NASLOVNA » Molitva i Bogosluženje, PITANJE PASTIRU » Mehaničko molitveno pravilo

Mehaničko molitveno pravilo

Pitanje:
Pomaže Bog! Je li bolje ne moliti se kad jedva čekaš da se molitva završi ili kad primjetiš da mehanički izgovaraš riječi molitve? To ja radim, iako znam da takva moja molitva i nije baš ugodna Bogu. Ja se na neki način inatim nastojeći da završim molitveno pravilo. A taj inat mi opet nikakav mir ne donese i ne volim što to tako biva i što ja strpljenja potrebujem. Šta da radim da promjenim takvo stanje kod sebe? S ljubavlju u Hristu,
Nataša


Odgovor:
Draga Nataša, Evo, umesto da ja pričam, navešću šta sv. Jovan Kronštatski govori o tome: „Iako Bog zna naše potrebe, molitva je neophodna radi očišćenja i prosvetljenja naše duše. Dobro je stajati na suncu – jer je toplo i svetlo, pa se tako i na molitvi pred Bogom – našim duhovnim Suncem – i grejemo i prosvetljujemo. Kaže se: ako nemaš volje, onda se nemoj ni moliti! To je lukavo, telesno mudrovanje; ne samo da ćeš prestati da se moliš već ćeš i potpuno odustati od molitve, a telo upravo to i hoće. „Carstvo se nebesko na silu uzima“ (Mt. 11, 12) , i bez samoprisiljavanja na dobro, nećeš se spasiti…
Ne obraćaj pažnju na pomračenja, plamen i teskobu đavolsku u vreme dok se moliš i srcem se čvrsto osloni na reči molitve, uz uverenje da su u njima skrivene dragocenosti Duha Svetoga: istina, svetlost, životvorni plamen, oproštaj grehova, spokojstvo i radost srca, život i blaženstvo… Velik je naš nemar i velika je lenjost naša za molitvu: uvek smo skloni da se molimo – što često i činimo – sa teškom mukom i da što pre završimo, pa žurimo i letimo po površini, a da i ne pogledamo u dubinu srca. Zato je naša molitva kao vetar: zašumi, prohuji – i to je sve. To što se pri molitvi srcem ne oseća istinitost reči, potiče od bezverja srca i nedostatka osećanja sopstvene ogrehovljenosti, a to, sa svoje strane, potiče od prikrivenog osećaja gordosti. Po meri svojih osećanja na molitvi čovek će znati: da li je gord ili smiren; što je osećajnija, vatrenija molitva, tim je on smireniji; što je bezosećajnija, to je i on gordiji. …Tokom molitve je nužno svesno, promišljeno, krajnje smirenje. Ono je naročito potrebno pri čitanju molitve Gospodnje, „Oče naš“. Smirenje razara sve podvale đavolske. O, koliko je u nama skrivene gordosti! Mi kažemo: ja to znam, to mi nije potrebno; to nije za mene; to je suvišno; u tome nisam grešan. Koliko je tu svoga umovanja! Iskreni hrišćani se neprestano mole, zato jer neprestano i grešimo; zahvalnost je neprestana, jer svakoga dana, svakoga časa, zadobijamo nove milosti Božije, a i starih je bezbrojno mnogo; slavoslovlje je neprestano, zato što stalno gledamo slavu dela Boga našega u nama i u čitavom svetu, a naročito slavu Njegove bezgranične ljubavi prema nama…“
Još o molitvi imaš na našem sajtu, u biblioteci, kao na primer na: http: //svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/DuhovniZivotTeofanaZatvornika/sta_je_duhovni_zivot_Sv.Teofan_Zatvornik_49.htm
http: //svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/DuhovniZivotTeofanaZatvornika/sta_je_duhovni_zivot_Sv.Teofan_Zatvornik_51.htm
Molitvama sv. Jovana i svih svetih, neka Gospod i nama pomogne da se molimo onako kako treba, i da nam molitva bude na duhovnu korist.
Pozdravlja te, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *