Лечење животном енергијом – Реики

Питање:
Поштовани оци, помаже Бог. Имам једно питање за које бих волела да знам шта о томе мисли Православна Црква. Видим да питање није постављано раније па се надам да ће бити на корист и осталим читаоцима. Наиме Реики је неки начин лечења животном енергијом а није везана ни за једну веру или религију. Овде у Америци где се налазим је јако раширено и прихваћено. Ја сам скептична. Претпостављам да није безазлено али ме збуњује што је код нас у Србији уведено у здравство ове године као легална алтернативна метода лечења. Шта Ви мислите о томе? Унапред захвална и свако добро од Господа вам желим.
Н.Н


Одговор:
Бог ти помого драга сестро, Живот у Амерци која многе привлачи наводним благостањем има нажалост сасвим другу страну, а много се наших људи у то уверило тек кад су крочили на тло те земље. Ја не могу да ти кажем став наше Цркве али ћу покушати да ти предочим о чему се заправо ради кад је Реики у питању. Године обезбожавања, уз свеприсутну комерцијализацију медицине, довеле су до тога да буквално сваки сегмент овоземаљског људског живота, од тренутка зачећа па до тренутка изласка душе из тела, по нечему буде проглашен за специфичан и неприродан. Произвођачи фармацеутских и парафармацеутских средстава путем медија креирају ту врсту хипохондрије, држећи се лицемерне „духовитости“ настале у Америци, по којој, ако већ нису у стању да пронађу „pill for every ill“ (лек за сваку болест) , онда купцима треба понудити „ill for every pill“ (болест за сваки лек) . На удару те пропагандне хајке (чији циљ није ништа друго до зарада на злоупотреби природне људске бриге за сопствени живот и здравље) посебно се налазе жене, па је тако једна верница, у разговору са својим духовником, набрајала: „Детињство, пубертет, трудноћа, порођај, постпорођајни период, овај синдром, онај синдром… оче, постоји ли један тренутак у моме животу за који могу да кажем да сам била нормална? “.
Остаје да видимо хоће ли водећи људи и читав народ из свега коначно извући праву поуку и, свако према својим овлашћењима и својој моћи, придружити се Цркви у неодступној борби против демонских гадости које су се уврежиле у свакодневном народном животу. То размишљање је ових дана добило врло конкретан одговор из највиших структура власти у Србији: Ово си ти лепо приметила да је Министарство здравља је усвојило правилник у коме су поименице наведени методи „алтернативне“ медицине који ће убудуће легално бити доступни у здравстевним установама. Многи питају за природни начини лечења? Ја бих волео да не буде забуне, ми православци немамо никакав идолопоклонички став према званичној медицини и радо бисмо, уместо њеног бекства у бављење палијативом (средства која ублажавају симптоме, а не лече болест) и симптоматиком, видели њене успехе у конкретном лечењу конкретних болести које изазивају те болове и симптоме. Штавише, драго нам је што је код нас развијена традиција проучавања природних начина лечења (Шаљићев мелем, читав опус проф. др Јована Туцакова, надалеко чувени „намештачи“ ишчашења итд.) .
Међутим, ако имамо на уму Господњу заповест упућену Мојсију: „Нека се не нађе у тебе који би водио сина свога или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар, ни који пита мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини; и због таквих гадова тера те народе Господ Бог твој испред тебе“ (5Мојс. 18, 10-12) , сад ми можемо да уз ову заповест размотримо речи једног од водећих чланова Радне групе која је срочила поменути правилник: „Бајалица је вибрациона порука која се изговара одређеним тоналитетом и има одређени резон. И то није никаква предрасуда“ и онда нам преостаје један једини могућ закључак: Правилником Министарства здравља се, уз прихватљиве и пожељне медицинске методе, „на мала врата“ протурају „исцелитељске“ технике са елементима окултизма, магије, источњачких и псевдоисточњачких многобожачких религија, које су, због тога, неспојиве са Православљем. Вероватно и сами неутемељени у Христовој вери, иницијатори и аутори правилника очигледно нису водили ни најмање рачуна о томе да су ајур-веда, јога, фенг шуи… нешто што је неспојиво са исповедањем Христа. Тако је, између осталог, под безазленим називом „енергетска терапија – Реики“, у правилнику своје место нашло и злогласно „исцељивање“ биоенергијом, као и многи други начини „лечења“ којима је једино место било у шарлатанским окултистичким часописима.
Доктори, академици изражавају забринутост када пацијенти који болују од неких тешких обољења изаберу Реики као метод лечења. Противници ове методе тврде да је то ништа друго до експлоатација страха и наде људи који болују од тешких обољења, а да им се за узврат не даје ништа до ајде да кажемо специјалног ефекта. Овај непромишљен потез највише државне здравствене институције захтева енергичан одговор верујућих медицинара, а свима нама намеће да се сами између себе поучавамо у препознавању набројаних видова демонске „медицине“, у разликовању њих од правих лекова и начина лечења које нам је Господ са благословом оставио у својој овоземаљској градини. И да се надамо да ће се, међу онима који су, прилично исхитрено, одобрили овај Правилник, наћи неко са толико увиђавности да у том акту препозна терор мањине, заслепљене белосветским помодарством, над добронамерном, али необавештеном већином. У супротном, спремимо се да дамо добар одговор ако у амбулантама и домовима здравља почну да се деле упути специјалистима за „Реики терапију“ или „саливање страве“. Држи се ти твоје вере Православне и моли се Господу да сачуваш и телесно и душевно здравље а онда нећеш имати потребе да размишљаш о свим тим благодатима која нам АМЕРИКА и њена демократија пружају.
о.Драган

Comments are closed.