Лествица

Поука XVI

О СРЕБРОЉУБЉУ И О НЕСТИЦАЊУ

(924) Већина мудрих учитеља обично иза описаног тиранина ставља овог стоглавог демона среброљубља. Да ми, тако неуки, не бисмо мењали ред мудрих, ићи ћемо по њиховом распореду и правилу. Стога ћемо, ако је по вољи, размотрити саму болест, а затим у неколико речи и начин њеног лечења.
Среброљубље је обожавање идола (в. Кол.3,5), кћер неверја, извињење слабости, весник старости, предсказивач глади, пророк суше.
Среброљубац исмева Јеванђеље ^[1]. Он је свесни преступник.
Ко је стекао љубав, расипа новац. А ко каже да има и једно и друго, обмањује себе.
Ко себе оплакује, одриче се и тела свог, те у случају потребе не штеди ни њега.
Немој рећи да скупљаш благо ради сиромаха. Царство се небеско могло купити и за само две лепте (уп. Лк.21,1-4).
Једнога дана, сретоше се гостољубив и среброљубив човек. И други назва првог неразборитим.
Ко је победио ову страст, ослободио се од брига. А ко је њом спутан, никада се неће молити чисто.
(925) Среброљубље почиње под изговором милостиње, а завршава се као мржња према сиромасима. Док не згомила новац, среброљубац је милосрдан; чим до новца дође, он стисне руке.
Виђао сам људе, сиромашне новцем, како у друштву са сиромашнима духом обогатише свој дух и заборавише на своју пређашњу беду.
Монаху који воли новац, туђе је униније. Он се сваки час сећа апостолових речи: Нерадник нека и неједе (2.Сол.З,10), и: Потребама мојим и оних који су са мном били послужшие ове руке моје (Дап.20,34).
(928) Нестицање [тј. добровољно сиротовање] јесте одбацивање земаљских брига, безбрижан живот, неометано путовање, вера у заповести Божије, одстрањење туге. Монах који добровољно сиротује јесте господар света, који је поверио Богу сву бригу о себи, и помоћу вере све начинио својим слугама. Он никоме неће говорити о својим потребама, а оно што му долази, прима као из руке Господње. Подвижник који добровољно сиротује јесте син беспристрашћа, који све што има сматра као да нема. Напуштајући свет, он све држи за ђубре. Ако му је, пак, нечега још жао, није још ни постао сиромаштвољубац.
Човек који добровољно сиротује има чисту молитву, а лаком човек се моли мислећи на земаљске ствари.
Онима који живе у послушности, туђе је среброљубље. Јер, када су и тело своје предали, шта још да сматрају својим? Такви људи су тиме само у једноме “оштећени”: што сад лако и спремно могу прелазити са места на место. Приметио сам да својина над извесним стварима може везати монаха за једно место. Али, ја сам ипак дошао до закључка да су блаженији од њих они монаси који скитају ради Господа.
Ко је окусио небеско, лако презире земаљско. А ко није окусио небеско, радује се стицању земаљских ствари.
Неразборито сиромашан монах трпи двоструку штету: растаје се од садашњих добара, а лишава се и будућих.
О, монаси, не будимо у вери слабији од птица: оне не брину ни за шта и не сабирају у житнице (Мт.6,26).
Велики је онај човек који се побожно одриче своје имовине, а свет је онај човек који се одриче сопствене воље. Први (929) ће стоструко примити, било у имању, било у благодатним даровима, а други ће наследити живОт вечни.
Као што на мору увек има валова, тако и среброљупца не напуштају гнев и туга.
Ко је презрео вештаствена добра, избавио се од парничења и расправљања. А лаком човек се и за иглу прегони до смрти.
Непоколебљива вера чини крај бригама; а сећање на смрт доводи до тога да се и тела свога одрекнемо.
У Јову не беше ни трага од среброљубља: због тога он остаде спокојан и када се свега лишио (уп. Јов,1,22).
Среброљубље се назива, и јесте, корен свих зала (уп. 1.Тим. 6,10). Оно доводи до мржње, до крађе и зависти, до раздвајања и непријатељства, до сукоба и злопамћења, до окрутности и убиства.
Неки су малим пламеном успевали да запале велику шуму. И помоћу мале врлине, многи су успевали да избегну све ове до сада споменуте страсти. Ова врлина назива се беспристрашће, а њу рађа опитно богопознање, и брига о томе шта ћемо рећи у своју одбрану у часу одласка у други свет.
Ко је с пажњом прочитао целу поуку о мајци зла (стомакоугађању), зна да је као друго дете у њеном грозном и проклетом потомству, наведен камен неосетљивости. Но, многоглава змија идолопоклонства (среброљубља) спречила ме је да томе камену дам одговарајуће место по реду. Не знам како, тек, среброљубљу су мудри оци дали треће место у ланцу осам страсти. Те сад, пошто смо завршили сразмерно излагање о среброљубљу, намера нам је да говоримо о неосетљивости, страсти по реду трећој, а по пореклу другој. После тога ћемо говорити и о сну и бдењу. Не само то, него ћемо казати неколико речи и о детињастој и кукавичкој страшљивости. Све су то болести почетника.

Још један ступањ: ко је добио ову битку, путује својим духом ка небу, растерећен од свега вештаственог.
Шеснаеста битка: ко у њој победи, или је стекао љубав, или се ослободио брига.

НАПОМЕНЕ:

1. Среброљубац исмева Јеванђеље: на који начин? Јеванђелски савет: Продај све што имаш, итд. (Мт.19,21), среброљубац исмева као немогућ, говорећи: “Ако сви буду продали своје имање, ко ће онда куповати?!”