Лов

Питање:
Помаже Бог! Први пут вам се обраћам и имам једно питање које ме мучи а вероватно и могу да наслутим одговор.Питање је везано за лов као хоби илити назови спорт.Нисам ловац, ишао сам у лов са пријатељима и том приликом сам убио зеца.Испрва ме је понела нека страст али касније сам увидео да ми то створење није ништа нажао учинило па ми је било мало непријатно. Какво мишљење има наша Црква о лову и да ли треба да се оканем овог док још није касно?
Драган

Одговор:
Драги брате Драгане, Драго ми је да већ наслућујеш одговор, па ми онда нећи бити тешко да покушам отклонити Твоје недоумице. Кад је Бог створио човека дао му је све до тада створено, да води бригу, да управља и да користи. Сигурно си читао на првој страници Библије: “И благослови их Бог (човека и жену) и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи” (1. Мојс. 1, 28) . Дакле, Бог је дао човеку да управља земљом и да води бригу о животињском и биљном свету. У Светом писму читамо да је Јаковљев син Исав ишао у лов, да устрели дивљач, коју би спремио оцу као омиљено јело. Давид је ишао у лов. Наш Растко Немањић је из лова побегао у Свету Гору и постао најпре монах, а потом и Свети Сава. Значи, лов није грех, напротив, ловачка друшта и ловци појединци, брину о животињама, штите их од уништавања врсте, помажу им у зимским или сушним временима. Мирјанима је лов дозвољен, као и риболов, али је лов забрањен свештеним лицима, због страха да не би, случајно, некога у лову озледили. И не приличи свештенику да носи оружје.
Дакле, брате Драгане, ако Те лов не привлачи, немој силом да се учлањујеш у Ловачко друштво, а ако нађеш у томе одређено задовољство и спортску рекреацију, слободно се прикључи ловцима Твога места.
Свако добро од Господа и срдачан поздрав од о. Душана