Kumstvo-odabir

Pitanje:
Časni oci pišem vam po treći put u nadi da ću uskoro dobiti odgovor na moje nedoumice i pitanja koja bih izneo ovde. Dosta sam čitao pitanja i odgovore ovde na sajtu na temu kumstva, odabira kumova, nasleđivanja kumstva i slično, ali koliko vidim sve češće ljudi imaju potrebu da postavljaju pitanja na tu temu jer je dosta sve to zamršeno, barem iz mog ugla gledano. Ukratko ja sam za svog venčanog kuma uzeo starog kuma, iako je to kumstvo tek započeo moj pokojni otac, što će reći nema neke jake nasledne korene, a želeo sam kao neko ko se trudi da živi Pravoslavnim životom i kao neko ko poštuje našu tradiciju da ispoštujem i to. Obzirom da se ovde dosta priča ljudima prilikom odgovaranja na te teme, da kum ne treba da bude neko sa kim se viđamo često, odnosno da nije isto najbolji prijatelj što i kum, da kum treba da se stara o duhovnom vaspitanju svog kumčeta, da bude uzor u tom pogledu, želeo bih da malo bliže pojasnim moje probleme jer nailazim na neke kontradiktornosti. Ja sam se našao u pomalo nezavidnoj situaciji odabirom starog kumstva, jer sad moj venčani kum treba da krsti i moje dete. Obzirom da se sa kumom vidim svega par puta godišnje (ako i toliko) , dosta mi je teško da objasnim suštinu kumstva odnosno starog kumstva svojoj supruzi, koja iako u načelu shvata suštinu svega toga (i njoj samoj je kršteni kum bio stari kum) ima dosta protiv jer ne želi nekoga za krštenog kuma detetu koga dete neće viđati jednom godišnje. Ona je sama prošla kroz sve to, obzirom da za svo vreme dosadašnjeg života nije svog krštenog kuma videla dva puta u životu, a kamoli da se taj njen kršteni kum brinuo o njenom duhovnom vaspitanju ili bio uzor u svemu tome. Nadovezao bih se sad na slučaj na koji mi nailazimo, odnosno kako sad to sve ponoviti i kako da moj venčani kum bude neki uzor mom detetu ako ga retko viđa ili ga ne viđa uopšte? Druga stvar na koju bih se nadovezao, a to je jedan citat na koji sam naišao ovde u jednom tekstu ODLUKA ARHIJEREJSKOG SABORA RUSKE ZAGRANIČNE PRAVOSLAVNE CRKVE, a glasi …podvlačeći suštinsku činjenicu da je dužnost kuma vaspitavanje novoprosvećenog u Pravoslavlju, mene sad interesuje kako da neko vaspita nekoga u duhu Pravoslavlja ako nije u kontaktu sa nekim? Pod broj dva, kako da taj neko (u ovom slučaju moj kum) vaspitava u tom duhu moje dete (da se recimo mi viđamo mnogo češće) ako ta osoba ne živi Pravoslavnim životom, odnosno nažalost kao i većina ljudi kod nas u zemlji ako je samo Pravoslavan na papiru? Koja je onda svrha kuma u tom slučaju? Niti služi kao duhovni roditelj i primer Pravoslavnog hrišćanina, niti služi kao dobar prijatelj odnosno neko sa kim se često družimo i viđamo? Nadam se da ćete me udostojiti nekog odgovora koji će biti na korist i mnogima pored mene koje muči ova tema. Svako dobro vam želim od Gospoda!
Predrag


