svetih otaca da žene u to vreme ne prilaze Časnoj trpezi, što znači da se ne pričešćuju. Međutim, nijedan vaseljenski ili pomesni sabor nije doneo o tome neko konkretno pravilo. Obzirom na higijenske uslove u Starom veku, kada je moglo da se desi i izlivanje krvi u hramu, a tada bi se hram smatrao oskrnavljenim prolivanjem krvi, iz predostrožnosti je tada savetovano da žene u tom periodu ne dolaze u crkvu i da se ne pričešćuju. Blaženopočivši Patrijarh Pavle, shvatajući da su danas mnogo bolji higijenski uslovi i sredstva, koja mogu u potpunosti da spreče isticanje krvi, pa i neprijatni zadah, smatra da žene mogu slobodno dolaziti u crkvu, celivati ikone, primati naforu i osvećenu vodu, pevati u horu ili čitati apostol u periodu menstruacije. Čak nije ni kategoričan u zabrani pričešćivanja ili krštenja u tom peridu. Upotrebio je izraz „ne bi mogla“, sem u smrtnoj opasnosti, a svakako i u teškoj bolesti. Jer, ta nečistota je samo fizička, telesna, kao i lučenje iz drugih organa. Van toga procesa (menstruacije) , žena, a tako i ostali, svakako treba da se trude, da čistog tela dolaze na zajedničku molitvu, pogotovo na pričešće. Tu potrebu čistote tela i duše na Svetoj liturgiji napominje nam pranje ruku sveštenika pred početak proskomidije i to ne biva zbog pranja telesne nečistote, jer mi s telesnom nečistotom ne ulazimo u hram. Umivanje ruku treba da bude simvol da sebe čistimo od svih grehova i bezakonja. Razume se, treba se mnogo više truditi oko čistote duše, oko njenog ukrašavanja, a ne kićenja tela, kako nas savetuje i Sveti apostol Petar: Vaše ukrašavanje da ne bude spolja: u pletenju kose i u kićenju zlatom ili u oblačenju haljina, nego u skrivenome čoveku srca, u nepropadljivosti krotkoga i tihoga duha, što je pred Bogom dragoceno (1. Petrova 3, 3-4) . Eto, draga sestro, mirne savesti i čistog srca dolazi u crkvu, moli se Bogu u svako vreme, a Bog da Ti bude u pomoći, da se dostojno i pričešćuješ. o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *