ЛИТУРГИКА

 

ЛИТУРГИКА
 
СВЕНОЋНО БДЕНИЈЕ.
 
12. ПОЛУНОЋНИЦА
 
У поноћ, или уопште ноћу, пре почетка јутрења, одређено је да се обавља богослужење које се назива “полуноћница”. Постоје три облика полуноћнице: свакодневна, која се служи обичним данима, од понедељка до петка, суботња и недељна. Свакодневна и суботња су дуже и састоје се из два дела, а недељна само из једног.
На недељној полуноћници чита се молитва “Всемогушчаја и Животворјашчаја Свјатаја Тројице” отпуст мали и уобичајени опроштај.
Други део полуноћнице (свакодневне и суботње) састоји се од псалма 120 “Возведох очи моји в гори…” (Уздигох очи моје ка горама…) и псалма 133 “Се ниње благословите…” (Ево сада благосиљајте…), затим Трисвете песме, Оче наш, заупокојених тропара и заупокојене молитве “Помени, Господе…”
Све три полуноћнице завршавају се мали отпустом, уобичајеним опроштајем и посебном јектенијом, истом онаквом каква бива и на крају повечерја. Према светогорском Типику на крају свакодневне и суботње полуноћнице певају се тропари: “Помилуј нас, Господи, помилуј нас!” Слава: “Господи, помилуј нас…” И ниње: “Милосердија двери отверзи нам…” (“Милосрђа двери отвори нам…”) и прозбена јектенија која се састоји од две прозбе: “Помилуј нас, Боже, по велицјеј милости Твојеј…” (“Помилуј нас, Боже, по великој милости Твојој…”), на коју се пева “Господи, помилуј” три пута, и “Јешче молимсја о јеже сохранитисја свјатјеј обитељи сеј и граду сему…” (“Још се молимо да се сачува град овај, и света обитељ ова…”), на коју се пева “Господи, помилуј” четрдесет пута, после чега следи возглас “Услиши ни, Боже, Спаситељу наш…” (“Услиши нас, Боже, Спаситељу наш…” азатим “Слава Тебје, Христе Боже, упованије наше…” (“Слава Теби, Христе Боже, надо наша…”) и отпуст са уобичајеним опроштајем.
Сврха полуноћнице, према објашњењу “Упутства”, јесте да: 1) подсећа верујуће на то како се Господ наш, одлазећи на добровольна страдања, у поноћ у врту молио тако усрдно да је Његов зној био као капи крви које капљу на земљу; 2) подстакне верујуће да буду увек спремни за дан последњег Страшног суда, који може да дође као женику поноћ; 3) Научи верујуће да подражавају будност Анђела, који неуморно поју: “Свети је, свети, свети!”
Типик каже да се од среде Страсне седмице до Томине недеље по-луноћница не служи у храму, него по келијама.
У празничне дане, као на пример 9. септембра, 26. децембра, 7. јануара, у Духовски понедељак, у оданије Васкрса, одређено је да се након прве Трисвете песме уместо “Се Женик грјадјет в полуношчи” (“Ево Женик долази у поноћ”) пева тропар празника, а после друге Трисвете песме, уместо заупокојених тропара кондак празника. Тада се не говори заупокојена молитва: “Помјани, Господи, в надјежде воскресенија…” (“Помени, Господе, уснуле у нади васкрсења…”).[1]
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Види у Типику поредак за ове дане.

7 Comments

  1. Како се рачуна 40 ти дан, јел се рачуна дан од рођења или од следећег.
    Беба је рођена 2 марта, март има 31 дан.
    Који је датум кад треба да пођемо у Цркву?

  2. Branimir grahovac

    Što treba da ima završeno od škole Čtec

  3. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

  4. Да ли се ђакон сахрањује обучен у стихар и орар?

  5. Мирјана Медуловић-Маринковић

    Где може да се купи ова књига ЛИТУРГИКА?

  6. Veoma lepo objašnjenje. Hvala