Odgovor:
Dragi brate Predraže, institucija kumstva pri krštenju je veoma stara, podatke nalazimo još u II veku, kod crkvenog pisca Tertulijana. Tu se, pre svega, govori o svedocima, koji su garantovali čestite namere i častan život onih koji se krštavaju. Iako su kumovi prisustvovali i pri kršetenju odraslih osoba, izgleda da je kumstvo, u ovom današnjem obliku i smislu, uvedeno baš kad je prestalo masovno krštavanje odraslih katihumena i celih porodica. Pored toga što se institucija kumstva izvodi iz jevrejske religije (pri obrezanju bili su svedoci) , iz rimskog prava (gde su se ugovori i zaveti sklapali pred svedocima) , prof. Dr Lazar Mirković smatra „da je kumstvo uvedeno kada su se stala deca krštavati, koja nisu mogla svoju veru ispovediti, što po rečima Spasitelja mora biti… Kumstvo je čisto hrišćanska ustanova, jer su pri krštenju bili potrebni svedoci za istinito i iskreno primanje hrišćanstva i trebalo je ispovediti veru, odreći se đavola, sjediniti se sa Hristom, a kada je došlo da se krštavaju deca, to ona nisu mogla to činiti, no su to činila druga lica. Kod odraslih kumovi su bili njihovi nastavnici u veri“. Blaženopočivši patrijarh srpski Pavle, u svojim odgovorima na „neka pitanja naše vere“, govori i o kumstvu, pa kaže: „Svi razlozi za postojanje kumstva, kako za krštavanog, tako i za Crkvu, u važnosti su i danas i pri krštavanju dece i odraslih. Stoga, da bi neko bio kum, nije dovoljno da je sam kršten i nominalno pripada pravoslavnoj veri, nego da je ličnost od poverenja, čistog života i zrelog doba. Prema ovakvom značaju kumstva, razumljivo je zašto se Crkva borila protiv sujevernog običaja, poznatog i iz narodnih pesama, da roditelji kojima se deca ne drže, polažu novorođenče na raskršće, pa ko prvi naiđe da ga uzme za kuma. Sveti Simeon Solunski zato opominje: „Treba paziti da vosprijemnici budu pobožni i gotovo učitelji vere“. Pored ovih osobina kuma, Patrijarh Pavle navodi i da kumovi ne mogu biti „ni oni koji sami imaju nekrštenu decu, jer ako krštenjem ne žele spasenje svom detetu, kako u tome mogu učestvovati i pomagati tuđem“. Po savetu prof. Mirkovića, „sveštenici, pre ili posle krštenja, kao i u drugim prilikama, treba da poučavaju narod o važnosti dužnosti kuma i o obavezama koje su u vezi sa kumstvom. Zatim, u specijalnim slučajevima, kada telesni roditelji zanemare svoju decu, ima sveštenik da uputi kumove na vršenje njihovih dužnosti primljenih na krštenju, prema njihovoj duhovnoj deci“. Naš narod je, od samog početka primanja hrišćanstva, veoma cenio kumstvo i za kumove svojoj deci birao čestite i poštene ljude, osvedočene hrišćane. Kumovanjem na krštenju ulazi se i u duhovno srodstvo, koje počinje od kuma, kumčeta i kumčetovih roditelja, i ide svo do sedmog stepena, kao i krvno srodstvo. Zato i nije, u našem narodu, uobičajeno da kumuju bliži srodnici, da ne bi dolazilo do preplitanja duhovnog i krvnog srodstva. Kumstvo je u našem narodu u izuzetnom poštovanju. Uzrečice „Bog – pa kum“; „Pred kumovom se tarabom kapa skida“ jasno pokazuje koliki ugled i čast pripadaju kumu. Na nebeskom svodu, po narodnom verovanju, „Kumova slama“ opominje svakoga ko bi i pomislio da se ogreši o kuma. Razume se da ovo izuzetno poštovanje i čast koji se ukazuju kumu, proizilaze iz ozbiljnih obaveza koje kum prima na sebe u toku Čina krštenja. Vera roditelja i kumova (duhovnog oca ili matere) i sveštenmika koji krsti, popunjava nedostatak saznanja kod dece, pri čemu blagodat Božja deluje nezavisno od uzrasta krštavanog. Po shvatanju našeg naroda grehota je odbiti, ne prihvatiti se kumstva, ali je isto tako nepoželjno menjanje kuma bez stvarnog, ozbiljnog razloga. Iz čisto vaspitnih razloga dobro je da su kum i kumče istoga pola, ma da to nije i obavezno. Gotovo svi naši narodni običaji, pa i crkveni (običjno pravo) nastali su u zadružnom i seoskom životu našeg naroda. Ljudi se tada nisu mnogo kretali (sem nasilne migracije) , poznavali su se međusobno u svom selu i još nekoliko okolnih sela. Poznavali su se dobro, da su mogli, na primer, bez greške da se okume sa jednom porodicom i da to kumstvo traje generacijama, sve dok ima