Људи и демони (како пали духови кушају савременог човека)

Увод

Све очигледније и активније у наш нерелигиозни и бездуховни свет продиру демонске силе, тежећи да заплаше и самим тим потчине свом утицају савременог човека. Овај мрачни посао се обавља по унапред припремљеном и разрађеном сценарију.
Плански се чинило све да се човек лиши вере и наде у Христа. Обоготворавао се сам човек, обоготворавали су се прогрес и наука. Вера је исмевана и називана је измишљотином необразованих људи и мрачњака.
Истовремено се крајем 19. века појављује научно-фантастична литература која измишља постојање других, развијенијих цивилизација, фантазира о томе какве су оне и покушава да њима заокупи умове људи и, треба рећи, не без резултата (неопходно је истаћи да је фантазером у првом смислу ове речи назван ђаво који је умислио о себи оно што он заправо није. То значи да је фантазија лажна и често штетна измишљотина нечега што не постоји. О томе сведочи и свети Никодим Светогорац у својој књизи Невидљива борба).
Већина савремених људи искрено верује у постојање ванземаљских цивилизација, “старије браће по разуму”, тежи контакту с њима и очекује помоћ од њих. “Они су мудри, готово свемогући, обавезно ће доћи и помоћи ће нам” – машта човек 20. века. Зато с нарочитим интересовањем и пажњом дочекује све информације о НЛО (неидентификованим летећим објектима) и ванземаљцима.
А шта мисли о томе хришћанска Црква, како се одражавају ти проблеми у њеним свештеним књигама? Обратимо се Светом Писму, Библији, тој богонадахнутој књизи која садржи целокупну историју стварања света и човечанства од стране Бога и која садржи пророчанства о њиховом крају.
У књизи Постања (1,1) читамо: У почетку створи Бог небо и земљу, затим се описује порекло свега постојећег по данима стварања и шестога дана, као круну целе творевине Бог ствара човека по пику своме, по пику Божијем створи га… После тога процес стварања као таквог био је завршен и више ништа није било створено. Јер, каже се даље, и сврши Бог до седмога дана дела своја која учини и почину седми дан од свих дела својих која учини (Пост. 2,2-3).
Дакле, у Библији је јасно речено да је у почетку створено “небо”, под којим Свети Оци (као што су свети Василије Велики, Теодорит, Јован Дамаскин и други) схватају стварање невидљивог анђеоског света, бестелесних духова, па тек онда земље, материјалног света – светлости и свода (то јест неба према нашем схватању). Ни о каквим другим цивилизацијама нема ни речи. Постоји само човек као микрокосмос (јер у њему је садржан како материјални свет – тело, тако и духовни свет – дух, душа) и невидљиви анђеоски свет који се састоји од анђела светлости, душа умрлих и палих духова – демона.
Као што видимо у Библији нема ни помена о постојању других ванземаљских цивилизација. Али можда је податак о њима садржан у другим писаним изворима прошлости? Покушајмо да, колико нам је могуће, истражимо те изворе.