МАСАКР НЕРОЂЕНИХ

 

МАСАКР НЕРОЂЕНИХ
 

Због заблуде и свегреха,
удобности – личне среће,
у комфору без потомства
за слободу у бој креће,
савремени родитељ –
слуга светског поретка,
што убија своје чедо
у колевци од заметка.
Из дубине свесавести,
опомиње невин глас:
„Немој оче, немој мајко,
не знам где ћу ја без Вас.
Преда мном је тама, ужас,
кидају органе све,
зар са вашим допуштењем,
пре рођења – да умрем?
Мајко, Оче, не, не, не!…“

 
Протојереј Радослав Јанковић

 

Посвећено свим, у мајчиној утроби,
невино настрадалим, жртвама

 
П Р Е Д Г О В О Р
 

ГЛАС НЕРОЂЕНОГ ДЕТЕТА
(Преузето из Православног Светионика број 8 – Мама сачувај живот мој)
 
Исти сам као сви, као пупољчић у роси, Хтео сам се расцветати, и по свету ходати.
Мама, мама зашто си ме откинула? Мама, мама зашто си ми живот одузела? Молио сам: не убиј ме! Молио сам: заволи ме! Одговор је био за све: Не! Не! Не!
 
Цветају баште и доносе плодове зар у њима за мене не би било хране? Како дивно у пролеће певају славуји… Зар у њима за мене неби било љубави?
 
Лепо је родити се као птица, зверка Јер ни звери, а ни птице не убијају младунце… Као зечић сиви скакао бих по шумама Или као лабуд бели летео ка облацима.
 
Мама дозволи ми да живим….Ти – моја једина мама. Ја те волим од самог почетка зато што живим у теби. У нама тече иста крв. Ја чујем сваки откуцај твога срца. Радујем се када се ти радујеш, тужан сам када си ти тужна. Осећам сваки твој бол, страх, и на мене се слива сва твоја огорченост.
Ти мислиш да ћу те омести у твојој каријери и слободи, и зато што је могуће брже хоћеш да ме се ослободиш, још нерођеног, по речима лекара – “угрушка крви”. Али ја ти кажем -жив сам. Замоли лекаре да укључе ултразвучни апарат, – видећеш тада ко говори истину. Не слушај никога, осим мене. Лекари не знају или неће да знају, какав ће твој живот бити након тога, када се ослободиш мене. Ја те жалим, моја мама. Ти се надаш, да ћеш наћи срећу у својој животној каријери, али спокој, који ћеш изгубити, нико и ништа не може ти вратити. Ти говориш да менаш услове да ме одгајаш. Ја те разумем и не питам много. Ти, вероватно, знаш, да постоје организације, које помажу таквима, као што сам ја. Постоје такође људи, који желе имати децу, они би ме прихватили. Не убијај ме. Ја морам да живим, АКО НЕ С ТОБОМ, ОНО РАДИ ТЕБЕ.
Када будеш усамљена, од свих напуштена и несрећна, ја ћу те наћи, бринућу о теби, приљубићу те на срце. Пристани , послушај ме. Ја знам да ме ниси планирала. Али баш ти си мени била дана, и ја сам те заволео, јер сваки човек има само једну јединствену маму. ДОЗВОЛИ МИ ДА ЖИВИМ… И ТИ ЗБОГ ТОГА НЕЋЕШ ЗАЖАЛИТИ.
Твој малишан

 
У окрутном свету у коме живимо, када ј е скоро све окренуто испуњавању чулних уживања, када је уништено традиционално породично устројство, када светском политиком и економијом харају глобалисти промовишући своје идеје и идеале, врши се на хиљаде и хиљаде абортуса, док ми стојимо као неми посматрачи и због индиферентног стања душа у које смо запали, не покушавамо и не чинимо ништа да то спречимо.
Више пута сам читајући претходно цитирани текст (Глас нерођеног детета-Православни светионик), а свестан реалности о вршењу великог броја абортуса, осећао обруч око срца који ме је притискао и гушио. Нисам знао како да тај осећај уклоним! Нисам знао како да помогнем нерођеној деци! Нисам заиста знао како да се одазовем на њихов вапај! Обруч који ме је повремено притискао и гушио није ми давао мира, морао сам да нешто урадим па макар то било и најмање слово на папиру. Сматрао сам то, пре свега, као обавезу најпре хришћанску и човечанску, а након тога и професионалну. Био сам у дилеми шта да радим, на који начин и како да одбраним нерођене од њихових мајки, очева, рођака и свих оних који желе да их убију? Уз Божију помоћ, после дугог размишљања одлучио сам да то буде едукација, да ипак напишем нешто! Одлучио сам да као медицински радник станем на њихову страну излажући научно медицинске чињенице о њиховом животу унутар материце, јер сам стекао утисак да велики број људи о унутарматеричном животу плода не зна ништа и да тај исти плод сматра само гомилом ћелија. Такође сам покушао, колико сам могао, да презентујем околности и историјске аспекте које су довеле до легализације абортуса, да одговорим на неке “разлоге за абортус”, и да се на кратко осврнем на правно, морално и етичко право лекара да одбије да изврши абортус! Злонамерни ће, сигурно, ову моју искрену жељу злоупотребити и оптужити ме да угрожавам уставно право и слободу одлучивања о рађању, да се супростављам закону и да желим да лекарима абортерима наметнем кривицу само зато што они у складу са законом професионално обављају свој посао. Насупрот, мојој намери нема ни трунке злонамерности. Уз Божију помоћ делујем и деловаћу према савести и традиционалним вишевековним хришћанским моралним и етичким начелима а они ће бити потпора у мом даљем животу и раду. За то ме нико не може оптужити!
Захвалио бих се пре свега Богу који ми је Својом милошћу дозволио да у здрављу доживим до овог тренутка, родитељима Томи и Јагоди, брату Горану и осталој родбини на несебичној љубави, подршци и великом стрпљењу које су према мени показали током свих ових година, Духовнику протосинђелу Стефану на душебрижности и молитвеној и духовној помоћи, подршци. Многобројним свештеницима и монасима на молитвама и душекорисним порукама, а браћи и сестрама у Христу и осталима на љубави и показаном великом разумевању.
Такође бих се овом приликом захвалио протојереју Радославу Јанковићу, др Јелени Лешевић, Бобану Ковачевићу, Ивани Марковић, Горану Јанковићу, др Владану Мудреновићу, др Немањи Зарићу и свима онима који су ми током писања овог текста помогли на било који начин.
Свестан сам да текст који следи има својих пропуста и недостатака, да је можда у неким сегментима неразумљив или преобиман али се исто тако надам да ћете уважити потребу, жељу и мотив са којим је сачињен.
Ако је овај текст на било који начин довео до спасења макар једног живота, онда је његова сврха испуњена.
 
Хвала
 

<< предходна    [ садржај ]    следећа >>

Comments are closed.