muških potomaka na kumovoj strani. Formiranjem gradskih naseobina i migracijom seoskog stanovništva u gradove, pogotovo posle Drugog svetskog rata i industrijalizacije Jugoslavjije, sreću se, kao susedi, ljudi iz raznih krajeva i sa raznim običajima. Gradski život ustupa i u moralnom pogledu selu, ne cene se više one lepe vrline seoskog stanovništva: poštenje, držanje reči, pa i poštovanje kumstva. I kad se oformi kumstvo između dve porodice, ono često nije stalno i ne može da odgovori svom naznačenju. Jer, ljudi se sada, zbog posla i rešavanja stambenih prilika, češće sele, sele se u druge gradove, pa i u inostranstvo. Time i veza između okumljenih porodica slabi, svodi se na telefoniranje, skajp i društvene mreže. A to nije više lični kontakt kuma sa kumčetom, nema ličnog primera kumovog života, da moralno vaspitava svoje kumče. Zato se i kumstvo danas češće menja. Dešava se da jednoj porodici, sa više dece, kumuju različiti kumovi, ponekad za svako dete drugi kum. Mnogi, kao i ti i tvoja supruga, žele da zadrže tzv. „staro kumstvo“, porodično kumstvo zasnovano još dok su mladi ili njihovi preci živeli na selu. Međutim, takvo kumstvo često ne može da odgovori svojoj najznačajnijoj nameni: da kum bude učitelj života i veroučitelj svome kumčetu, da pazi na njegovo i fizičko i moralno uzrastanje, a ne da ga jednom ili dva puta u godini daruje igračkama i slatkišima. Zato treba dobro paziti koga će jedna porodica izabrati za kuma svoje dece. Venčano kumstvo (svedočenje) i nije tako važno i nije obavezno da venčani kum bude i kršteni kum dece. Napred je rečeno kakve osobine, ljudske, moralne i verske treba da ima kum, vosprijemnik (anadohos) , duhovni roditelj kumčeta, pa bi tako trebali da postupaju roditelji u izboru krštenog kuma za svoje dete. I još nešto. Ne treba mešati kumstvo i prijateljstvo. Mnogi su pogrešili kad su najboljeg prijatelja uzeli i za detinjeg kuma. Prijateljstvo nije što i kumstvo. Sa prijateljem se možeš viđati svaki dan, možeš se sa njim i sporečkati, a često dođe i do raskida prijateljstva. Sa kumom se ne može tako postupati. Kum treba da bude blizu, da bi mogao pratiti život kumčeta, ali ipak ne suviše blizu, da ne postane „običan“. Poseta kuma kumovskoj familiji i kumčetu treba uvek da bude izuzetna, u kuću ne dolazi običan gost ili komšija, već duhovni roditelj kumčeta. „Staro kumstvo“ se može prekinuti iz više razloga. Ako kum nema muške dece, a on je u godinama i neće moći da prati život svoga kumčeta, ako živi daleko od kumovske porodice i ne može češće da ih posećuje, ako zanemari svoje kumovske obaveze, konačno ako promeni na gore svoj život i, ne daj Bože, da otpadne od pravoslavne vere. U svakom slučaju, za prekid „starog kumstva“ treba da razgovaraju dve okumljene porodice i da se iznesu razlozi za prekidanje kumstva. Ne bi bilo dobro da jedna porodica promeni kuma, a da o tome ne izvesti svog dotadašnjeg kuma. Eto, dragi brate Predraže, mislim da će ti biti jasnija uloga kuma, pa samim tim i izbor kuma za krštenje tvoje dece. Blagoslov Božji priziva na tebe i tvoju porodicu o. Dušan

4 komentar(a)

  1. Dobar dan,imam Kumu koja je krstila mog sina i brata dok nam je poslednjih 2 god bilo lepo,isli svuda i zabavljali se..a kada mi je mama umrla 15 februara ove godine sve se promenilo jednom nas je zvala na njen rodjendan a mi u zalosti,jos jednom je pitala kada ce mo doci a nijednog trenutka nas nije pitala dali imamo sta da pojedemo,dali smo zedni,dali nam treba nesto skroz je hladnokrvna pa me zanima dali je to pravo kumstvo samo kada je dobro?

  2. Da li je moguce imati dva kuma na krstenju obzirom da kod drugih pravoslavnih naroda se to podrazumeva hvala

  3. Da li je moguce sa velikim razlozima
    Prekinuti krsteno kumstvo? Ovo je jako teska tema i molim vas ako neko zna neka odgovori kako.
    Hvala.

  4. Ana Milojević

    Postovani
    Jedno pitanje
    Treba da se vencamo i krstimo decu
    Pitanje je da li je potrebno dva kuma ili moze kum koji nas venca i da krsti decu
    To bi sve bilo u istom danu

Ostavite odgovor na Slavica Otkaži

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *